Opšte

Sat kroz vekove

http://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2018/08/Sat-kroz-vekove-glavna.jpg
Možemo reći da je sat instrument koji služi za merenje, indikaciju i zadržavanje vremena. U pronađenim istorijskim zapisima piše da su satovi merili vreme još 3500-te godine pre nove ere.

Egipatski građevinari su počeli postavljati obelisk velike visine u blizini kraljevskih dvorova i hramova. Ove kamene strukture impresivne veličine, bacale su tokom dana, kada ima sunca senku na veoma precizno ukrašene spirale. One su bile najčešće postavljane na šetališta, kako bi prolaznici u svakom trenutku mogli videti koje je doba dana. U Babilonu su proizvedeni prvi sunčani modeli satova, a Egiptski naučnici tog vremena su ovaj pronalazak pronašli te ga tehnički unapredili. Usavršavanjem tehnologije proizvodnje satova, Egipatski naučnici su uspeli unaprediti i njegovu preciznost. U međuvremenu otkrivaju letnji i zimski solticij, uspevaju razdvojiti sate od dana i još mnoge korisne detalje.

Sat je jedan od najstarijih pronalazaka čoveka!

Ovaj uređaj za merenje vremena, prisutan je više od 600 godina u svakodnevnom čovekovom životu. Satovi se smatraju jednim od najstarijih uređaja, a njih su osmislili i proizveli, upravo naši preci u Vavilonu, mestu koje se smatra nastankom moderne civilizacije. Sat zadovoljava potrebe merenja intervala vremena kraćih od prirodnih jedinica i to dana, lunarnog meseca i godine.

Neki od prvih uređaja za merenje vremena, bili su zasnovani na kretanju u prirodi. Poznato je nekoliko vremenskih merila, a jedan od poznatijih je peščani sat. Vodeni satovi, koji su radili u kombinaciji sa sunčevim zracima, jedni su od najstarijih na svetu. Najkomplikovaniji vodeni sat je osmislio i napravio Su Sunk, poznati pronalazač iz Kine u 11. veku pre nove ere. Prvi budilnik koji je bio zasnovan na vodi, napravio je poznati Grčki pronalazač i filozof Plato. Veliki broj dizajna satova, može se videti u radovima Leonarda da Vinčija (Leonardo Da Vinci).

Sunčani sat

Sunčani satovi su koristili poziciju sunca na nebu, koje se svakog dana kreće, reflektujući rotaciju zemlje. Senke koje ostavljaju razni stacionarni objekti, koristili su se za za označavanje vremena, koje je određivalo i pomagalo ljudima u tadašnjem vremenu da imaju saznanje, koje je doba dana.

http://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2018/08/Sat-kroz-vekove-2.jpg

Ovaj tip satova, koji koristi zrake sunca, prikazuje takozvano sondijalno vreme položaja senke na nekoj ravnoj površini, a koje poseduju oznake koje ukazuju na trenutno tačno vreme tokom dana. Sonde su mogle biti vertikalne, horizontalne ili bilo kojih drugih potrebnih orijentacija.

http://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2018/08/Sat-kroz-vekove-1.jpg

Peščani satovi

Vremenom su korišćeni mnogi uređaji, koji su se koristili za označavanje prolaska vremena i to bez obzira na referentno vreme, Poznati su primeri ovakvih satova: satovi na tamjan, sveće i peščani satovi. Svi ovi satovi su radili na sličnom principu, kojem je prioritet bio potrošnja resursa. U peščanim satovima se koristio fini pesak, koji je „curio“ kroz malu rupicu staklene posude i to konstantnom brzinom. Pesak nikada nije bio potrošen, nego se iznova koristio u merenju vremena.

Prvi mehanički satovi su nastali u Evropi

Najveći napredak u razvoju satova kroz istoriju, dogodio se oko 1300-te godine u Evropi. Tada se pojavljuju i prvi mehanički satovi, koji su sasvim sigurno, uneli revoluciju u merenju vremena.

U današnjem vremenu kada kažemo sat, zna se da se misli na bilo koji uređaj koji meri vreme. Velika je razlika satova, koji stoje na zidovima i satova koje nosimo sa sobom. Smatra se da je prvi mehanički sat modernog vremena, napravio Peter Henlein 1510. godine. Zanimljiv je naziv satova koji su se pojavili u 15-veku, a koje su nazivali „prolećnim satovima“.

Širenjem nauke i dolaskom renesanse iz udaljenih zemalja Azije i Bliskog istoka, puno toga se promenilo. Nakon mnogih promena u proizvodnji satova pa i novih saznanja, koje su došle u Evropu iz Islamskih zemalja pa i Kine, dizajn satova je sve više bio usmerena ka umetničkim vrednostima. Pored raznih mehaničkih otkrića, poput balansnih opruga i mehanizma za navijanje, koja su korišćena u proizvodnji satova, korišćenje satova je znatno promenjeno, a samim tim je poraslo raznim promenama i inovacijama u modi.

Prvi satovi su posedovali verske motive

Prve satove je čovek napravio, koristeći u samoj izradi, pre svega verske motive. Uređaji koji su pokazivali vreme, uvek su bili izuzetno zanimljivi religiji, kompanijama i naravno vladama mnogih zemalja. U stvaranju modernog društva, veliki uticaj su imali džepni satovi. Satovi različitih tipova dizajna su se širom Evrope, sve više počeli proizvoditi u Italiji, Nemačkoj, Englekoj i Francuskoj.

Džepni satovi

I tada krajem 14. veka, proizvodnjom džepnog sata Petra Henleina, nastaje prava eksplozija popularnosti satova. Petrov izum je izuzetno snažno uticao na mnoge inovatore, koji su se utrkivali ko će osmisliti i proizvesti, kvalitetniji džepni sat sa što interesantnijim dizajnom. Džepni sat je na početku stekao popularnost, jer je pre svega bio praktičan za nošenje, a samim tim je bio i znatno jeftiniji od dotadašnjih satova, koji su pre svega bili glomazni. Može se reći da je u tom vremenu, posedovanje džepnog sata bilo i pitanje prestiža u društvu, a poznato je da su bili izuzetno popularni narednih 250 godina.

http://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2018/08/Sat-kroz-vekove-3.jpg

Kada su se pojavili u određenom vremenu, postali su prava atrakcija i za njima je vladala prava pomama. Na proizvodnju satova, a time i standardizaciji vremena, najviše je uticala izgradnja železničkih pruga, a time i železničkih stanica u 18. i 19. veku.

Godine 1857. kompanija Amerikan Vač Kompani (American Watch Company) iz Valthajma u državi Masačusets, proizvela je Valtham model 57 (Waltham Model 57), prvi model časovnika u koji su bili ugrađeni delovi, koji su mogli biti i zamenjeni. Većina ovih džepnih satova su bili srebrne boje od čiste srebrne legure, a zahvaljujući novim ugrađenim delovima, troškovi proizvodnje i popravke satova, znatno su bili smanjeni.

Poznati tipovi satova

Satovi mogu imati različite načine prikazivanja vremena, koji su direktno povezani sa unutrašnjosti proizvedenih satova. Kod analognih satova vreme se pokazuje, koristeći uglove. Digitalni satovi funkcionišu prikazon numeričke reprezentacije vremena. Kod ovog tipa satova, dva takozvana numerička formata, prikazuju dvanaestosatnu ili 24-satnu notaciju. Digitalni satovi uglavnom koriste elektronske mehanizme i to VFD, LCD ili LED displeje. Postoje i satovi za slabovide i slepe, koji poseduju čitače, koji reaguju na dodire. Neki od ovih satova su veoma slični klasičnim analognim displejima, a konstruisani su tako da ih dodir ne može nikako oštetiti.

Moderni satovi

U modernim satovima timski element je rezonator, koji oscilira ili vibrira na određenoj frekvenciji ili harmoničan oscilator. Jedan od ovih objekata može biti klatno, viljuška, kvarcni kristal ili vibracija elektrona u atomima, koje emituju mikrotlasne čestice. Evolucija tehnologije koja se koristi u proizvodnji satova, ima svoj trend razvoja i u današnjem vremenu. Poznato je da studija merenja vremena ima i svoj naziv: Horologija.

Link ka sajtovima sa kojih su korišćene fotografije:
www.amazon.co.uk/LINNAEUS-FLOWER-CLOCK-Horloge-Horologium/dp/B00YPQ6UTA
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0f/Ambrogio_Lorenzetti_002-detail-Temperance.jpg
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ad/Montre_mysterieuse-IMG_4639.jpg

Reklame

Postovi