Opšte

Soda voda

http://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2018/09/SODA-VODA-2.jpg
„Soda voda“ ili gazirana voda kako je još zovu, proizvodi se pod pritiskom i to kada se obična voda, obogaćuje sa ugljen dioksidom.

Poznato je da se na našim prostorima, soda proizvodila u malim radionicama, poznatim pod nazivom: „Sodara“ili „Sodadžijska radnja“. Majstori koji su proizvodili popularnu sodu, zvali su se „Sodadžije“. Mada u manjem broju i danas Sodadžije rade i na zadovoljstvo mnogih, proizvode soda-vodu. Kada govorimo o nastanku prve soda vode na svetu, informacije nas vode u daleku 1740. godinu. Veliki broj alkoholnih pića poput šampanjca, vina i piva, vekovima su gazirana kroz fermentaciju. Prvu soda vodu na svetu je proizveo Vilijam Brovnrig 1740. godine. Izuzetno su zanimljive informacije za soda vodu kroz istoriju, a jedna navodi, kako su brojne civilizacije verovale, kako su se kupanjem u mineralnoj vodi ili ispijanjem mineralne vode, izlečile mnoge bolesti. Nastanak soda vode je bio jedan od mnogih pokušaja čoveka da replicira mineralnu vodu, nastalu prirodnim putem u zemlji. Gaziranu vodu, preciznije soda-vodu, najverovatnije je prvi proizveo Vilijam Brovnrig (William Brownrigg) i to 1740. godine. Za proizvodnju svoje prve soda-vode, koristio je ugljen-dioksid iz jednog rudnika.

Prvu veštačku gaziranu vodu, proizveo je francuz Gabriel Francois Venel (Gabriel François Venel) iako je pogrešno shvatio prirodu gasa, koji je na taj način doveo do karbonizacije. Irski hemičar dr. Macbrid (Macbride) je tokom mnogih svojih eksperimenata, ubrizgao ugljen dioksid u vodu. Deo njegovih eksperimenata se bavio procesom truljenja i fermentacije. Prvi aparat za mešanje vode i vazduha, proizveo je Henri Kavendiš (Henry Cavendish) 1766. godine. Njegov rad je potpuno inspirisao Džozefa Pristlija da isproba mnoge eksperimente, odmah naredne godine na izvoru mineralne vode, koji se nalazio u blizini. Kavendiš je objavio i članak u kome je opisivao svoja zapažanja sprovedenih eksperimenata. Engleski naučnik Jozef Pristli (Joseph Priestley) i Švedski hemičar Torbern Bergman, osmislili su i proizveli opremu za proizvodnju zasićene vode sa ugljen dioksidom. Pristli je 1767. godine otkrio metodu infuzije vode sa ugljen dioksidom, a to otkriće se desilo u lokalnoj pivari Lids (Leeds) u Engleskoj. Dobijeni vazduh fermentirajućeg piva se nazivao „Fiksni vazduh“, a zanimljivo je da je upravo taj vazduh ubijao suspendirane miševe, tokom proizvodnje piva. On je primetio da je tako tretirana voda, imala izuzetno prijatan ukus. Kada je probao, odmah je odlučio tu gaziranu vodu, ponuditi svojim prijateljima, kao hladno gazirano osvežavajuće piće. Pristli je često napominjao, kako je pronalazak soda-vode, njegovo najsretnije otkriće.

Prvi aparat za proizvodnju soda-vode

Džon Mervin Not (John Mervin Nooth) je 1774. godine promovisao svoj uređaj, koji je bio osmišljen i proizveden na osnovu inspiracije Pristlijevog projekta. Henri Tomson (Henry Thompson) je svoj prvi patent za impregnaciju vode sa ugljen dioksidom, prijavio 1807. godine. Ovu vodu su nazivali Soda-Voda, iako voda nije sadržavala sodu. Soda voda je bila sve popularnija u Evropi, ali je svoju najveću popularnost, doživela u Americi. Profesor Benjamin Siliman (Benjamin Silliman) je među prvima promovisao soda-vodu. Siliman je 1806. godine kupio Not (Nooth), aparat za proizvodnju soda vode i počeo je da je prodaje. Prodaja soda vode je išla sve bolje pa je morao kupiti veći aparat za proizvodnju veće količine ove gazirane vode. Njegova kompanija je kasnije propala, ali je ostao upamćen po izuzetnoj važnosti u popularisanju soda vode. Pre mehaničkog hlađenja, fontane za proizvodnju soda vode na početku su koristile led za rashlađivanje gazirane tečnosti. U Americi je gazirana voda poznata kao soda voda i to do drugog svetskog rata, zbog natrijumovih soli koje sadrži. Nakon toga su proizvođači dodali regulatore kiselosti i određene arome, kako bi što više dobili sličan ukus prirodne mineralne vode. Tokom velike depresije soda-vodu su nazivali „dva centa“, jer je to tada bilo najjeftinije piće. Kompanije L.A. Beker (The L.A. Becker Company) koja je proizvodila tečni ugljenik, kao i kompanija Bišop i Babkok (Bishop & Babcock Company), dominirale su u proizvodnji sa aparatima za proizvodnju soda vode. Zatim je Jakob Baur (Jacob Baur) iz Indijane, pokrenuo svoju kompaniju za proizvodnju tekućeg karbona. I tada 1888. godine u Čikagu, postaje prvi proizvođač tečnog ugljen dioksida u toj regiji. Početkom pedesetih godina, soda vodu su nazivali Seltzer voda (Seltzer water), kao i penušava voda. Naziv seltzer voda je dobila na osnovu generičkog znaka, koji potiče iz nemačkog grada Selters. Ovaj nemački grad je inače poznat po izvorima mineralne vode. U Kanadi kao i Engleskoj, još i danas se proizvode aparati (mikseri) za proizvodnju soda-vode, koja sadrži bikarbonat soli. Zahvaljujući ovom sastojku soda-vode kao i specifičnom ukusu, ova gazirana soda voda se koristi za mešano piće, kao što je viski sa sodom, kao i Kampari sa sodom.

http://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2018/09/SODA-VODA-1.png

Početkom 20-tog veka u Americi se postavljaju fontane za proizvodnju i prodaju soda-vode u prodavnice, železničke stanice, prodavnice sladoleda pa čak i u apotekama. Sredinom 20. veka u zemljama na istoku Evrope, bile su izuzetno popularne samouslužne fontane sa soda-vodom. Aparati za proizvodnju soda vode su bile postavljane, tamo gde je bio veliki protok ljudi od tržnih centara čak i na izuzetno prometnim ulicama. Gazirana voda se tada prodavala za 1 Kopejku, a gazirana voda sa ukusom raznih vrsta voća za 3 Kopejke. Na žalost, većina ovih automata je prestala sa radom i nestala početkom 1990-tih. Sve veća popularnost soda-vode dovela je do sve većeg broja raznih koktela. I upravo pojava koktela je dovela do toga da se znatno izmenio, dotadašnji način ispijanja pića. Umesto ispijanja samo alkoholnih pića, kombinovanje alkoholnog pića i soda-vode, dovelo je do razređivanja jačine alkohola. Na taj način se došlo do toga da su alkoholna pića, bila društveno prihvatljivija.

U 21. veku vodena i kućna soda su doživele pravu renesansu, jer su retro predmeti opet bili popularni. Savremeni sifoni iz kojih se dobija soda-voda, najčešće su izrađeni od aluminijuma, ali su dostupni i od nerđajućeg čelika i stakla. Stari sifoni su kao pravi rariteti izuzetno cenjeni i na raznim aukcijama se prodaju za ozbiljne sume novca. Na našim prostorima su sodadžije bile jako popularne, a mnogi se sigurno sećaju, kada su zaprežnim kolima prolazili kroz mesta i vikali „Sooodaaarrr…“. Osim soda vode, sodadžije su proizvodile i popularna slatka gazirana pića pod nazivom: Klaker, Kabeza i Oranžada. Manje je poznato da se soda koristila za uklanjanje jakih simptoma kiseline. Možda i najvažnija osobina sode je ta što u sebi ne sadrži minerale i soli te ne podiže krvni pritisak. Kako je bilo jeftino piće, sodu su mnogi koristili za pravljenje i ispijanje špricera. Često kažu da je jedini pravi špricer, onaj koji se pravi samo sa soda-vodom, pa čak i da se prvo sipa vino pa tek onda soda. Jedno vreme su sodari nestali sa tržišta, ali se srećom poznata soda vraća na stolove kafana i restorana naše regije. Tako se stara tradicija ispijanja kvalitetnog špricera napravljenog isključivo od sode i vina, vratila u naše krajeve.

Linkovi ka sajtovima sa kojih su korišćene fotografije:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/95/SiphonSeltzerAnchorBWks001.jpg
www.insidermonkey.com/blog/the-8-most-valuable-vintage-soda-bottles-in-the-world-355961/

Reklame

Postovi