Iz Rusije s ljubavlju Opšte

Bajkal, zanimljivosti i misterije

Većina jezera ledničkog porekla živi 10 do 15 hiljada godina. Zatim se napune sedimentima, pa nestanu sa lica Zemlje.

Na Bajkalu nema znakova starenja, kao na mnogim jezerima u svetu. Suprotno tome, nedavna istraživanja su omogućila geofizičarima da pretpostave da je Bajkal okean u nastajanju. To potvrđuje činjenica da se njegova širina, to jest rastojanje između njegovih obala povećava do 2 cm, godišnje. Razlog su tektonski procesi započeti pre oko 30 miliona godina, koji traju do danas.U istorijskom kontekstu, posle više miliona godina, jezero može postati more ili okean. Na istovetan način se međusobno razmiču kontinenti Afrike i Južne Amerike.

Ukoliko bi sve reke sveta punile prazan basen Bajkalskog jezera, za takvo nešto bi im bila potrebna cela kalendarska godina. Pa čak i kada bi voda prestala da se uliva u jezero i tada bi reci Angari, koja se jedina izliva iz njega, bilo potrebno čak 500 godina da ga isuši. Količina vode u ovom jezeru premašuje količinu vode u mnogim morima, uključujući Baltičko i Azovsko. Primera radi, odnos Azovskog mora i Bajkalskog jezera po količini vode kojom raspolažu je 1 pema 90.

Mihail Gračev, direktor Limnološkog instituta Ruske akademije nauka, u intervjuu o projektu prenosa vode iz Bajkalskog jezera u Kinu, koristio je neobično poređenje: “Bajkal je ogroman. Čak i ako se svi ljudi na Zemlji potope u Bajkalsko jezero, njegov nivo će porasti samo za tri centimetra.”

Bajkalska voda je neprocenjivo blago. Količina vode u jezeru bi bila dovoljna za potrošnju celokupnog svetskog stanovništva u trajanju od 40 godina. Ona se potpuno obnavlja na svake 383 godine. Ako njenu vrednost ipak izrazimo u novcu, iznosiće 236 biliona dolara Ili ako izračunamo praktičnu vrednost vode u Bajkalu, ona će iznositi oko 23,6 milijardi dolara.

Ogroman broj reka i potoka se uliva u Bajkalsko jezero. Mnogi od njih presušuju, u zavisnosti od doba godine. Stalnih pritoka ima 336. Među njima su i velike reke, poput reke Selenge, koja pripada slivu reke Jenisej. Reka Gornja Angara se uliva u Bajkal sa severa. Istočna pritoka je reka Barguzin i uliva se u Barguzinski zaliv. U veće spadaju i reke Turka i Sarma, koje se ulivaju u jugozapadni deo jezera. Tu je takođe i reka sa lepim imenom – Snežnaja. Ostale reke su znatno manje.

Iz Bajkalskog jezera se izliva samo jedna reka, Angara. Ona nosi svoje bistre moćne vode ka zapadu i uliva se u Jenisej. Otuda i čuvena legenda koja govori o spajanju dveju velikih sibirskih reka, o 336 sinova i jednoj kćeri…

Legenda kaže: otac Bajkal je imao čak 336 sinova-reka i jednu jedinu ćerku-reku, Angaru. Svi su se slili u jezero, punili ga vodom, dajući mu snagu i mladost. Onda je Angara upoznala Jeniseja i zaljubila se u njega. Od tada je počela da daje bajkalske vode svom voljenom, hraneći ga krišom od oca. Ljutiti otac Bajkal je uzalud branio ćerki da se sastaje sa voljenim. Pošto ga nije slušala, bacio je ogroman kamen na svoju ćerku i prokleo je. Ova stena, nazvana Šamanski kamen se nalazi na izvoru Angare i smatra se njenim početkom. Lokalni stanovnici smatraju da stena ima magičnu moć. Za Burjate, ona je jedno od kultnih mesta.

O Bajkalu, osim ove najpoznatije, postoje i druge legende koje opisiju tajne i misterije bajkalskih voda i obala. Jedna od tih legendi govori o “magičnom kristalu”, izgubljenom na dnu jezera, koji nije ništa drugo do “Čuvar čistog znanja”. Za njim, navodno, aktivno tragaju ekspedicije iz celog sveta. Druga legenda se odnosi na rt Ritij, koga lokalno stanovništvo smatra zabranjenim za posete, jer se na tom mestu nekada nalazio drevni grad. Treća se odnosi na pojavu “vodenih ljudi”, visokih čak 3 metra. Njih su primetili vojni specijalci, čiji se plivački kamp nalazio na zapadnoj obali Bajkalskog jezera, 1982. godine.

Očevici svedoče da odmah pri prvom susretu sa Bajkalskim jezerom sve što se ranije čulo o jezeru postaje očigledno, a sama osoba potpada pod neobjašnjivu i misterioznu magiju Bajkalskog jezera.
Bajkalske fatamorgane su deo velike misterije jezera. Meštani su se, idući čamcima u ribolov, više puta susreli sa realističnim slikama koje pokazuju nešto čega ovde realno nema. Najčešće fatamorgane su dvorci, drevni brodovi i ostrva. Naučnici ovaj fenomen objašnjavaju jednostavno: duboke vode jezera se nikada ne zagrevaju, ostaju hladne čak i tokom vrućih leta, dok je vazduh iznad površine topao, što stvara rezonancu. Slojevi vazduha različite gustine lome sunčeve zrake, zbog čega se i formiraju slike. Meštani ih zovu “holomenica”. Pri ovakvoj pojavi na Bajkalskom jezeru, na horizontu se pojavljuju predmeti na udaljenosti i do 40 km.

Đavolji levak je još jedna od misterija Bajkala. On se formira spontano nezavisno od meteoroloških uslova. Ime je dobio zbog čudnih pojava koje ga prate, jednom do dvaput godišnje. Kada je vreme lepo i potpuno mirno iznenada se otvara strašni ogromni levak. Iz njega se ponekad čuje zastrašujuće ljudsko stenjanje. Lokalno stanovništvo veruje da se ovde otvaraju paklene kapije, koje uvlače duše grešnika u podzemni svet. Naučnici daju nekoliko verzija uzroka pojave. Jedna je zasnovana na pretpostavci o stvaranju udubljenja na dnu Bajkala, koja se brzo pune vodom, što dovodi do stvaranja vrtloga na površini jezera. Prema drugoj teoriji, na mestu gde se formira levak se sudaraju dve lokalne suprotne struje, koje se kreću direktno jedna prema drugoj. Takva interakcija može dovesti do vrlo moćnih vrtloga.

Bajkalski trougao je misteriozna zona jezera nazvana po analogiji sa Bermudskim trouglom. Ovo je područje abnormalnih turbulencija u kome sve vrste uređaja odbijaju da rade. Pored toga, ovde se često primećuju vrlo neobični fenomeni u vidu svetlucavih kuglica, krugova i naglo promenljivog vremena. Neki od onih koji su bili ovde, takođe svedoče o izgubljenosti u vremenu.

Podatke o najvećoj tragediji na Bajkalskom jezeru nalazimo u Irkutskom letopisu. ” Od 14. do 15. oktobra 1901. godine na Bajkalskom jezeru je stradalo 176 ljudi. Parobrod “Jakov” krenuvši iz Verhnjeangarska, vukao je tri plovila: “Potapov”, “Mogiljev” , “Šipunov”. U Malom moru, preko puta rta Kobilja glava, parobrod je upao u jaku oluju. Vučena plovila su puštena. Brod “Mogiljev” je izbačen na obalu, brod
“Šipunov” se održao pomoću sidra, brod “Potapov” se razbio u paramparčad o stene rta “Kobilja glava”. Svi ljudi koji su bili na njemu su poginuli. Oluja je trajala 48 sati i bila je toliko jaka da su se ljudski trupovi nasukali na stenu na visini od 10 saženja (saženj =3 aršina= 2,13 m).”

Reklame

Reklame