Iz Rusije s ljubavlju Opšte

Kako je nastala i šta je sve proizvodila fabrika čuvene “Volge”?

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA-1A-.jpg
GAZ (рус. ГАЗ-Горьковский автомобильный завод) je skraćenica od: Fabrika automobila Gorki, sa sedištem u Nižnjem Novgorodu.

Istorija ove fabrike počinje još 1929. godine nakon potpisivanja sporazuma o tehničkoj saradnji između Vrhovnog ekonomskog saveta Sovjetskog Saveza i Ford kompanije (engl. Ford Motor Company). U stvari, Sovjetskom Savezu je od Forda bila potrebna tehnologija proizvodnje automobila, a ne sam automobil, jer su ga sovjetski stručnjaci s lakoćom mogli kopirati. Sa tehnologijom je bilo komplikovanije. Kupovina tehnologije za serijsku proizvodnju je bila moguća samo u Fordu. Sličnim tehnologijama je raspolagao Dženeral motors (engl. General Motors, GM), ali je ta korporacija bila u usponu i bez namere da jeftino prodaje. Nasuprot Dženeral motorsu, u Fordu se posao nije najbolje razvijao. Novi Fordov automobil, Model A, nije postao popularan na američkom tržištu. Njegova potražnja je postala čista zamena, jer su vlasnici svoj prethodni model, Ford T, menjali za noviji, Ford A. Henriju Fordu je, iz tog razloga, očajnički bio potreban novac. Henri Ford je imao i dugoročniji račun, verujući da će sovjetska vlast trajati najduže do četrdesetih godina 20. veka. Posle pada režima, on bi u dogovoru sa novim vlastima našao način da gotova fabrika, koja radi po Fordovim standardima, pređe u vlasništvo te kompanije.

Ali Sovjetski Savez nije kupio samo Fordovu tehnologiju, već i ideologiju fordizma. Ova ideologija je savršeno integrisana u socijalistički model ekonomije. Naizgled, kakve veze ima Ford sa socijalizmom? U pitanju su, reklo bi se, dva sveta, dva sistema. Međutim, sovjetska autoindustrija je nasledila od Fordove ideologije skoro sve: retka promena modela koji se proizvode, minimalan potrošački kvalitet, stalna borba sa troškovima proizvodnje, ponekad i na štetu kvaliteta automobila… I nepotrebno je komentarisati da li je to bilo dobro ili loše, jer Sovjetski Savez nije imao drugih opcija početkom tridesetih godina 20. veka. U to vreme grad Nižnji Novgorod još uvek nije dobio naziv Gorki (naziv Gorki je nosio od 1932. do 1990.), pa se fabrika zvala: Fabrika automobila Nižnji Novgorod. Firma je počela sa radom 1. januara 1932.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA-1B.jpg

Кamion nosivosti jedne i po tone je bilo prvo vozilo sastavljeno od američkih delova u novoj fabrici.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA-2.jpg

Glavni cilj novog pogona je bio snabdevanje Crvene armije automobilskom tehnikom. Zato je prioritet imala proizvodnja kamiona i šasija za oklopna vozila.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA-3.jpg

Jedini novi model automobila, koji je fabrika izradila pre rata je bio model GAZ-M1 ili kako su ga još nazivali – Emka. Sovjetska strana je dobila dokumentaciju od kompanije Ford za puštanje u proizvodnju novog automobila, Ford B. Tako je nastala Emka, koja nije postala samo kopija američkog uzorka. Naime, sovjetski dizajneri su značajno preradili šasiju. Prototip Emke.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA-4.jpg

Pripremljena je i zamena za kamion nosivosti jedne i po tone, ali zbog različitih okolnosti, serijska proizvodnja kamiona GAZ-11/51 nije mogla da se realizuje pre rata.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA-5-.jpg

U predratnom periodu, konstruktori koji su radili u fabrici su veliku pažnju posvetili poboljšanju terenskih mogućnosti vozila. Krajem tridesetih godina prošlog veka je postalo jasno da poluguseničari, kao ni troosovinska vozila ne pružaju stopostotnu sigurnost na terenu van puteva. Za to su bila potrebna vozila sa pogonom na sva četiri točka. Rad koji se razvijao u tom pravcu je doveo do pojave vozila GAZ-64/67. Ali GAZ kamioni sa pogonom na sva četiri točka nikada nisu stigli do transportera, jer ih je u tome sprečio rat.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA-6.jpg

Tokom Drugog svetskog rata, fabrika je proizvodila lake tenkove i kamione.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA7.jpg

Nedostatak vozila sa pogonom na sva četiri točka je pokriven u Crvenoj armiji snabdevanjem američkim kamionima. Već 1943. godine je počela izrada novih kamiona GAZ-63 i varijanta bez pogona na sva četiri točka, GAZ-51. Novi kamioni su po dizajnu bili vrlo slični američkim vozilima. Kabina za GAZ- 51/63 je uglavnom pozajmljena od modela US6 korporacije Stjudebejker ( engl. Studebaker). Zašto se vojsci dopala baš ova kabina, nije poznato.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA8.jpg

Kraj četrdesetih i pedesetih godina je vreme uspona sovjetske automobilske industrije. Fabrika je proizvodila modele: GAZ- M20 „Pobeda“, GAZ-12 ZIM, GAZ-69 i GAZ-21 „Volga“.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA9.jpg

U tom periodu su razrađene dve interesantne porodice automobila, koje nisu dostigle masovnu proizvodnju. Posle prestanka sa proizvodnjom legendarnog kamiona GAZ-MM, nosivosti jedne i po tone, nastao je prazan prostor u proizvodnom nizu sovjetskih automobila. Tačnije nije više bilo kamiona slične nosivosti. Odlučeno je da se konstruiše njegov naslednik GAZ-56, koji iz različitih ekonomskih razloga nije pušten u proizvodnju. Nije pomogla ni unifikacija kabine ovog modela sa budućim modelom GAZ-52. Jedan od razloga nemogućnosti realizacije ovog modela je i znatno povećanje obima prometa. Broj kamiona je rastao, broj vozača takođe. Logično rešenje je bilo povećanje nosivosti vozila, ne bi li jedan kamion i jedan vozač prevezli što više tereta. Drugo rešenje je bilo povećanje broja teretnih vozila sa poluprikolicama. Tako je i nastao novi model tegljača na osnovu modela GAZ-51. Bio je to model GAZ-51P sa poluprikolicom, nosivosti 6 tona. Ali model nije postao masovan u praksi. Čini se da je deficit vozila sa poluprikolicama u Sovjetskom Savezu trajao do osamdesetih.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA10.jpg

Sudbina modela GAZ-62 je slična priči o modelu GAZ-56. Automobil gotovo spreman za proizvodnju je ostao samo na fotografiji. GAZ-62 je bio zamišljen kao prelazni model između modela GAZ-69 i GAZ-63. On je unifikovan po glavnim karakteristikama sa tim modelima. Ali ubrzo, posle celog ciklusa testiranja, vojska je izgubila svako interesovanje za ovaj model, jer je njegova nosivost bila nedovoljna. Situaciju je trebalo da popravi verzija kamiona sa otvorenom karoserijom. Ali i za tu varijantu je interesovanje vojske bilo slabo. Vojsci su bili potrebni kamioni velike nosivosti. I kako u svakoj nevolji ima i nečeg dobrog, eksperimentisanje na izradi modela GAZ-62 sa otvorenom karoserijom je koristilo izradi modela GAZ-66.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA11A.jpg
https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA11B.jpg

GAZ-66 ( u narodu: Šišiga) je trebalo da zameni model GAZ-63, kojim vojska nije bila zadovoljna na polju manevra. Ovaj model se pokazao kao rekorder u dugovečnosti, proizvodio se od 1964. do 1999. godine. Čak i posle 1999. godine Šišiga nije potpuno iščezla. Poslužila je kao donor u vidu raznih elemenata novom kamionu Sadko sa pogonom na sva četiri točka.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA12A.jpg
https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA12B.jpg

I civilni kamioni fabrike GAZ su pokušavali da se takmiče u pogledu nosivosti sa vojnim. Tako je GAZ-53, koji je ušao u masovnu proizvodnju 1961. godine imao kapacitet punjenja od 3 tone, čime je sustigao ZIL-130. Njegova nova modifikacija GAZ-3307 je bila u proizdvodnji sve do nedavno i bila je izuzetno tražena zbog niske cene.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA13A.jpg
https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA13B.jpg

Glavni nosilac proizvodnje je kamion Gazela. Bez njega bi se fabrika odavno ugasila. Gazela ima mnogo nedostataka, ali u njenu odbranu treba reći samo jedno – ona hrani ljude. Naime, mnogi su svoj posao započeli upravo ovim kamionom. Najnovija porodica ovog automobila je Gazela Next.

https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA14.jpg
https://reklamirajte.se/wp-content/uploads/2019/01/SLIKA-15.jpg

Reklame