Čardaš iz komšiluka Opšte

Međunarodni aerodrom Ferenc List

Nekada poznat pod nazivom "Ferihegy", međunarodni aerodrom u Budimpešti danas nosi naziv "Ferenc Liszt International Airport"

Ovaj poznati aerodrom opslužuje glavni grad Mađarske i najveći je od sva četiri postojeća komercijalna aerodroma u Mađarskoj.

Ideja za izgradnju ovog aerodroma, potekla je 1938. godine na teritoriji tri naselja Rakošheđ (Rákoshegy), Peštsentlorinc (Pestszentlőrinc) i Večeš (Vecsés). Prvobitno je zamišljeno da aerodrom bude korišćen u civilne, sportske, kao i vojne svrhe. Planirano je da civilne objekte treba izgraditi na severozapadu, a vojne na jugozapadu.

Nakon raspisanog tendera za izradu projekta aerodroma, odabran je projekat Karolja Davida mlađeg (Károly Dávid Jr.). Karolj je bio poznat kao pokretač moderne Mađarske arhitektonske umetnosti, a njegova vizija je podrazumevala da aerodrom koji bi se gledao iz vazduha, podseća na avion.

Međunarodni aerodrom “Ferenc Liszt International Airport” u Budimpešti ranije je nosio jednostavan naziv “Ferihegy”.

Brojna planiranja, merenja, kao i meteorološka ispitivanja započeta su od februara 1939. godine. Ispitivanja su rađenja u sklopu tadašnjih tehničkih mogućnosti, bez prirodnih ili veštačkih orijentira, koji bi negativno mogli uticati na siguran uzlet i sletanje aviona. Ovim ispitivanjima se želela obezbediti i eventualna mogućnost kasnijeg proširenja aerodroma.

Pretežno su ispitivane mogućnosti nastajanja magle, kao i realne mogućnosti nastajanja vetrova. Duboke podzemne vode kao i šljunkovito tlo, omogućavali su određene dodatne mogućnosti u stvaranju projekta. Svim ispitivanjima zemljišta, kao i svih elemenata koji su mogli uticati na poletanje ili sletanje aviona, rukovodio je Alfred Hile (dr. Hille Alfréd).

Mađarska avio kompanija “Malev” (Magyar Légiforgalmi Vállalat), osnovana je 25. 11. 1954.

Radovi na izgradnji aerodroma započeli su 1942. godine, a da bi se budućem aerodromu moglo lakše prilaziti iz samog grada, između 1940. i 1943. građen je put dužine 16 kilometara i taj put je i danas u funkciji. Korišćenje aerodroma započeto je 1943. godine, ali je izgradnja svih planiranih objekata bila usporena zbog ratnih dešavanja. Na žalost krajem drugog svetskog rata, mnoge zgrade bile su znatno oštećene.

Godine 1947. odlučeno je da se izvrši kompletna rekonstrukcija aerodroma i to za potrebe civilnog vazduhoplovstva, a za sve radove je izdvojeno čak četrdeset miliona Forinti. Mađarsko-Sovjetska civilna avijacija pod nazivom „Maszovlet“ osnovana je 1946. godine, a u maju 1950. godine održana je svečana ceremonija otvaranja aerodroma. U to vreme funkcionisalo je samo nekoliko letova u inostranstvo i to u sledeće gradove: Bukurešt, Sofiju, Prag i Varšavu.

Mađarska avio kompanija “Malev” (Magyar Légiforgalmi Vállalat), osnovana je 25. 11. 1954. godine. Tokom leta 1956. godine pokrenut je i prvi međunarodni let na zapad i to je bila linija za Beč. “KLM” (KLM Royal Dutch Airlines), bio je prva zapadna avio kompanija koja je pokrenula let za Budimpeštu.

Radovi na izgradnji aerodroma u Budimpešti započeli su 1942. godine!

Regija oko aerodroma nosi naziv Ferihegy, a naziv je izveden iz imena Ferenc Ksaver Majerfi (Ferenc Xavér Mayerffy). Ferenc je bio u ono vreme vlasnik imanja, a kako je zasadio brojne vinograde, smatra se da je izuzetno zaslužan za razvoj vinogradarstva u Pešti i Budimu. Što se prvobitnog naziva aerodroma tiče, reč “Fery” je skraćenica za Ferenc, a reč “Hegy” u prevodu znači: brdo.

Regija oko aerodroma je inače ravna, ali se zna da je tu bilo peskovito brdo visine 147 metara. Međutim to peščano brdo je tokom građevinskih radova na izgradnji aerodroma potpuno uklonjeno. To područje se nalazilo na istočnoj strani tadašnje železničke pruge Solnok-Budimpešta. Zemljište je od 1723. godine bilo u vlasništvu poznate porodice Grasalkovič (Grassalkovich). Kasnije ovo zemljište prelazi u vlasništvo Mađarske akademije nauka (Magyar Tudományos Akadémia). Mada je poznato da su u ovom kraju, deo zemljišta posedovali i tadašnji poljoprivrednici. Negde krajem tog veka oko 650 hektara zemljišta u tom delu iznajmljuje izuzetno bogati kuvar iz Budima Mayerffy Xavér Ferenc..

Zgrada aerodroma je načelno završena 1957. godine, a odmah zatim su započeti radovi na produžavanju piste za sletanje aviona. Avio pista je bila produžena na 2500 metara, a krajem 1958. godine, poletno sletna staza je bila produžena na 3010 metara. Do 1960. godine broj sletanja aviona na aerodrom je sa 4786 sletanja, porastao na 17.133 sletanja. Broj putnika je u tom periodu takođe značajno povećan i to sa 49.955 na čak 359.338 putnika.

Može se napomenuti da je tadašnji aerodrom Ferihegy do 1960. godine bio najmoderniji aerodrom u u istočnoj i centralnoj Evropi. To se dogodilo kada je postavljena nova radarska oprema, produžena pista, kada je uvedena nova svetlosna oprema i kada je završen tranzitni prostor za čekanje.

Zbog povećanog obima saobraćaja, 1965. godine se radi potpuno nova studija razvoja aerodroma. Ova studija je sprovedena 1970-te godine i to sa barem 10 godina zakašnjenja od planiranog. Kontrola leta, aerodrom kao i svi propratni objekti, zahtevali su znatne promene u infrastrukturi, kao i proširenje svih kapaciteta.

“Fery” je skraćenica za Ferenc, a reč “Hegy” u prevodu znači: Brdo!

“LRI” je u ono vreme obavljala vazduhoplovne, operativne i investiciono vazduhoplovne pa i trgovačke poslove, a poznato je da je osnovana 1. januara 1973. godine. Putnički promet je 1974. godine povećan na čak milion putnika. Potpuno novi kontrolni toranj je izgrađen 1977. godine, a sa njim i druga paralelna pista sa postojećom starom. Nova poletno-sletna pista dužine 3707 metara u funkciju je stavljena 1983. godine, kao i nova baza za servisiranje Malev aviona.

Ovaj poznati aerodrom se graniči sa županijom Pešta, a aerodrom 2011. godine menja dotadašnji naziv “Budapest Ferihegy International Airport” u “Budapest Liszt Ferenc Nemzetközi Repülőtér” u čast Mađarskog kompozitora i pijaniste List Ferenca (Liszt Ferenc) i to povodom 200-godišnjice njegovog rođenja. Mada i dalje najveći broj ljudi u Mađarskoj pa i van nje, ovaj aerodrom i dalje zovu po starom nazivu Feriheđ.

Aerodrom u Budimpešti 2011. godine menja tadašnji naziv “Budapest Ferihegy Nemzetközi Repülőtér” u “Budapest Liszt Ferenc Nemzetközi Repülőtér”

Tadašnja avio kompanija Malev 1993. godine uvodi prvi mađarski prekookeanski let za Njujork. Izgradnja terminala 2B započeta je 1997. godine, a nova zgrada terminala je posedovala čak 30.000 kvadratnih metara. Novi terminal i kompletan prostor, otvoren je 1998. godine i tu su svoje poslovanje premestile sve strane avio-kompanije. Terminal 2B može godišnje da primi neverovatan broj putnika i to 3,5 miliona putnika godišnje.

Terminal 1 je od septembra 2005. godine opet otvoren i to za potrebe niskotarifnih avio prevoznika. Ovaj terminal je podeljen na dva dela tako da poseduje takozvane šengenske i ne-šengenske kapije. Do današnjih dana je bilo brojnih promena u vezi terminala aerodroma u Budimpešti.

Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
fotografija 1 https://xpatloop.com/,
fotografija 2 https://www.bud.hu/,
fotografija 3 https://dailynewshungary.com/,
fotografija 2 https://www.themayor.eu/en.

Reklame

Reklame