Iz Rusije s ljubavlju Opšte

Moskvič, noviji modeli automobila treće generacije

"Moskvič-408" je prvi model treće generacije automobila.

Njegova proizvodnja je trajala od maja 1967. do 1975.godine. Paralelno sa ovim modelom se proizvodi i sličan model “Moskvič-412”, počev od oktobra 1967.godine i to u Moskvi do 1976.godine, a u gradu Iževsku do 1996.godine. “412” ima kvalitetniji i jači  motor. Njihovom ozbiljnom modernizacijom se dobija model “Moskvič-2140” i proizvodi od decembra 1975.godine do 1988.godine. 

“Moskvič-2141” je noviji model treće generacije sa pogonom na prednje točkove, čija je proizvodnja počela 1986. i trajala do 1998.godine. Maloprodajna cena je iznosila 8.500 rubalja.

Istorijat ovog modela počinje još krajem šezdesetih godina prošlog veka. Tada su konstruktori fabrike koja je proizvodila Moskvič (od 1968.godine nosi naziv “AZLK”- Fabrika automobila Lenjinov Komsomol) počeli da rade na projektovanju automobila sa zadnjom vučom, koji bi po klasi bio između postojećih modela “Lada Žiguli 2101” (ruska verzija Fijata 124) i “Volge”. Projekat je pokrenut tek 1976-1977.godine. Zahtevano je da model ima prednju vuču, a dizajneri su kao prototip morali da upotrebe hečbek (engl. hatchback) “Simca 1308”, američkog proizvođača Krajsler (engl. Chrysler). U krajnjem rezulatatu Moskvič-2141 je imao samo po spoljašnjosti sličnost sa prototipom, dok su im se konstrukcije značajno razlikovale.

Pored hečbeka sa petoro vrata, planirano je i pokretanje proizvodnje limuzina, pikapa, pa čak i minivana (karavan većeg kapaciteta). Svi automobili je trebalo da budu opremljeni originalnim motorima sopstvenog dizajna. Opcija opremanja automobila motorima fabrike “VAZ” (Volžska fabrika automobila) i fabrike “UZAM” (Pogon motora u Ufi) je bila privremena, ali sopstvene motore ovi automobili nisu dočekali. Posle 1994.godine su najčešće modifikacije sa 1,5-litarskim i 1,7-litarskim “UZAM” motorima. Manji deo vozila je opremljen 1,6-litarskim. 1,7-litarskim i 1,8-litarskim “VAZ” motorima.

Automobil “Moskvič-2141” je modernizovan 1991.godine. Dobio je akumulator bez održavanja, novi rezervoar, retrovizor sa desne strane, bolju zvučnu izolaciju, kvalitetnije materijale za salon, stub upravljača koji apsorbuje energiju.

“Moskvič- 2141” se izvozio pod nazivom “Aleko” i “Lada Aleko”. Izvozni modeli su bili opremljeni fordovim dizel motorima “Ford XLD418”, zapremine 1,8 litara i jačine 60 konjskih snaga. Takav motor je ugrađivan recimo u “Ford Escort”. “Lada Aleko” je počela da se prodaje na nemačkom tržištu od 1992.godine putem dilerske mreže “Lada”. Potražnja je bila mala, pa je za nekoliko godina prodato oko 400 automobila.

“Moskvič-2142” je prikazan publici 1990.godine. Negova serijska proizvodnja je trebalo da počne još 1992.godine. To se nije desilo, već je na osnovu standarne limuzine nastala limuzina sa međuosovinskim rastojanjem dužim za 20cm, pod nazivom “Knjaz Vladimir” (ime je dobila po ruskom knezu koji je primio hrišćanstvo). Automobil je imao novi oblik haube, moderne farove koje je proizvodila kompanija “Hella”, radijator sa rešetkom. Oblik prednjeg dela automobila je zadržan za sve modele ove generacije Moskviča. Većina modela je imala ugrađene francuske motore “Renault F3R” i “Renault F4R”, zapremine 2000 kubnih centimetara. Neki su imali i “VAZ” i “UZAM” motore. Automobil “2142” je bio opremljen servo upravljačem, klima uređajem i CD radiom. Za model su karakteristične aluminijumske felne i centralna brava. Proizvodio se od 1997.godine.

Limuzina “Jurij Dolgoruki” (ime dobila po knezu koji je osnovao Moskvu), pojavila se u januaru 1997.godine. Bila je to varijanta hečbeka “2141” sa povećanim međuosovinskim rastojanjem za 200mm i ojačanom karoserijom.

“Moskvič Svjatogor 2141-02” je limuzina, standardni hečbek koji se pojavio 1998.godine kao rezultat modernizacije modela 2141. Automobil je dobio ime po jednom od najstarijih ruskih i slovenskih epskih junaka. “Svjatogor” se odlikovao modifikovanim prednjim delom i novim motorom. Ugrađen mu je dvolitarski motor “Renault F3R”, jačine 105 konjskih snaga. Na neke automobile ove serije su ugrađivani i motori “VAZ” ili “UZAM”.

U februaru i martu 1998.godine je organizovana promotivna vožnja na relaciji: Moskva-Novosibirsk-Omsk-Moskva, dužine 7.500 km uz učešće modela “Svjatogor” i “Knjaz Vladimir”. U decembru iste godine je proizveden petomilioniti primerak automobila fabrike OAO “Moskvič” (od 1992.godine nosi ovaj naziv), kada je sa proizvodne trake skinut jubilarni automobil “Knjaz  Vladimir”.

“Moskvič Ivan Kalita” (ime dobio po knezu, čiji nadimak “Kalita” ima veze sa politikom rukovanja novcem) je skuplja verzija modela “Moskvič 2142”.

“Moskvič-2143” je nastao na osnovu modela “2141”. 1991.godine su urađeni prvi prototipi pod nazivom “Jauza” (рус.Яуза). Proizveden je u svega 3 primerka. Fabrika je prolazila kroz teška vremena, pa automobili nisu dočekali serijsku proizvodnju.

“Moskvič-2144 Istra” је model na čijoj je konstrukciji rađeno još između 1985. i 1988.godine. Odlikovao se brojnim jedinstvenim rešenjima. Imao je  specifičan aerodinamičan dizajn. Karoserija je urađena od duraluminijuma bez centralnog stuba. Jedina bočna vrata su se otvarala vertikalno i omogućavala su istovremeni pristup sedištima oba reda. Trebalo je ugraditi dizelski motor “Elsbett”, koji bi mogao da koristi čak i ulje od repice. Konceptni automobil je napravljen kao deo programa “Automobil za 2000.godinu”, kada je vlada pozvala dizajnere da predvide kakvi će se automobili voziti za 15 godina. “Istra” impresionira mnogim tehničkim rešenjima, te recimo vuča lake karoserije odlične aerodinamike iznosi samo 0,149. Izgleda da je bio ispred svog vremena, proizveden je samo jedan primerak.

“Moskvič-2139 Arbat” je dizajniran 1991.godine i proizveden u jednom primerku. Model je imao karoseriju minivana, montiranu na osnovu Moskviča “2141”. Karakteristika ovog, kao i ostalih eksperimentalnih modela je da su unutrašnje komponente u potpunosti pozajmljene od modela 2141. Složena ekonomska situacija u zemlji nije dozvolila pokretanje masovne proizvodnje.

“Moskvič 2335” se pojavio u serijskoj proizvodnji tek 1994.godine, mada je bio osmišljen ranije. Model je teretna varijanta “Moskviča-2141” sa ojačanom šasijom i rezervoarom za gorivo od 60 litara. Prednji deo vozila je istovetan automobilu “2141”. Od 1998.godine se proizvodi sa prednjim delom novog oblika koji je istovetan modelu “Svjatogor”. Proizvodio se do prestanka rada fabrike, 2001.godine.

U avgustu 1997.godine su na osnovu modela “Moskvič-2141” i “Moskvič-2335 pikap” dizajnirana vozila na električni pogon, ekološki čista.

Do marta 1999.godine su projektovani novi eksperimentalni modeli vozila: “Duet 1”, sa prednjim delom kao kod “Svjatogora” i “Duet 2” sa prednjim delom kao kod “Kalite”. Bila je planirana i kabriolet varijanta. Proizvedeno je svega petnaestak primeraka.

Fabrika OAO “Moskvič” je 2000.godine značajno smanjila proizvodnju, dok je 2001. zvanično prestala da proizvodi “Moskvič”, automobil sa podužom istorijom koga su vozile generacije ljudi.

Autor: Nađa Milanić

Reklame