Iz Rusije s ljubavlju Opšte

Moskvič, prva i druga generacija automobila

Prvi model nove sovjetske marke automobila, pod nazivom "Moskvič" je proizveden 4.decembra 1946.godine u fabrici "MZMA" (Moskovska fabrika za proizvodnju malih automobila).

Automobil je dobio ime u čast osamstogodišnjice osnivanja grada Moskve. U prevodu Moskvič (рус. москвич) znači Moskovljanin. “Moskovljanin” je silazio sa proizvodnih traka više od pola veka, do 2002.godine. Izašle su četiri generacije popularnog automobila.

Moskviči prve generacije

Moskvič 400-420. Istorija “Moskviča” počinje upravo od ove limuzine sa četvoro vrata, koja je spolja gotovo sasvim kopija Opel кadeta K-38 iz 1938.godine.Automobil se od Opela  razlikovao po jačem generatoru (100 W) i po nižoj maksimalnoj brzini.

Moskvič 400-420 A. Ovaj model se proizvodio od 1949. do 1952.godine.Bio je to sedan kabriolet sa ojačanim karoserijskim elementima. Krov je bio sklopiv, a slabe tačke su mesta pregibakrova. Proizvedeno je oko 17.500 primeraka ovog automobila. Samo neznatan broj je sačuvan do danas.

Moskvič 400-420 B. Model je počeo da se proizvodi 1951.godine. Namenjen je potrebama osoba sa invaliditetom. Potpuno se oslanja na bazni model Moskviča 400-420, osim sto je opremljen ručnim komandama za invalide.

Moskvič 400-420 M. To je verzija baznog Moskviča 400-420 za potrebe medicine. Bio je tamnoplave boje, sa znakom crvenog krsta na prednjim i zadnjim prozorima. Unutrašnjost je tapacirana posebnim materijalom koji je olakšavao čišćenje i dezinfekciju. Korišćen je za prevoz medicinskog osoblja, za posetu pacijentima kod kuće i tome slično.

Moskvič 400-421. Proizvodnja ovog modela je bila planirana za period od 1948. do 1950.godine. 1949.godine je izrađeno desetak prototipova karavan automobila uz korišćenje drvenih komponenti. Projekat nikad nije zaživeo u serijskoj proizvodnji.

Moskvič 400-422. Model kombija koji se pojavio 1949. i proizvodio do 1956.godine. Sa nosivošću od 200kg i podom od drveta i metala nije bio dugog radnog veka. Koristio se za prevoz pošte i kontejnera sa kovanicama  za telefonske automate. Istrošeni modeli su odlazili u auto-škole gde su korišćeni u svrhe upoznavanja polaznika sa funkcionisanjem automobila.

Moskvič  401-420. Model se proizvodio od 1954. do 1956.godine. I dalje je po spoljašnjosti kopija Opel кadeta K-38 (osim zadnjih vrata). Njegova maksimalna brzina iznosi 90 kilometara na sat. Od 1954. model u odnosu na prethodne iz generacije ima jači motor, od 26 konjskih snaga. Od 1955. ponovo je poboljšan novim motorom “M-402”, koji je konstruisan za drugu generaciju automobila marke “Moskvič”. Njegova maloprodajna cena  je bila za 1000 rubalja veća od cene prethodnih modela i iznosila je 9.000 rubalja.

Moskviči druge generacije

1950. godine fabrika automobila “MZMA” je započela rad na dizajniranju novog automobila, koji je trebalo da zameni Moskvič-400 i njegove modifikacije. Model je zastarevao. U taj posao su uključeni i stručnjaci ostalih sovjetskih fabrika automobila, a naročito inženjeri iz fabrike “Gorki” (GAZ) i fabrike “Lihačov” (ZIS). Prvi primerak novog modela “Moskvič-402” je sišao sa proizvodne trake krajem 1955.godine. Za razliku od prethodne generacije Moskviča, novi model se označava samo jednim indeksom, koji je oznaka za motor, dok se indeks-oznaka za karoseriju  izostavlja.

Moskvič-402 je pušten u serijsku proizvodnjuu aprilu 1956.godine. Do 1958.godine, ovaj sedan zajedno sa svojim modifikacijama (za taksi službu, za medicinsku službu ili sa ručnim komandama) je proizveden u više od 87.500 primeraka. Auto je zadržao od svojih prethodnika menjač, motor i zupčanik. Zanimljiva je činjenica da su dizajneri napravili novu karoseriju automobila polazeći od nule, tačnije ciljano ne želeći da preuzmu išta od bilo kog inostranog modela automobila. Međutim, pošto su ga kako sami naglašavaju stvarali “u duhu vremena”, linija automobila, njegove konture nisu bile naročito avangardne. Automobil ima  sličnosti sa modelom GAZ-21 Volga, koga su dizajnirali isti stručnjaci.

Možemo reći da ga odlikuje prostranija i udobnija unutrašnjost, koja je komotno mogla primiti 5 osoba. Nasloni prednjih sedišta su podesivi. Standardna oprema ovog automobila je obuhvatala sistem grejanja, grejanje vetrobranskog stakla, pa čak i radio što nije bilo uobičajeno za vreme kada je elektronika bila skupa. Odvojeni prtljažnik je čvrst i prostran. Automobil je imao stabilno kretanje, bez njihanja, za razliku od prethodnih Moskviča. Jačina motora je nedovoljna, 35 konjskih snaga, što se smatra njegovim glavnim nedostatkom. Maksimalna brzina automobila je iznosila 110km na čas, a potrošnja goriva – 9 litara.

1957.godine na osnovu baznog modela “Moskvič-402” su se pojavile njegove modifikacije: limuzina Moskvič-410 i karavan Moskvič-423.

“Moskvič-410” je automobil koji je bio opremljen ojačanom karoserijom, novim upravljačkim mehanizmom, hladnjakom za ulje i dvostepenim ručnim menjačem. Model je dobio gume od 15 inča (1 inč= 2,54 cm), sa dubokim gazištem, koje je  povećalo zazor od zemlje do 250mm. Od 1957. do 1958.godine je proizvedenо između 7.500 i 11000  primeraka. Nije utvrđen tačan broj.

“Moskvič-423” je prvi sovjetski karavan sa petoro vrata. Dimenzije prtljažnog prostora automobila sa sklopljenim zadnjim sedištima su iznosile – 1475mm dužine i 1220mm širine. Vrata prtljažnika su se otvarala ulevo. U avgustu 1958.godine na Svetskoj izložbi automobila u Briselu, model je nagrađen zlatnom medaljom.

“Moskvič-411” karavan je nastao na osnovu modela Moskvič-410 i karoseserije modela Moskvič-423.  U pitanju je vozilo sa pogonom na sva četiri točka. U toku 1959. i 1960.godine je proizvedeno ukupno 1.515 primeraka ovog automobila.

“Moskvič-407” se pojavio u julu 1958.godine kada su konstruktori izmenili motor Moskviča-402, povećavajući mu snagu sa 35 na 45 konjskih snaga. Početkom 1959. mu je instaliran četvorostepeni menjač.  Ovaj model je ušao u istoriju sovjetske automobilske industrije time sto je više od polovine proizvedenih automobila prodato u inostranstvu. Osim u socijalističkim zemljama, vozili su ga i u Finskoj, Norveškoj i Francuskoj. Do 1963.godine je proizvedeno 359.980 primeraka automobila. Za model, koji je državi doneo neophodnu stranu valutu je vezana i činjenica da je uticao na prestanak proizvodnje modela Moskviča 410 i 411. Iako su ovi modeli sa pogonom na sva četiri točka bili potrebni za upotrebu u seoskim uslovima, prestali su da se proizvode, a svi kapaciteti fabrike su preusmereni na proizvodnju za izvoz. Moskvič-407 je nagrađen zlatnom medaljom na Svetskoj izložbi automobila u Briselu, avgusta 1958.godine.

Reklame