1643. godine se u dokumentima pominje Kurbat Ivanov, kozak koji je otišao u „izviđanje“ Bajkalskog jezera. Rezultat njegovog pohoda je bio taj, da su Burjati (mongolski narod) sa obale Bajkala i stanovništvo sa ostrva Olјhon počeli da pripadaju ruskoj državi.
Posle Kurbata Ivanova, ataman Vasilij Kolesnikov je sa ekspedicijom 1646. godine otišao na Bajkalsko jezero. Njegov odred je istražio istočnu obalu Bajkala i reku Barguzin. 1647. godine Ivan Pohabov je plovio duž južnog dela jezera, prethodno prateći do Bajkala reku Angaru. Kratke informacije o južnom delu Bajkala se mogu naći i u pismu, koje je napisao kao odgovor jenisejskom vojvodi Afanasiju Paškovu bojar Petar Beketov o svojoj plovidbi duž Bajkala i duž reka Selenge i Hiloka, u junu 1653. godine.
Carska vlada iz tog vremena je želela da dobije što više podataka o rastojanjima, o narodima koji žive na obali Bajkala, o rudi srebra i o krznu. Vlastima su bile potrebne informacije o bogatstvu mineralnih resursa i voda, o mogućnostima razvoja poljoprivrede.
Protojerej Avakum, predstavnik staroveraca koji je bio prognan u Sibir je ispričao o svojim utiscima o „Sibirskom moru“ u svojoj knjizi „Žitije protopopa Avakuma“, 1656. godine.
Početkom 18. veka prema uputstvu Petra Prvog počinju istraživanja istočnog Sibira, posebno krajeva oko Bajkalskog jezera. Ovim istraživanjima je rukovodio Daniel Meseršmit, nemački botaničar i istraživač koji se nalazio na službi u Rusiji.
Ekspedicije i istraživanja prvih putnika, čiji je cilj bio osvajanje i razvoj bogate teritorije Bajkalskog kraja su postavili ozbiljne temelje za buduće proučavanje ovog jedinstvenog regiona.
Danas je Bajkalsko jezero najčistije prirodno skladište sveže vode za piće na Zemlji. Jezero sadrži hemijski čistu vodu bogatu kiseonikom, koja je blago mineralizovana i po svojim svojstvima vrlo slična destilovanoj vodi. Zdravija je od većine kvalitetnih izvorskih voda. Višak kiseonika se podstiče aktivnom vertikalnom razmenom vode u periodima pre smrzavanja i nakon oslobađanja od leda. Mineralizacija jezerskih voda iznosi 96,4 miligrama po litru, dok u mnogim drugim jezerima dostiže 400 ili više miligrama. Slabo mineralizovana bajkalska voda je idealna za ljudski organizam. Preporučuje se za normalizaciju metabolizma vode i soli kod bolesti mišićno-skeletnog sistema, hipertenzije i kao voda za piće u područjima sa visokim sadržajem soli.
U svetu ne postoje otvoreni rezervoari sa slatkom vodom, pogodni za flaširanje vode za piće. Jedini izuzetak je Bajkal.
Voda Bajkalaskog jezera ima veliku prozirnost. Njegovo dno se ponekad može videti na dubini koja je jednaka visini devetospratne zgrade, što je deset puta više nego u drugim jezerima.Samo dno jezera je takođe specifično po tome što ima vrlo izražen reljef u vidu podvodnoh planinskih venaca. Najveći su Akademski i Selenginski, koji dele jezero na tri basena : severni, južni i srednji. Najizraženiji je Akademski greben, čija je visina 1848 metara iznad dna i prostire se na čak 100 km, između ostrva Oljhon i ostrva Uškanji.
Voda Bajkala mrzne svake godine. Sa početkom hladnog vremena, na temperaturi vazduha ispod – 20°C, led raste 4-5 cm dnevno. Krajem oktobra zamrzava se voda u plitkim uvalama, a u prvoj polovini januara dubokovodni delovi. U južnom delu Bajkala led se zadržava 4,5 do 5 meseci, u severnom delu 6 do 6,5 meseci.
Debljina leda varira od 70 do 113 cm. Uočeno je da ukoliko ima više snega, led je tanji. Led debljine 50 cm može da izdrži težinu do 15 tona, tako da se zimi po ledu Bajkalskog jezera možete slobodno kretati automobilima. Duž severozapadne obale i u Malom moru(deo Bajkala pregrađen ostrvom Oljhon) se formira providni led bez snega debljine veće od 1 metra. Kroz njega se u plitkim delovima vrlo jasno vidi dno.
Pucanje leda počinje krajem aprila od rta Boljšoj Kadiljnij. Preko puta njega počinje da se topi led, pod uticajem rastućih tokova toplih voda iz podvodnih izvora. I na kraju, u periodu negde između 9. i 14. juna, severni deo jezera se oslobađa leda.
U martu, kretanje leda pojačano vetrom može dovesti do istiskivanja leda na obalu, na udaljenost 20 do 30 m od jezera. Led čija visina dostiže 15 – 16 metara, ostaje na obali neotopljen do kraja maja, kada u samom jezeru leda skoro da nema.
Na bajkalskom ledu se formiraju pukotine na istim mestima svake godine i traju tokom cele zime. U zavisnosti od temperaturnih promena u toku dana, led se širi ili skuplja, pa se i širina proreza može značajno razlikovati tokom dana. Najčešće imaju širinu od 0,5 do 1 ili 2 metra i dužinu od 20 do 30 kilometara. Obično se nalaze u srednjem delu Bajkalskog jezera, između ostrva Oljhon, ostrva Uškanjij i poluostrva Sveti nos.
Tridesetih godina prošlog veka stručnjaci su otkrili još jednu misteroznu pojavu Bajkala, neobične oblike ledenog pokrivača, koji su karakteristični samo za Bajkal. U pitanju su ledena brda u obliku kupe, visine do 6 m, šuplja iznutra. Liče na ledene šatore sa otvorom na suprotnoj strani od obale. Oni su formirani pojedinačno, a ponekad su deo minijaturnih „planinskih venaca“.
Bajkal je jedno od najburnijih jezera na svetu. Njegovi talasi mogu dostići visinu od 6 metara. Zanimljivo je da se to može dogoditi čak i po mirnom vremenu, jer je ovaj proces tektonske prirode. Olujni vetrovi na jezeru su česti krajem leta i u jesen. 80% letnjih oluja se javlja u drugoj polovini avgusta i u septembru i tada je visina talasa 4 do 4,5 m.
Lokalno stanovništvo je vekovima pratilo vetrove Bajkala i otud su im karakteristike svakog od njih dobro poznate, kao i okolnosti pod kojima se javljaju.“ Verhovik“ je severni vetar koji duva iz doline Angare. Duva mirno i uz sunčano vreme, ponekad neprekidno i do 10 dana. Na otvorenom delu jezera voda potamni i jezero je prekriveno belom penom. „Barguzin“ je moćan vetar koji duva u centralnom delu jezera iz doline Barguzin. Donosi sunčano i stabilno vreme. „Kultuk“ duva sa južnog kraja Bajkalskog jezera duž celog jezera. Donosi jake oluje i kišovito vreme. „Šelonik“ je topli prolećni vetar koji donosi vazduh iz mongolskih stepa i uz koji temperatura vazduha raste i do 10 stepeni. „Gornaja“ je najpodmukliji i najzapadniji vetar, javlja se neočekivano i brzo dobija na snazi. „Sarma“ je planinski, najjači i najstrašniji vetar na Bajkalskom jezeru. Uzrok pojave ovog uraganskog vetra je suženost doline prema ušću reke Sarme, gde se formira vrsta aerodinamičkog tunela među strmim stenama.
Piše: Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
Slika 1.http://portulan.ru/wp-content/uploads/2019/07/Rus_Irk_001_fragment_1.jpg,
Slika 2.http://andcvet.narod.ru/irkutsk/05/max/62.jpg,
Slika 3.https://scuba-mafia.ru/upload/iblock/56e/56e042f8d88e8b5c55f5e56c41b08b78.jpg,
Slika 4.http://baikalfund.ru/mediacache/504afb04-9180-4c24-bdf2-052afc7926ef.jpg,
Slika 5B.https://a.d-cd.net/NYAAAgL2MuA-1920.jpg,
Slika 5A.https://baikalbusinesstravel.com/img/pzb-s7-01_sld.jpg,
Slika 6.https://img-fotki.yandex.ru/get/9746/3821868.fc/0_a85d1_414e2eb5_XXXL.jpg,
Slika 7.https://img1.goodfon.ru/original/1600×1200/9/a4/peyzazh-zima-sneg-led-ozero.jpg,
Slika 8.https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/2080667/01c689ae-fb0b-43da-89bc-2c029eeb8b70/s1200?webp=false,
Slika 9.https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/1865580/d592194f-9ea7-4f11-9c7a-8e413a90f40b/s1200?webp=false,
Slika 10.http://cont.ws/uploads/pic/2017/2/original%20%28317%29.jpg.
