Od davnina, drvo se takođe smatra simbolom snage, moći, mudrosti, plodnosti. Sloveni su drvo smatrali simbolom života. Naši preci su znali da je ranjeni, oslabljeni ratnik morao da ode do hrasta kako bi se oporavio i dobio novu snagu. Mlada devojka, da bi se dopala momku i bila lepa, se okretala brezi. Drvo kao simbol odražava dušu jednog naroda, njegovu istoriju i tradiciju. Za brezu pouzdano možemo reći da je to drvo, koje je najsrodnije ruskoj duši. U narodnom stvaralaštvu su brezu često poredili sa vitkom predivnom devojkom, romantičnih nazora. Dugo su o brezi pisani stihovi i poslovice. Rusija kao zemlja se odavno identifikuje sa belom brezom i beskrajnim poljima.
Breza se često pojavljuje i u ruskim bajkama, tako da ovaj nezvanični simbol ruske zemlje postaje razumljiv, blizak i drag deci od najranijeg detinjstva.
Breza raste skoro na celoj teritoriji Rusije. Nema je samo na ostrvima krajnjeg severa i u sušnim pustinjama. Ne zahteva posebne klimatske uslove. Takođe, može uspevati na raznovrsnim zemljištima, od suvih i peskovitih do močvarnih i hranljivih. Ovo drvo traži svetlost, ne toleriše senku, zbog čega ga u šumi mogu istisnuti druge vrste drveća, posebno jela. Breza živi do 150 godina, ponekad i duže.
Breza je drvo sa najlepšim stablom. Bela boja stabla sa crnim crtežom deluje posebno, umetnički. Srebrnasto bela boja stabla dolazi od posebnih zrnaca betulina, sadržanih u njegovoj kori.
Breza cveta u proleće. Njeni pupoljci bujaju i rascvetavaju se dok su joj listovi još sasvim mali. Sa grana vise ka zemlji cvetovi nalik na žućkaste minđuše, vrlo slične cvetovima lešnika. To su muški cvetovi, grupisani u cvasti – rese. U njima se nalazi velika količina žutog praškastog polena, koga vetar raznosi daleko.
Ženske rese su kraće i tanje od muških, zelenkaste su i jedva primetne. Posle cvetanja ove rese snažno nabujaju, pretvarajući se u zelene cilindre. Na kraju leta narasle rese postaju smeđe i počinju da se raspadaju na male ljuske i sitne plodove. Plodovi su jedva vidljivi golim okom, u sredini ploda se nalazi izduženo seme.
Breza se savršeno razmnožava semenom. Međutim, može se umnožiti i od panja. Kada se preseče breza koja nije previše stara, iz kore panja izbija mnogo mladica. Neke od njih propadnu, ali one koje se prime brzo izrastu u krupno račvasto drvo.
Ruska zima i ruska breza su savršena kombinacija za bajkovit izgled tipično ruske razglednice. Zimi su bela stabla sa crnim šarama najuočljivija. Velike bočne grane se pružaju od stabla pod oštrim uglom. Male grane na brezi su tanke i vise.
Breza je dobila ime još u antičko doba. Ova reč ima isti koren u svim indoevropskim jezicima, a njeno značenje je: svetао, iskričav. Мeđu Slovenima breze su smatrane svetim: onim koji čuva i štiti čoveka.
Drevni Sloveni su obožavali ovo drvo, verujući da u njemu žive duše umrlih. U Rusiji je breza smatrana zaštitnicom devojaka i mladih žena. Priča o pretvaranju rusalke ili devojke koju su uvredili rođaci u brezu je prisutna u mnogim slovenskim legendama.
Jedna od njih govori o predivnoj vili, koja je živela u šumskom jezeru. Noću je izlazila iz vode i zabavljala se na mesečini. Međutim, čim bi se pojavili prvi zraci sunca, rusalka bi odmah zaronila u svoj hladni dom. Jednom je počela da se igra i nije primetila kako se mladi bog Sunca, Hors, pojavio na nebu u svojoj sunčanoj kočiji. Video je divnu ženu i zaljubio se u nju. Rusalka je htela da se sakrije u jezeru, ali je Hors nije pustio da ode. Tako je i ostala da stoji zauvek, pretvorena u lepoticu belog stabla, brezu.
Mnogo drevnih slovenskih običaja i rituala je vezano za brezu. Drvo je bilo pažljivo čuvano, svuda je postojala zabrana lomljenja breze. Ta zabrana nije poštovana samo sedmog četvrtka posle Uskrsa, odnosno tri dana pre Trojice. Taj dan, nazvan Rusalkin Uskrs, je bio namenjen za pomen pokojnicima koji nisu umrli prirodnom smrću. Istovremeno je korišćena prilika da se u vreme bujanja vegetacije prenese moć breze na zemlju, što je bilo od vitalnog značaja za zemljoradnike. Izabrali bi savitljivo mlado drvo breze i savili mu grane i stablo prema zemlji, u nadi da će joj drvo predati svoja magična svojstva. Zemlja, koja je dobila dar od breze, trebalo je da bude posebno plodna. Pored toga, obavljani su i mnogi drugi rituali. Devojke su ukrašavale breze šarenim trakama, vezivale drveće u lukove, izvodile narodne igre, nosile venčiće od grančica breze oko polja i sela, unosile ih u kuću. Takođe su pevale pesme sa magijskim prizivanjem bogate žetve.
Breza je bila pouzdan talisman od zlih duhova. Grane breze su stavljane ispod krovova kuća da bi se sprečilo udaranje munje. U vrtovima i poljima, njima su plašili glodare i ptice. Vrata štala i obora su podglavljivali granama breze štiteći na taj način domaće životinje od zlih sila i veštica. Metlica od breze koja je tradicionalno korišćena u ruskoj sauni je bila simbol čišćenja i isceljenja.
Prema narodnom verovanju, breza je mogla nagovestiti mnogo toga vezanog za prirodu i godišnja doba. Ako u proleće breza olista pre jove, onda će leto biti suvo. Ako to učini posle jove, onda će leto biti vlažno. Ako iz breze ističe mnogo soka, to je znak da će leto biti kišovito. Ako u jesen lišće počinje da žuti od vrha, proleće će rano stići, ako žuti od dna – kasniće, a ako žuti ravnomerno, onda neće ni poraniti, ni zakasniti.
Devojke su se posebno brižno odnosile prema brezi, kao prema simbolu lepote i srećne sudbine. Razgovarale su sa njom, pevale joj pesme, umivale se njenim sokom ne bi li stekle večnu lepotu i zdravlje. Zaljubljeni parovi u ruskim selima su zakazivali sastanke ispod breze. Generalno, ovo drvo je simbol sreće i svakojakog blagostanja.
Rusi su uvek povezivali brezu sa svojom domovinom. Ona je sastavni deo ruskog pejzaža. Pesnik Sergej Jesenjin svojim upečatljivim stihovima o prirodi je uticao na formiranje svesti kod ruskog čoveka o brezi, koji je uzdiže do nivoa simbola. Sam pesnik je obožavao brezu i tu svoju ljubav je preneo na generacije čitalaca. Breza u njegovim stihovima asocira na rodnu kuću, zavičaj, domovinu. Te asocijacije su izazivale pojačane emocije i kod ruskih emigranata, koji su čitali Jesenjinovu poeziju. Stihovi slavnog pesnika, kod njih su budili čežnju za domovinom koju su napustili.
Veliki ruski slikari, Levitan, Šiškin i Savrasov su slikali brezu. Inspirisala je kompozitore, Čajkovskog i Glinku. Breza je drvo najmilije ruskom srcu.
Autor: Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/211794/ad0dd83d-2d51-4f08-a7a7-82b97386d12a/s1200?webp=false, http://поисков.рф/%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%B0/%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%B0%D1%8F/4ffebca4eb58482a7627ced018f09c66.jpg, https://img.lookmytrips.com/images/look4gq4/big-573543deff9367740a0b371f-573722285c803-1bje8h9.jpg, https://7dach.ru/uploads/images/16/30/67/2018/04/08/af20e6.jpg, https://nhgardensolutions.files.wordpress.com/2013/05/2-river-birch-fruit.jpg, http://s3.fotokto.ru/photo/full/196/1964603.jpg, https://7dach.ru/uploads/images/04/25/44/2018/02/11/dd9706.jpg, https://get.pxhere.com/photo/tree-branch-plant-sunlight-leaf-flower-birch-autumn-yellow-season-deciduous-flowering-plant-maidenhair-tree-woody-plant-land-plant-157021.jpg, http://magnoliy6.narod.ru/nee/0_42fb1_c5c495bf_XL.jpg, https://magistika.com/uploads/files/7_2.jpg, https://pp.userapi.com/c630222/v630222760/2e871/Sr0IAPGrJXg.jpg, https://allgemor.ru/wp-content/uploads/2016/09/mozhno_li_hodit_v_banyu_pri_gemorroe_1.jpg, https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/1041965/a2a621f3-2e20-4ceb-b4e3-e08a1593960f/s1200?webp=false, http://www.topoboi.com/pic/201310/1920×1200/topoboi.com-19093.jpg, https://b1.culture.ru/c/659149.jpg, http://hnu.docdat.com/pars_docs/refs/211/210323/img4.jpg, https://rdbcn.pw/pictures/d4e542852ac0f6fd841b5c9163d8fd9e.jpg, https://artchive.ru/res/media/img/ox800/work/7dc/303660.jpeg, http://www.art-catalog.ru/data_picture_2016/picture/3/7710.jpg.
