Do sada, aktivan metro ima 7 ruskih milionskih gradova. Najstariji, najpoznatiji, najveći i najrentabilniji ruski metro je sigurno moskovski metro, pa odmah posle njega dolazi sanktpeterbuški metro.
Metro u Nižnjem Novgorodu je treći po veličini u Rusiji. Sagrađen je na najmanjoj dubini u odnosu na ostale metroe.
Njegova izgradnja je otpočela 1977.godine. Za putnike je otvoren u novembru 1985.godine, prevozeći putnike od stanice „Moskovska“ do stanice „Proleterska“. Mnogima je poznat pod nazivom Gorki, što je i bio njegov zvanični naziv do 1990.godine. (Nižnji Novgorod je rodno mesto pisca Maksima Gorkog.) Ovaj metro je specifičan po tome što jedna njegova grana prelazi preko reke i povezuje dva dela grada. Nadzemni most je sagrađen preko reke Oke. (Reka Oka se uliva u Volgu). Radovi na njegovoj izgradnji, uključujući i deo mosta za automobilski saobraćaj su trajali sa prekidima od devedesetih godina 20.veka do 2009.godine.
Neverovatna inženjerska konstrukcija metroa u Nižnjem Novgorodu privlači pažnju i predstavlja jedan od atributa vizitne kartice grada. Dužina pruga iznosi 22,2 kilometara, na osnovu čega ovaj metro zauzima 56. mesto u Evropi i 139. mesto u svetu. Prosečan dnevni protok putnika iznosi oko 115 hiljada. Dve linije metroa povezuju ukupno 15 stanica. Zanimljivo je da u centru grada, u njegovom istorijskom delu postoji samo jedna metro stanica, stanica Gorki. Ova stanica se nalazi ispod ulice Maksima Gorkog i puštena je u rad 2012.godine. Njen dizajn je urađen po motivima „Pesme o vesniku bure“, poznate pesme u prozi Maksima Gorkog. 14 stanica ovog metroa se nalazi na dubini ne većoj od 20 metara, dok je samo stanica „Vesnik bure“ nadzemna. Cena karte iznosi 28 rubalja. Radno vreme metroa je od 5 i 15 h do ponoći.
Metro u Kazanju je četvrti po veličini u Rusiji. Jedini je metro koji je u Rusiji izgrađen u potpunosti posle raspada Sovjetskog Saveza. Kao takav verovatno je i najuspešniji transportni projekat u novijoj istoriji države. Metro je poklon države glavnom gradu Republike Tatarstan za njegov jubilej, hiljadugodišnjicu postojanja. Otvoren je za putnike u avgustu 2005.godine, mada je izgradnja započeta još 1997.godine. Njegovi prvi putnici su bili predsednik Rusije Vladimir Putin, predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev i predsednik Tatarstana Mintimer Šajmijev.
U ovom modernom metrou nikoga ne iznenađuju skeneri, okviri detektora za metalne predmete i video nadzor. Ovde besprekorno funkcionišu platforme za kretanje invalidskih ili dečijih kolica, platforme za prevoz robe, liftovi i liftovi za invalide. Sva uputstva u objektima metroa su ispisana na tri jezika: tatarskom, ruskom i engleskom. Sve usmene objave su takođe na ova tri jezika.
Metro ima jednu liniju koja polazi iz severnog dela grada, prolazi kroz njegov centar i nastavlja prema jugoistoku grada. Dužina linije je 16,9 kilometara, na osnovu čega kazanjski metro zauzima 153. mesto u svetu. Povezuje ukupno 11 stanica. Predviđeno je puštanje u promet još jedne linije sa 13 stanica. Ipak, kazanjski metro za sada u odnosu na ostale metroe u Rusiji preveze najmanji broj putnika u toku godine, oko 30 miliona. Radno vreme metroa je od 6h do ponoći. Jedna vožnja košta 30 rubalja.
Metro u Novosibirsku je peti po veličini u Rusiji. To je prvi metro izgrađen u Sibiru, odnosno jedini metro iza Urala. Eksperti smatraju da je u bezbedonosnom smislu na prvom mestu u Rusiji. Sa pravom se može smatrati najekstremnijim na svetu s obzirom na temperaturu okolnog sloja zemlje. U ovom delu Rusije i prosečne godišnje temperature mogu biti ispod nule, dok su zime izuzetno oštre. Iz tih razloga, na stanicama ovog najhladnijeg metroa temperatura je često u minusu, ali je svakako viša od one napolju.
Ukupna dužina novosibirskog metroa koji ima dve linije iznosi 15,9 kilometara, na osnovu čega zauzima 155. mesto u svetu. Ove dve linije povezuju ukupno 15 stanica, od kojih se najdublja nalazi na dubini od svega 15 metara. Novosibirski metro ima najduži most na svetu; to je most preko reke Ob dužine 2145 metara.
Za dovršavanje podzemne železnice u Novosibirsku su korišćeni minerali dobijeni na Uralu, Sibiru, Dalekom istoku i u Gruziji. Metro čija je izgradnja započeta 1979.godine je pušten u rad u januaru 1986.godine. Poslednja stanica ovog metroa je otvorena 2010.godine i nosi naziv „Zlatna Niva“. Metro ima godišnji protok putnika od oko 80 miliona, pa je po opterećenosti na trećem mestu u Rusiji, posle moskovskog i sanktpeterburškog metroa. Radno vreme metroa je od 6h do ponoći. Cena vožnje je 25 rubalja.
Metro u Jekaterinburgu je šesti po veličini u Rusiji. To je i prvi metro na Uralu i metro nešto veći i aktivniji od metroa u Samari. Takođe je i poslednji koji je sagrađen za vreme Sovjetskog Saveza. Gradnja je započeta 1980.godine, a zvanično je otvoren u aprilu 1991.godine. Do 1992.godine nosi naziv „Sverdlovski metro“, prema prethodnom nazivu grada. 2016.godine na 25. rođendan metroa je otvoren muzej koji svedoči o istorujatu njegovog postojanja, dugom četvrt veka. Dnevni protok putnika iznosi oko 200 hiljada.
Metro u Jekaterinburgu ima jednu liniju ukupne dužine 12,7 kilometara. Povezuje devet stanica, između kojih je prosečna udaljenost oko 1,4 km. To je najmanja udaljenost između stanica metroa u Rusiji, ali i u svetu. Nezvanični izvori kažu da je na osnovu ove osobenosti metro u Jekaterinburgu ušao u Ginisovu knjigu rekorda. Poslednja stanica je sagrađena 2012.godine i nosi naziv „Čkalovska“. Radno vreme metroa je od 6h do ponoći. Cena karte za jednu vožnju iznosi 32 rublje.
Metro u Samari je sedmi po veličini u Rusiji i ujedno najkraći ruski metro. Njegov put od prve do poslednje stanice se prelazi za dvadesetak minuta. Gradnja je otpočela 1980.godine. Metro je pušten u promet u decembru 1987.godine. Do 1992.godine nosi naziv „Kujbiševski metro“, po ranijem nazivu grada.
Metro ima samo jednu liniju dužine 11,6 km, na osnovu čega zauzima 167. mesto u svetu. Povezuje ukupno 10 stanica, od kojih je samo jedna nadzemna. Poslednja stanica je izgrađena 2015.godine i nosi naziv „Alabinska“. Metro dnevno preveze više od 40 hiljada putnika. Radno vreme metroa je od 6h do ponoći. Cena karte iznosi 32 rublje.
Autor: Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
https://espanarusa.com/files/autoupload/98/55/13/hzt2m1al417589.jpg,
https://static.tildacdn.com/tild3733-3562-4935-a237-623762386237/1__.jpg,
http://venta-nt.ru/upload/content/images/News/stantsiya_metro_strelka.jpg,
https://fb.ru/misc/i/gallery/52853/1921858.jpg,
https://transphoto.org/photo/05/44/96/544966.jpg,
https://ic.pics.livejournal.com/alexsvatov/19846184/1128767/1128767_original.jpg,
https://farm8.staticflickr.com/7698/17143838412_708bc6749f_b.jpg,
https://pbs.twimg.com/media/D91WiOZW4AEQSTV.jpg,
http://need.estate/images/NEWS/RSS/LiveJournal/Gelio/2018-03/ff81f01573.jpeg,
https://bureau.ru/var/files/img1503232892,
http://s4.fotokto.ru/photo/full/167/1675754.jpg,
https://s00.yaplakal.com/pics/pics_original/3/9/0/12717093.jpg,
https://bonus-ekb.ru/upload/images/04247703457c6e5258065f60336d.jpg,
https://undergroundexpert.info/wp-content/uploads/2018/09/linia-metro-spb925.jpg,
https://vignette.wikia.nocookie.net/m__/images/8/81/%D0%A7%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0%D1%8F_%28%D0%95%D0%BA%D0%B1%29.png/revision/latest?cb=20161111115654&path-prefix=metro%2Fru,
https://a.d-cd.net/dKAAAgJTmuA-1920.jpg,
http://www.metrodetal.ru/sites/default/files/shema_metro_samara.jpg,
https://transphoto.org/photo/09/48/04/948042.jpg.
