Takođe je i sagrađen posle moskovskog i to tek 20 godina kasnije, 1955.godine. Do 1992.godine metro je nosio naziv „Lenjingradski“.
Prvi plan o izgradnji metroa u glavnom gradu Ruske Imperije se pojavio još 1818.godine u vreme kada je britanski inženjer, Mark Brunel razvio prvi rotirajući štit za iskopavanje tunela. Pomoću njega je trebalo prokopati tunel za metro ispod reke Neve. Međutim, posle smrti cara Aleksandra Prvog, od plana se odustalo. (Štit je prvi put upotrebljen za izgradnju tunela ispod reke Temze, 1925.godine). Sledeći pokušaj iznošenja plana za izgradnju metroa je došao od inženjera i arhitekte Petra Balinskog, početkom 20.veka. Njegova šema, plod višegodišnjeg rada je predviđala izgradnju 6 gradskih linija sa 2 velike obilazne rute, ukupne dužine 102 kilometra. Projekat u vrednosti od 190 miliona rubalja je odbio ruski car Nikolaj Drugi, 1903.godine. Od 1938.godine se ponovo pokreće pitanje projekta metroa, čija gradnja počinje januara 1941.godine. Otvaranje prve linije metroa planirano za decembar 1942.godine sprečava Drugi svetski rat. Posle rata, 1947.godine se nastavlja izgradnja. Prvi električni voz kreće u oktobru 1955.godine, dok je metro svečano otvoren 15.novembra iste godine.
Metro danas ima ukupno 5 linija sa 72 stanicе. Stanice su povezane železničkim prugama dužine 124,8 kilometara, na osnovu čega peterburški metro zauzima 8.mesto u Evropi (posle Londona, Moskve, Madrida, Pariza, Berlina, Valensije i Barselone) i 33.mesto u svetu. Po protoku putnika ovaj metro se nalazi na 4.mestu u Evropi (posle moskovskog, londonskog i pariskog metroa) i na 19.mestu u svetu. Dnevni protok putnika iznosi preko 2,5 miliona. Cena pojedinačne karte je 45 rubalja.
Od ukupno 72 stanice, 8 je uvršteno u spomenike kulturne baštine, 5 stanica metroa su nadzemne, 6 su plitko postavljene, 61 je postavljena duboko. Peterburški metro je najdublja podzemna železnica na svetu; njegova najdublja stanica, Admiraltejskaja se nalazi na dubini od 86 metara; neki tuneli su postavljeni čak na dubini od 95 do 110 metara. Metro je morao da bude sagrađen na tako velikoj dubini zbog podzemnih voda. Iz istih razloga je deo njegove prve linije pod nazivom „Kirovsko-Viborgskaja“ morao da bude zatvoren za vozni saobraćaj između 1995. i 2004.godine.
Prva linija peterburškog metroa (Kirovsko-Viborgskaja, crvena linija) povezuje preko centra grada jugozapadne i severoistočne delove Sankt Peterburga. Prvi deo linije je otvoren 1955.godine, a poslednji 1979.godine. Ima najveći broj stanica, ukupno 19. Prosečno vreme putovanja duž linije od 29,65km je oko 45 minuta. Do decembra 2006.godine je bila najduža metro linija u gradu, ali posle izgradnje metro stanice Parnas, tu ulogu preuzima Moskovsko-Petrogradska linija. Linija je dobila crvenu boju po analogiji sa prvom linijom moskovskog metroa i glavnom bojom sovjetske epohe. Pošto pripada ranijoj fazi izgradnje, njene stanice se ubrajaju u najlepše i veoma su popularne među turistima. Stanica „Bulevar veterana“ je najprometnija u Rusiji. Na ovoj liniji samo ova i dve prethodne stanice, Lenjinov bulevar i Avtovo su plitko postavljene.
Druga linija peterburškog metroa (Moskovsko-Petrogradska, plava linija) povezuje preko centra grada južne i severne delove Sankt Peterburga. Prvi deo ove linije je otvoren u aprilu 1961.godine, a poslednji u decembru 2006.godine. Linija ima 18 stanica i najveću dužinu pruga, 30,1km. Veći broj stanica je izgrađen u stilu funkcionalizma, karakterističnog za Hruščovljevu epohu u Sovjetskom Savezu, pa su jednostavnijeg izgleda i deluju univerzalnije u odnosu na ostale metro stanice u svetu. 7 stanica ove metro linije se nalazi duž Moskovskog bulevara, jedne od glavnih magistrala na jugu grada i puta koji vodi do aerodroma. Takođe, na ovoj liniji je prvi put u svetu sagrađena podzemna stanica zatvorenog tipa u aprilu 1961.godine, pod nazivom „Park pobede“. Ovde su prvi put u Rusiji sagrađene i ozidane nadzemne stanice. Na plavoj liniji peterburškog metroa su u oktobru 1965.godine počela ispitivanja u upravljanju vozovima pomoću automatskog sistema bez učešća mašinovođe. Ovo je i najopterećenija linija peterburškog metroa. U špicu je interval između vozova samo 90 sekundi, a ponekad se čak zaustavljaju u tunelima ne bi li sačekali odlazak sa stanice prethodne kompozicije voza. Na žalost, na ovoj liniji se u novije vreme desio i teroristički akt. 3.aprila 2017.godine je došlo do eksplozije bombe u vozu, između stanica „Trg sena“ i „Tehnološki institut“, odmah po polasku sa prve stanice. Jedanaestoro ljudi je umrlo na licu mesta, četvoro je preminulo u bolnici, 51 osoba je povređena.
Treća linija peterburškog metroa (Nevsko-Vasileostrovskaja, zelena linija) spaja preko centra grada zapadne i jugoistočne delove Sankt Peterburga. Prvi deo ove linije je otvoren u novembru 1967.godine, a poslednji u maju 2018.godine. Ukupna dužina pruga iznosi 27,6km. One povezuju ukupno 12 stanica. Centralni deo linije se proteže duž čitavog Nevskog bulevara, glavne ulice Sankt Peterburga. Ovo je jedina linija metroa u gradu koja nema sistem za automatsku vožnju vozova, već se upravlja ručno.
Četvrta linija peterburškog metroa (Pravoberežnaja, narandžasta linija) povezuje centar sa jugoistočnim delovima Sankt Peterurga na desnoj obali Neve. Prvi deo linije je izgrađen u decembru 1985, a poslednji u martu 2009.godine. To je prva u potpunosti podzemna linija ovog metroa i jedna od dve linije metroa gde su sve stanice postavljene duboko. Uprkos nazivu linije – ona, koja se nalazi na desnoj obali (рус. правобережнaя), ona zapravo nije sasvim „desna“. Od prvog dana njenog postojanja, stanica „Trg Aleksandra Nevskog“ je na levoj obali Neve, a trenutno je samo polovina njenih stanica smeštena na desnoj obali. Ukupna dužina njenih pruga iznosi 11,21km. Broj stanica je 10.
Peta linija peterburškog metroa (Frunzensko-Primorskaja, ljubičasta linija) povezuje severozapadne delove Sankt Peterburga sa središnjim i severnim delom okruga Frunze. Osim stanice Šušari, planirane za nadzemnu, sve ostale stanice, njih 14 su postavljene duboko pod zemljom. Njihov prostor u objektima iznad zemlje je, po projektima, sastavni deo tržnih centara. Prvi deo pete linije je otvoren u decembru 1991.godine, a poslednji u decembru 2012.godine. Ukupna dužina pruga iznosi 26,24km. Broj stanica je 15.
Autor: Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
https://himclean.com/wp-content/uploads/2018/12/himchistka-divanov-kovrov-i-matrasov-u-metro-narvskaya.jpg,
https://topdialog.ru/wp-content/uploads/2016/06/copy_of_I63F2626.jpg,
https://transphoto.org/photo/07/48/92/748927.jpg,
https://a.d-cd.net/24a85d6s-1920.jpg,
https://www.spb-guide.ru/pics/spb_metro_map_2020.jpg,
https://kudago.com/media/images/news/a3/10/a31014706dd0b04720b8caa019ef13d0.jpg,
https://newizv.ru/attachments/d51f076b311eea4bad914b36047b5a5cd80d356a/store/fill/1200/630/295b45116478560768adf39156574565aa86e6d6bec2d0b25e7f9509e031/120115-1079390.jpg,
http://rasfokus.ru/images/photos/medium/167fd9470549a898fda5d5db21fc6564.jpg,
https://topdialog.ru/wp-content/uploads/2016/06/copy_of_I63F2657.jpg,
https://cdn2.img.sputnik-abkhazia.info/images/102076/02/1020760235.jpg,
https://img-fotki.yandex.ru/get/6830/15397073.38/0_d09ed_f9692e09_XL,
https://wiki.nashtransport.ru/images/6/6a/%D0%A1%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%82-%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3_%D0%9C%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5_%D0%92%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B1%D1%8E%D0%BB%D1%8C_10.jpg,
https://peterburg.center/sites/default/files/1024px-piter_metro.jpg,
https://cdni.rbth.com/rbthmedia/images/2018.07/original/5b3cd2ba85600a1d0b4c6905.jpg,
https://topdialog.ru/wp-content/uploads/2016/05/copy_of_IMG_2660.jpg,
http://img.29palms.ru/photo/hotels/russia/spb/metro-spb/resized/052_Peterburgskiy_metropoliten_Stanciya_Ploschad’_Aleksandra_Nevskogo_Ploshchad_Alexandra_Nevskogo_(Saint_Petersburg_Metro)_Foto_Elf11_-_Depositphotos.jpg,
http://www.metrowalks.com/f2/spb/mayak/150923-1105901.jpg,
https://cdnimg.rg.ru/i/gallery/48d52930/3_5e840dfa.jpg,
http://img4.dp.ru/images/article/2019/12/05/D8D2C42C-4C2A-4FE0-A660-B78271D34BA6.jpg,
http://kanoner.com/pics/2019/10/stancyja-metro-teatralnaja-perronnyj-zal.jpg,
https://rtp.expert/image/origin/2/a/f/2afcc2ae49f030fd150f509bd2acd63f.jpg,
http://s2.fotokto.ru/photo/full/457/4573744.jpg,
https://photos.wikimapia.org/p/00/07/56/10/05_full.jpg.
