Pravih trka sličnih današnjim praktično nije ni bilo. Održavale su se klasične trke na duge staze i sprint trke na kratke staze. Istina, u zemlji su bila jako popularna takmičenja sa ciljem postizanja ekonomičnosti u vožnji, ali se ona ne mogu svrstati u auto-sport. Takođe auto-sport je dugo smatran isključivo buržoaskom zabavom. I pored otežavajućih okolnosti, posle Drugog svetskog rata, automobilska takmičenja i specijalni automobili za njih su se počeli pojavljivati u različitim delovima velike zemlje.
Moskvič 400
„MZMA“ (Moskovska fabrika za proizvodnju malih automobila) se među prvima angažovala u auto-sportu. Već 1951.godine je napravila prvi specijalni automobil u koji su ugrađeni delovi modela „Moskvič 400“. Napravljena su dva prototipa sportskog automobila „Moskvič 403E 424“ kupe. U ovaj dvosed je ugrađen eksperimentalni motor modela „403“, čija je snaga iznosila 33 konjske snage. Menjač, vešanje i sve ostalo na automobilu je bilo standardno. Ovaj sportski automobil je bio u stanju da razvije brzinu od preko 120 kilometara na sat. Nije imao mnogo uspeha na sportskim stazama. Najbolji rezultat je drugo mesto na Prvenstvu Sovjetskog Saveza u takmičenju na duge staze, koje je zauzeo sa vozačem A. Ipatenkom.
Moskvič 404 Sport
1954.godine je konstruisan novi sportski automobil koji je dobio naziv „Moskvič 404 Sport“. Automobil je imao otvorenu karoseriju sa dobrom aerodinamikom i za to vreme priličan broj nekonvencionalnih rešenja. Njegov sportski život je bio dug i uspešan. 5 godina su njime upravljali trkači, koristeći različite motore, menjače i menjače zadnje osovine. Inženjer I. Okunjev je baš na ovom modelu isprobao svoje eksperimentalne motore modela „407“, zapremine 1358 kubnih centimetara sa četiri karburatora i visokim stepenom kompresije 9,0 : 1. Jačina motora je na početku iznosila 50 konjskih snaga, a od 1959.godine 70 konjskih snaga. „Moskvič 404 Sport“ je tri puta postao prvak Sovjetskog Saveza.
Moskvič 407 Kupe
1962.godine su napravljena dva primerka modela „Moskvič 407 Kupe“. Napravljeni su specijalno za trke na trkačkim automobilskim i hipodromskim stazama. Kao osnova je poslužila karoserija serijskog modela uz modifikaciju zadnjeg dela. Auto je imao bočne prozore napravljene od pleksiglasa i samo prednja sedišta. Ispod haube se nalazio sportski motor sa dva horizontalna karburatora Weber 40 DKO, konveksnim klipovima i specijalnom bregastom osovinom. Stepen kompesije je dostigao odnos 9,7 : 1. Automobil je koristio tada vrlo deficitnu vrstu benzina „ekstra“. Snaga motora je bila 86 konjskih snaga, dok je brzina iznosila 150 kilometara na sat.
Šezdesetih godina prošlog veka sovjetski automobili su se aktivno prodavali u inostranstvu. Na inicijativu rukovodstva Spoljnotrgovinske asocijacije trkački tim Sovjetskog Saveza je počeo da učestvuje u međunarodnim relijima. Verovatno se najznačajnije učešće u auto-trkama tog vremena dogodilo 1964.godine, kada su tri ekipe poslate u Monte Karlo. Takmičari su vozili jedan model automobila „GAZ-21 Volga“ i dva modela „Moskvič 407“. Stigli su do Monaka, ali su pri vožnji dobili toliko kaznenih poena da nisu mogli učestvovati u završnoj fazi takmičenja. Sledeće godine su ponovo učestvovali na istom „Reli Monte Karlo“ jedna Volga i dva Moskviča (sada noviji model „403“), krenuvši iz Minska po mrazu od minus 30 stepeni i uz veliku pratnju navijača. U to vreme su se na reliju takmičili skoro standardni automobili, veće dogradnje nisu bile dozvoljene. Trka nije prošla slavno jer ni jedan sovjetski automobil nije stigao do Monaka. Na jednom od tih Moskviča 403 Emanuel Lifšic je učestvovao na još dva relija „Reli do ponoćnog sunca“ U Švedskoj i „Reli Poljska“ u Poljskoj.
Krajem 1965.godine trkači su već vozili novi model „Moskvič 408“.
Moskvič 412
1968.godine se tim fabrike „MZMA“ uputio na supermaraton London-Sidnej, koji se u istoriji smatra prvim tog tipa. U trci su učestvovali najsavremeniji modeli automobila „Moskvič 412“. Treba reći da je to bio jedini model u istoriji ove fabrike koji je ispunjavao međunarodne standarde. Učestvovala su četiri vozila. Staza se protezala duž evropskog asfalta, avganistanskih planina, indijskih tropa i australijskog divljeg rastinja. Obuhvatala je jedanaest zemalja i tri kontinenta, a trebalo ju je preći za 10 dana. Od ukupno 98 vozila na finiš ih je stiglo 56. Sva četiri Moskviča su završila takmičenje. Tim je zauzeo četvrto mesto na listi uspešnosti fabrika proizvođača (ekipna konkurencija). „Autoeksport“, asocijacija za izvoz i uvoz automobila je odmah posle finiša tražila da jedan od 4 Moskviča, učesnika trke, bude izložen kao eksponat na Salonu automobila u Parizu. Predložili su im vozilo sa startnim brojem 98, čiju su posadu činili J. Lisovski i U. Aava. Činovnici su odbili jer im je auto izgledao netaknuto posle vožnje od 16 hiljada kilometara. Automobili su predati mlađim vozačima, otpisani 1970.godine i nijedan nije sačuvan.
1970.godine je poslat novi tim fabrike, preimenovane u „AZLK“ (Fabrika automobila Lenjinov Komsomol) na najduži supermaraton u istoriji auto-sporta. Bio je to maraton London-Meksiko, dužine 26 hiljada kilometara, kroz 25 država i na 2 kontinenta. Po komplikovanosti trka je bez presedana. Od 96 vozila, samo su 23 stigla na cilj. Što se Moskviča tiče, od pet takmičarskih i dva tehnička vozila na cilj su stigla čak četiri vozila, 3 takmičarska i jedno tehničko. Zauzeli su drugo mesto u klasi (do 1600 kubnih centimetara) i treće u ekipnoj konkurenciji. Nije sačuvan nijedan originalni automobil. Napravljena je replika modela „Moskvič 412 London-Meksiko“, ekipe sa brojem 28 (J. Lisovski, L. Potapčik, V. Baženov).
Sledeće važno takmičenje za Moskvič 412 je bio transkontinentalni reli „Evropa 71“, pri čemu je deo maršrute prolazio kroz Sovjetski Savez. Sovjeti su pokazali veliko interesovanje za ovo takmičenje. Duž čitave rute, od Viborga do Bresta učesnici su prolazili kroz živi koridor. Tim Moskviča je na ovoj ruti dugoj 14 hiljada kilometara osvojio jednu od glavnih nagrada „Zlatni kup“.
Moskvič 412 je učestvovao i na auto-trkama u Africi, 1973.godine. Bio je to reli u Nigeriji pod nazivom „Argungu safari“. Uslovi su bili teški: vrućina, prašina i oštro kamenje na putevima. Prošavši 3.000km, ekipe Moskviča su zauzele 2. 3. i 5. mesto u ukupnom poretku. To je kraj slavne sportske istorije Moskviča.
Ipak, pojavom Moskviča 2140, napravljen je još jedan uspešan sportski model Moskviča. Bio je to model „Moskvič 1600 Reli“, nastao ozbiljnom doradom baznog modela. Imao je izvesnog uspeha i na domaćem i na stranom terenu.
Sredinom osamdesetih godina 20.veka je postalo jasno da je Moskvič izgubio korak sa vremenom i da ne može više da se takmiči sa „svojom generacijom“ automobila iz drugih zemalja.
Autor: Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
https://nashi-avto.ru/ru/azlk/400/%D0%BC-403%D1%8D-424%D1%8D-%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%B5.jpg, https://a.d-cd.net/28a9562s-960.jpg,
https://www.zr.ru/_ah/img/Jpnv9nDG9OK_k9cFezbDRg,
https://i.ytimg.com/vi/lpJQl6N9VyI/maxresdefault.jpg,
https://img-fotki.yandex.ru/get/6742/39371573.40/0_c7407_50aefafd_XL.jpg,
https://cdn.fishki.net/upload/post/201408/12/1293195/3_017.jpg,
http://www.moskvitch-rally.ru/monte-carlo/foto_12.jpg,
https://a.d-cd.net/32466fes-1920.jpg,
http://i1.smotra.ru/data/img/galleries/61293/97827/sm_img-849242_980x600.jpg,
https://pastvu.com/_p/a/7/4/8/7485ecc81d9df20a47a0a7f9eb4133f6.jpg,
https://a.d-cd.net/688a6b2s-960.jpg,
https://cdn.fishki.net/upload/post/201409/15/1304760/6e4d74b0620e56b7eac7b0f41dce01c2.jpg,
https://mtdata.ru/u18/photo7376/20596581044-0/original.jpg,
https://a.d-cd.net/f9e43d2s-960.jpg,
https://a.d-cd.net/56c588ds-960.jpg,
http://www.moskvitch-rally.ru/te_1971/foto_34.jpg,
http://www.autoade.ru/wp-content/uploads/2017/03/autowp.ru_moskvich-412_ralli_tur_evropyi_1.jpeg,
https://autoassa.ru/media/gallery/%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE_19.jpg,
http://www.gruzovikpress.ru/article/17860-maketnaya-masterskaya-kuzovnaya-manufaktura-aleksandra-bushueva-jivoe-dvijenie-illyuzii/Images/00f.jpg.
