Realno,divlja, oštra i tajanstvena lepota Sibira, koju čine reke, jezera, vodopadi, planine, stene, pećine, močvare, vulkani i čak pustinja, istinski ostavlja ljude bez daha. Neka od tih mesta bi vredelo videti bar jednom u životu.
Lenski stubovi su jedinstveni spomenik prirode u Republici Saha (ili: Jakutija), najvećem ruskom regionu. Smešteni su duž obale reke Lene u čijoj se površini vode ogledaju, stvarajući veličanstven prizor. Stubovi predstavljaju kompleks vertikalno izduženih krečnjačkih stena, oblikovanih erozijom. Sastavljeni su od crvenog peščara i delimično obrasli šumom. Protežu se na dužini od 40 kilometara i dostižu visinu od 220 metara iznad nivoa reke.
Početak fomiranja stena datira iz perioda kambrijuma (prvi period paleozoika ili geološke ere u razvoju Zemlje) od pre 560 – 540 miliona godina. Formiranje Lenskih stubova kao kopnenog reljefa je iz mnogo kasnijeg perioda. On je formiran pre oko 400 hiljada godina, što je relativno novije geološko vreme. Lenski stubovi su svedočanstvo o različitim evolutivnim stupnjevima živih bića. Nacionalni park „Lenski stubovi“ je osnovan 1994. godine, a od 2012. godine je pod zaštitom Uneska.
Dolina gejzira je deo nacionalnog parka Kamčatke i svrstana je u sedam čuda Rusije. Gejziri se ulivaju u Kronocki zaliv Tihog okeana. Takođe, oni se nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine.
Dolina gejzira je najveće svetsko gejzirno polje sa površinom od 6 kilometara kvadratnih. Ima preko 100 termalnih izvora i više od 20 velikih gejzira koji iz unutrašnosti zemlje izbacuju hiljade kubnih metara tople vode, pružajući nestvaran prizor.Dolina je otvorena za posetioce 1941. godine. Do nje se može dospeti samo helikopterom.
Dolina vulkana se nalazi pored reke Hi-Gol u Burjatiji, na 600 kilometara udaljenosti od Irkutska. Ovde se nalaze ugašeni vulkani, koji su bili aktivni još pre naše ere. Vekovima su prekrivali obližnju zemlju vulkanskim pepelom i potocima vruće lave. Rezultat je jedinstven pejzaž, a u tom procesu je nastao sloj debljine oko 150 metara. Mahovina se širi poput zelenog tepiha po velikim poljima lave. Potoci i reke su obrazovali u pukotinama močvare i jezera raznih oblika.
Danas ovde možemo videti ugašene kratere vulkana. Najpoznatiji od njih su: vulkan Kropotkina i vulkan Peretolčina, koji takođe odavno nisu aktivni.
Vasjuganska močvara se nalazi između reka Ob i Irtiš, u zapadnom Sibiru.Zauzima površinu od 53 hiljade kvadratnih kolometara i jedna je od najvećih močvara u svetu. Nastala je pre 10 hiljada godina, kada se 19 odvojenih močvara sjedinilo u jednu. Za poslednjih 500 godina uvećana je čak četiri puta.
Vasjuganska močvara je bogata tresetom i naftom. Pošto se na njenoj površini nalazi preko 800 hiljada jezera, ona je i veliki izvor slatke vode. Međutim, njena najvažnija funkcija je „filtriranje“ vazduha. Močvarni treset apsorbuje ugljen-dioksid i druge štetne materije iz atmosfere i ispunjava vazduh kiseonikom.
Močvara nije naseljena. Jedini mogući način kretanja po močvari je u oklopnom transporteru, jer bi se čovek u suprotnom zaglibio na ovakvom terenu.
Čarska pustinja se prostire u Čarskoj kotlini između reka Čare, Srednjegi Gornjeg Sakukana, u Zabajkalju.Smatra se daje nastala pre između 40 i 100 hiljada godina, na mestu gde se nalazilo jezero ili more, koje je presušilo.
Pustinja površine oko 3000 hektara je smeštena usred divlje tajge i okružena je ledenim močvarama. Samo na nekoliko kilometara udaljenosti se nalazi planina Kodar, pokrivena snegom. U pustinji se nalaze dine, visoke do 100 i duge do 200 metara, kao i velike površine mekanog peska.Zbog vetrova pustinja se polako pomera prema severoistoku. Tokom zime nju prekriva sneg, a temperatura se spušta do – 50°C. Na ivicama pustinje se nalaze i 2 jezera, Tajožno i Aljonka, od kojih počinje šumovit teren.
Muzejska pećina se nalazi na desnoj obali reke Karakol, u Altajskom kraju koji važi za „carstvo pećina“. Naime, ona je samo jedna od preko 430 kraških pećina bogatog planinskog masiva Altaja. Svaka od tih pećina se odlikuje jedinstvenom mikroklimom, biljnim i životinskim svetom i specifičnim podzemnim pejzažom. Pored Muzejske pećine ističe se i pećina Ekološki rudnik, čija je dubina čak 345 metara.
Muzejska pećina je duboka oko 40 m, a dugačka oko 900 m. Pronađena je 1964. godine od strane grupe speleologa. Sastoji se od 6 odvojenih sala,od kojih je svaka karakteristična po nesvakidašnjoj lepoti. Ovde možemo videti veličanstvene stalaktite, koji podsećaju na morske korale. Ledeni stalagmiti formiraju bizarne i neverovatne oblike. Recimo, retki su oni u obliku cevi. „Glinena“ sala je naročito lepa. Ima i cvetnih kalcita, od kojih se odbijaju sunčevi zraci i stvaraju utisak praktično nestvarnih cvetova.
Kamene pečurke su jedan od najmističnijih prirodnih spomenika Altaja. One „rastu“ na desnoj obali reke Čulišman, u slikovitoj prirodi Gornjeg Altaja. Visina pečuraka dostiže 7 metara, prečnik kapice je 2 metra, a prečnik stabljike do 1 do 1,5 metra. Niko ne može pouzdano da odredi starost ovih bizarnih „malih oblika“. Prema zvaničnoj verziji geologa, takve kamene formacije se dobijaju kao rezultat ispiranja heterogenih stena. Pristalice alternativnih teorija veruju da su kamene pečurke nastale kao delo „nečijih ruku“, pritom nikako ljudskih.
Tomska pisanica, koja je dobila ime u čast drevnog svetilišta je jedinstveni ruski istorijski muzej otvorenog tipa. Nalazi se na desnoj obali reke Tom, na 50 km udaljenosti od grada Kemerova. Zvanično je otvorena 16. februara 1988. godine.
Na površini od 140 hektara su smešteni spomenici drevne stenske umetnosti iz doba neolita ( 4.milenijum pre nove ere) do bronzanog doba (1.milenijum pre nove ere). Oko 280 crteža je preživelo do današnjih dana jer su isklesani na kamenim površinama pomoću tvrdog i oštrog kamenja. Uz tok reke Tom, na kamenim zidovima su ugravirane slike koje najčešće predstavljaju: sunce, ptice, losove, jelene,prizore iz lova i svakodnevnog života, ljude-ptice, mitske predstave. Naučnici pretpostavljaju da su se ovde izvodili šamanski rituali.
Takođe, u muzeju na otvorenom su postavljene izložbe,posvećene životu drevnih naroda koji su nastanjivali ovo područje: jurte (nomadski šatori), drvene građevine, posuđe, odeća…
Altajski prirodni rezervat se prostire na površini od 22 hiljade hektara u planinama Altaja. Osnovan je 1932. godine i pripadalisti svetske kulturne baštine Uneska.
Ovde raste čak oko 1500 retkih vrsta biljaka, od kojih su neke uvrštene u Crvenu knjigu. Takođe, na ovom području živi i nalazi se pod zaštitom oko 50 retkih i ugroženih životinjskih vrsta.
Živopisnom kraju Altajskog prirodnog rezervata pripadaju i Telecko jezero ( koga su starosedeoci nazivali „Zlatnim jezerom“) i veliki Čuljčinski vodopad (ili: Učar, „leteći“ na južnoaltajskom jeziku), kao i brojna druga jezera i vodopadi, koji čine neponovljivim ovaj kutak divlje prorode.
Autor: Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
Slika 1.http://tourpedia.ru/wp-content/uploads/2017/04/%D0%B2%D0%B8%D0%B4-%D0%9B%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B1%D0%BE%D0%B2.jpg,
Slika 2.https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/8e/%D0%9B%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B5_%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B1%D1%8B_2015_%28121%29.JPG,
Slika 3.https://goru.travel/storage/app/media/uploaded-files/dolina.jpg,
Slika 4.https://i1.vpoxod.ru/ckeditor/e1/e9/b9/84086.jpg,
Slika 5.https://cdn.fishki.net/upload/post/2017/09/11/2378639/boloto.jpg,
Slika 6.https://s3.nat-geo.ru/images/2019/9/3/0b9783d5907e4e7db5f7fab9bae6b34d.max-1200×800.jpg,
Slika 7.A.https://turbaza-altay.ru/assets/images/40/image-10.jpg,
Slika 7.B.http://krasotyrossii.ru/wp-content/uploads/2016/04/%D0%9B%D0%B5%D0%B4%D1%8F%D0%BD%D1%8B%D0%B5-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%8B-%D0%B2-%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D0%B9%D0%BD%D0%BE%D0%B9-%D0%BF%D0%B5%D1%89%D0%B5%D1%80%D0%B5.jpg,
Slika 8.http://www.sayanring.ru/static/images/tour/0218/days/09-1.jpg,
Slika 9.http://dev.inestour.ru/public/img/excursions/fullsize/19.jpg,
Slika 10.https://vivareit.ru/wp-content/uploads/2019/06/alt22.jpg,
Slika 11.https://ic.pics.livejournal.com/malgrandavirino/74899096/190182/190182_original.jpg.
