Procenjuje se da ovaj prirodni region sadrži na svojoj teritoriji 66 % ukupnih ruskih rezervi goriva i energenata i 16% rezervi minerala. Takođe, ovde je smešteno 43% svih hidroelektrana, 49 % šumskih i 26 % zemljanih resursa. Ukupan doprinos Sibira bogatsvu Rusije premašuje 40%, a njegova vrednost je izražena stotinama bilionа rubalja.
Radi najboljeg mogućeg iskorištavanja sibirskog bogatstva i privlačenja investitora, ruski ekonomisti su jednoglasni u mišljenju da je potrebno ažurirati geološku kartu Sibira, za šta je potrebno promeniti tehnologiju procesa geoloških istraživanja.
Ugalj se danas, za razliku od pre samo dvadesetak godina, našao u položaju „siromašnog rođaka.“ Njegova eksploatacija i transport su komplikovaniji nego u slučaju nafte i gasa, dok pri sagorevanju daje veliku količinu čađi i pepela. Ipak, stručnjaci veruju da bi posle iscrpljivanja rezervi nafte i gasa, ugalj mogao povratiti svoju poziciju. U Rusiji se njegove proverene rezerve procenjuju na 182 milijarde tona, što je gotovo 30% svetskih zaliha. Prema grubim prognozama te zalihe uglja su dovoljne Rusiji za narednih 400 godina.
Najveća ležišta uglja se nalaze u istočnom Sibiru. Primera radi, u Tunguskom basenu se nalazi 2,299 milijardi tona uglja, a u Lenskom basenu 1,647 milijardi tona. Međutim, zbog konstantno niskih temperatura i udaljenosti od već istraženih područja, dalji razvoj ovih ležišta zahteva velike materjalne troškove.
Više od 55% celokupne ruske nafte se dobija u Jugri, koja pripada zapadnosibirskom ekonomskom regionu. On je neprikosnoveni lider po proizvodnji nafte u Rusiji, dok njegov udeo u strukturi svetske proizvodnje prelazi 7,5 %. Uz racionalnu ekspolataciju, ova resursna baza može zadržati dostignuti nivo proizvodnje do 2030. godine. Prema geolozima, u pogledu proizvodnje nafte nema alternative zapadnom Sibiru. Oni su optimistični u svojim prognozama i smatraju da će nafte u zapadnom Sibiru biti dovoljno za ceo 21. vek.
Neto prihod od naftne industrije u Rusiji iznosi oko 1,2 biliona rubalja godišnje, a u obliku poreza u državnom budžetu suma dostiže oko 7,4 biliona rubalja. Količina rezervi nafte u Rusiji se procenjuje na oko 14 milijardi tona, čija vrednost iznosi oko 5,4 biliona dolara.
Ukupna količina prirodnog gasa u Rusiji iznosi 49 541 bilion kubnih metara ili 24,6% od ukupnih svetskih rezervi.Vodeći region u eksploataciji gasa je Jamalo-Nenecki autonomni okrug, koji se nalazi u zapadnosibirskoj ekonomskoj zoni. Na ovaj entitet otpada 90% proizvodnje ruskog prirodnog gasa.
Rusija godišnje proizvede 670 milijardi kubnih metara bezbojnog goriva. Od toga se više od 270 kubnih metara izvozi. Glavni potrošači i kupci ruskog prirodnog gasa su evropske zemlje, Turska, italija i Nemačka. Na trenutnom nivou proizvodnje ruskog gasa će biti dovoljno za više od 70 godina. Pritom treba imati na umu da su prirodne rezerve gasa u teško dostupnim područjima Dalekog istoka, Arktika i istočnog Sibira, još uvek nedostupne.
Najveća nalazišta gasa u Rusiji su u istočnom Sibiru: Čajandinsko (Jakutija) sa rezervom od 1,2 biliona kubnih metara goriva, čija je vrednost 425 milijardi dolara; Koviktinsko ( Irkutska oblast) sa 1,5 biliona kubnih metara, vrednih 525 milijardi dolara.
Prema rezervama rude gvožđa od 264 milijarde tona ili 18% ukupnih svetskih rezervi, Rusija je na prvom mestu u svetu. Inače, metali zauzimaju ubedljivo 2. mesto u izvozu Rusije na inostrano tržište, sa zaradom od 45 milijardi dolara (podaci iz 2018. godine).
Glavna nalazišta ove rude su u Sibiru, a najveće od njih je Bakčarsko u Tomskoj oblasti. Ovde se zalihe rude gvožđa procenjuju na 28,7 milijardi tona. Tomske rude sadrže do 57% gvožđa, kao i primese drugih elemeneta: fosfora, vanadijuma, paladijuma, zlata i platine. Sadržaj gvožđa u obogaćenoj rudi dostiže 95-97%.
Bez titanijuma je praktično nemoguće zamisliti avioindustriju. Mnogi delovi aviona su izrađeni od lagane i izdržljive legure titanijuma.Utvrđeno je da titanijum može da izdrži ultra niske temperature i kosmičko zračenje, pa je nezamenljiv u proizvodnji raketa. Njegova sposobnost da „srasta“ sa kostima ljudskog tela, čini ga jedinstvenim materijalom za implantate i proteze.
Velike rezerve rude titanijuma se nalaze u Sibiru, na Uralu i u Zabajkalju. Cena titanijuma na svetskom tržištu iznosi 9 dolara po kilogramu. Među kupcima je 48 zemalja, kaoi svetske kompanije za vazduhoplovstvo i inženjering: američki Boing, brazilski Embraer, britanski Rols-Rojs,Evropski koncern za vazduhoplovnu odbranu i kosmos (EADS).
Sibir je takođe bogat i retkim metalima. U ovu grupu spada 17 jedinstvenih metala, bez kojih su savremene tehnologije nezamislive. Njihova cena na svetskom tržištu je impozantna. Kilogram evropijum oksida košta 128 dolara, kilogram disprozijuma 270 dolara. Najskuplji su terbijum oksid,čija je cena 385 dolara i terbijum sa cenom od 560 dolara.
U Rusiji se nalazi oko 18% svetskih rezervi retkih metala, ali ona kontroliše samo 1,3 % ovog tržišta. Velike nade se polažu u razvojTomtorskog nalazišta ovih metala, koje se nalazi na severu Sibira i ima veliku koncentraciju retkih metala, prema mišljenju stručnjaka.
Najveća ruska nalazišta bakra su smeštena u južnom delu Sibirskog federalnog okruga, prvenstveno u Zabajkalju. Rezerve ovog metala u Udokanskom nalazištu bakra su procenjene na 15,1 miliona tona ili 69,9 milijardi dolara.
Na teritoriji istočnog Sibira postoje jedinstvene ekonomske i resursne mogućnosti za vađenje plemenitih metala. Recimo, na poluostrvu Tajmir gde je započeta ekploatacija Noriljskog nikla, čak 75% ovog nalazišta još uvek nije osvojeno.
Po proizvodnji zlata, Rusija se nalazi na 5. mestu u svetu sa 6-7% ukupne svetske proizvodnje. Najbogatije nalazište zlata je Suhoj Log ( Irkutska oblast), sa prosekom od 2,8 grama zlatapo toni rude. Zalihe zlata se procenjuju na 1920 hiljada tona ili 77,5 milijardi dolara.
Šume čine 51% površine Sibira ili oko 2 miliona i 607 hiljada kvadratnih kilometara. Ukupne drvne rezerve Sibira se procenjuju na 30 do 36 milijardi kubnih metara, eksploatacione na 10 do 15 milijardi kubnih metara. Istovremeno, stručnjaci procenjuju da uvećanje obima drvnih resursa na godišnjem nivou iznosi oko 300 do 400 miliona kubnih metara površina. Šumsko bogatstvo Sibira vredi gotovo 2 biliona dolara.
Ukoliko bi se postigla bolja iskorišćenost šumskog potencijala Sibira, bar upola u odnosu na onu u Finskoj ili Kanadi, Sibir bi mogao udobno živeti i razvijati se samo od eksploatacije obnovljenih bogatih šumskih resursa.
Autor Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
Slika 1.https://static.tildacdn.com/tild6130-6166-4636-b966-343565393436/4.jpg,
Slika 2.https://ic.pics.livejournal.com/coal_liza/81254062/41242/41242_800.jpg,
Slika 3.http://www.ec-arctic.ru/media/pic_full/0/1505.jpg,
Slika 4.https://cdn.sm-news.ru/wp-content/uploads/2020/01/21/vyshki-1024×675.jpg,
Slika 5.https://storage.energybase.ru/source/494/550102.jpg,
Slika 6.https://irkutsk-dobycha.gazprom.ru/d/story/16/534/img_20180305_163543.jpg,
Slika 7.https://st.vkonline.ru/image/w1200/h900/fixed/3dc6aece-7d22-4c4a-aabd-0148b51c31a4.jpg,
Slika 8.https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/2350776/3fda1f27-df18-43b9-8c30-22ce0a0c33e3/s1200?webp=false,
Slika 9.https://www.geoinfo.ru/images/dynamic/expose/big40184.jpg,
Slika 10.https://nedradv.ru/_files/db.biznes-gazeta.ru/images/Dq1hH90WkAEEka0.jpg,
Slika 11.https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/2980537/15e46df1-9a6f-463d-b3e8-0f026a1eeef7/s1200?webp=false,
Slika 12.https://dela.ru/medianew/img/24-4626512.jpg,
Slika 13.https://cont.ws/uploads/pic/2019/12/regnum_picture_14504345971668270_normal%5B1%5D.jpg.
