Zvanično prvi automobili ove firme su proizvedeni krajem 1946.godine, ali tom događaju je prethodila duga predistorija. U maju 1929.godine je formalno potpisan ugovor sa kompanijom „Ford“ o zajedničkoj izgradnji fabrike za montažu automobila. Prema ovom sporazumu, od poslednjeg kvartala 1930.godine do 1934.godine, Državno preduzeće za montažu automobila „KIM“ (Komunistička omladinska internacionala) je proizvodilo putničke i teretne modele fabrike „Ford“. Automobilska industrija u Sovjetskom Savezu nije bila naročito razvijena, pa se iskustvo u sastavljanju automobila prema crtežima poznate automobilske kompanije smatralo korisnim za proučavanje proizvodnih tehnologija.
Od 1934.godine, fabrika „KIM“ postaje filijala fabrike „GAZ“ (Fabrika automobila Gorki) i montira automobile GAZ-A. U prvom kvartalu 1939.godine, ova fabrika je preimenovana u „Moskovsku fabriku automobila KIM“, isključena iz sastava fabrike automobila „Gorki“ i postaje samostalno preduzeće. Iste godine započinje razvoj sopstvenog projekta putničkih automobila. Proizvodi sledeće modele automobila:
1.KIM-10-50, na čijem projektu je rad započet januara 1939.godine. Model se oslanjao na Fordov model „Ford Prefect“ (engl.) sa modifikovanom karoserijom. Samo prvi crteži automobila i oblikovanje pojedinih delova je urađeno u Sjedinjenim Državama, a sve ostalo na domaćem terenu. Više od 40 preduzeća je bilo deo tehnološkog lanca za proizvodnju automobila – karoserije su izrađivane u fabrici „Gorki“ (GAZ), opruge i ramovi u fabrici „Lihačov“ (ZIS) i tako dalje. Prvi uzorci automobila KIM-10-50 su napustili montažne linije u aprilu 1940.godine.
2.KIM-10-51 kabriolet je prva modifikacija automobila KIM-10-50 koja se pojavila početkom 1941.godine. Karoserija je opremljena krovom od sklopive tkanine i bočnim ceradama sa celuloidnim prozorima. Automobil je uglavnom bio namenjen za vožnju u južnim republikama Sovjetskog Saveza.
3.KIM-10-52 sedan sa četvoro vrata, proizveden u svega 2 primerka. Jedini sačuvani primerak modela KIM-10-52 se nalazi u Politehničkom muzeju u Moskvi. Serijsku proizvodnju ovog modela prekida Drugi svetski rat. Od početka rata, fabrika se preusmerava na vojnu proizvodnju.
Prošlo je sedam godina dok fabrika nije pokrenula proizvodnju novog sovjetskog automobila, 1946.godine. Odluka o proizvodnji novog automobila doneta je još u maju 1945.godine, kada je preduzeće preimenovano u „MZMA“ ( Moskovska fabrika za proizvodnju malih automobila). Treba napomenuti da ovo nije poslednja promena naziva fabrike. 1968.godine fabrika dobija novi naziv „AZLK“ (Fabrika automobila Lenjinov Komsomol), pod kojim će raditi do 1992.godine. Od 1992. do prestanka proizvodnje 2001. i svoje likvidacije, 2010. nosi naziv OAO „Moskvič“.
U avgustu 1945. godine, Staljin lično potpisuje dekret koji je sadržao nalog za proširenje proizvodnje Opel kadeta K-38 (nem. Opel Kadett) u postojećoj varijanti. Na taj način je sovjetski automobil postao praktično skoro kompletna kopija nemačkog automobila.
Ipak, do danasnjih dana među ljubiteljima „Moskviča“ postoje dve verzije njegovog istorijata. Prema prvoj verziji, posle rata je skoro sva fabrička oprema, proizvodne trake i tehnička dokumentacija sa crtežima Opel kadeta K-38 preseljena iz nemačkog grada Riselshajma u Moskvu, na reparaciju. Zagovornici druge verzije tvrde da je sovjetskim projektantima bilo na raspolaganju samo nekoliko primeraka samog automobila, dok je izgradnja fabrike, konstrukcija potrebne opreme i razrada tehničke dokumentacije izvedena od strane domačih stručnjaka. Ova verzija se nalazi i u memoarima Aleksandra Andronova, koji je tih godina bio glavni projektant fabrike „MZMA“. Prema njegovom svedočenju, fabrička oprema za proizvodnju Moskviča je bila sastavljena delimično od ratnog plena, delimično od sopsvenih kapaciteta. U uslovima posleratne pustoši, proizvodnja nove marke automobila je otpočela za samo dve godine.
Bilo kako bilo, početkom decembra 1946.godine se pojavio prvi model ove popularne marke automobila, pod nazivom „Moskvič“. Automobil je dobio ime u čast osamstogodišnjice osnivanja grada Moskve. U prevodu Moskvič (рус. москвич) znači Moskovljanin. Nesumnjivo je napravljen po modelu Opel kadeta K-38. Dizajn limuzine sa četvoro vrata je bio identičan nemačkom modelu. Prvi model prve generacije Moskviča nosi oznaku 400-420. Prvi broj digitalnog indeksa ove porodice automobila je označavao model motora (opremljen je motorom M-400 u kombinaciji sa trostepenim ručnim menjačem). Drugi broj je oznaka modifikacije karoserije. Pored osnovne modifikacije 420, bilo je još 5 modifikacija karoserije: 420 A (kabriolet), 420 B (auto prilagođen potrebama invalida), 420 M (auto prilagođen bolničkim potrebama), 421 (karavan sa petoro vrata), 422 (auto namenjen potrebama poštanskog transporta i obučavanju u auto-školama).
Već od aprila 1948.godine je počeo i izvoz novog modela sovjetskog automobila. Sedani i kabrioleti Moskvič-400 su se proizvodili do 1956.godine.Proizvedeno je oko 250 hiljada primeraka ovog automobila. To je bio prvi masovni putnički automobil koji se u Sovjetskom Savezu prodavao za individualnu upotrebu. Njegova maloprodajna cena je iznosila 8000 rubalja, u vreme kad je prosečna plata bila oko 600 rubalja.
Između Moskviča prve generacije i Opela je bilo neznatnih razlika: Moskvič uopšte nije bio opremljen pokazivačima pravca, dok Opel jeste. Kod sovjetskog automobila fabrike „MZMA“ ne postoji nijedna komponenta označena nazivom „Opel“, već su sve oznake sa domaćim nazivima. Neki primerci prvih automobila „Moskvič“ su preživeli do našeg vremena. Čak i bez restauracije se može oceniti njihov kvalitet: očuvana je debela izdržljiva limarija uprkos oštrim zimama i reagensima na putevima. Oštećenja su neznatno pretrpeli samo pragovi, ali veštom restauracijom se to da popraviti. Čak postoje i primerci koji su bili u opticaju do sredine dvehiljaditih i čija kilometraža iznosi stotine hiljada kilometara.
Unutrašnjost automobila nije previše udobna, jer prema današnjim standardima nema dovoljno mesta. Ali motor se pokreće lako, radi tiho, ima odličnu vuču. Mekane opruge vožnju čine neobičnom, automobil se previše njiše sa jedne na drugu stranu. Vožnja automobila je jednostavna, ali bubanj kočnice nemaju pojačivač, pa morate uložiti značajne napore da izvršite pritisak na njih.
Najupečatljivija karakteristika rada fabrike „MZMA“ koja je proizvodila „Moskvič“ je bila tehnologija fazne, postepene modernizacije. Serijski automobili iz različitih godina proizvodnje su se međusobno razlikovali, ali neznatno. Zato je ponekad teško razvrstati sve modele Moskviča prve generacije.
Konkretno, u toku proizvodnje automobila marke „Moskvič – 400“ došlo je do sledećih promena:
1. 1951.godine ručica menjača je premeštena na stub upravljača.
2. 1954.godine motor je zamenjen jačim, od 26 konjskih snaga. U ovom modifikovanom obliku automobil već postaje poznat pod nazivom „Moskvič – 401“. Po spoljašnjosti je i dalje apsolutna kopija modela Opel Kadet K-38, sa izuzetkom zadnjih vrata. Od 1955. ugrađuje mu se motor novijeg modela „Moskvič-402“. Iz proizvodnje se povlači krajem 1956.godine.
Autor: Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
https://pastvu.com/_p/a/f/6/4/f647bfe1ad205659f0ae5f55d997bb16.jpg,
https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/231404/331a2387-6a46-42cb-9fda-46b1e862788d/s1200?webp=false,
https://a.d-cd.net/2cgfbas-960.jpg,
https://a.d-cd.net/90b41d5s-1920.jpg,
https://a.d-cd.net/c4ba99es-1920.jpg,
https://telegra.ph/file/9e77e5e552ea09a971294.jpg,
https://www.1zoom.me/big2/47/300597-Sepik.jpg,
https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/1532603/9996f2df-8710-43bc-b376-8275c7ec1d83/s1200?webp=false,
https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/1745470/628e922a-8739-4a47-ad14-2bcad0e87f70/s1200?webp=false,
https://i.ytimg.com/vi/_vt07e8r8D0/maxresdefault.jpg,
http://img01.avto-nomer.ru/131121/o/ua325112.jpg.
