„Vrlo je zabavno buditi se svaki put, gledati mapu i ne znati gde si. Sibir je koloritan: breze su bežkaste, polja su smeđa, ruski vozovi crveni, livade zelene, nebo je plavetno, vrata i krovovi automobila plavi. Sibirci najviše vole kavijar i votku. Sibir je nepregledan! Ovde je zemlja crna i šume su hladne. I klima je veoma oštra. Sedmi dan putovanja – jesmo li još uvek u Sibiru? Da, još uvek smo… Sibir se ne završava. I Bajkal, takođe.“
Strani turisti na putovanje Transsibirskom železnicom često nose dela ruskih pisaca. Železnički službenici voza „Rusija“ svedoče o tome kako britanski turisti „navijaju sat“ i naglas u toku celog putovanja čitaju „Rat i mir“, Lava Tolstoja. Šta mislite, uspevaju li da pročitaju ceo roman do kraja puta?
-1891.godine je počela izgradnja Transsibirske železnice i trajala je 25 godina. Kao polazna tačka nije planirana Moskva, već Sankt Peterburg. Ipak se krenulo od Moskve. 1891.godine između Čeljabinska i Vladivostoka nije bilo ničega. Već 1903.godine je bilo moguće kupiti kartu od Peterburga (kada je on i priključen ovom železničkom putu) do Vladivostoka i stići tamo za 3 nedelje.
-Transsibirska železnica predstavlja i misionarski fenomen, jer su uporedo sa železnicom građene i crkve pored magistrale. Dok su izvođeni radovi, za bogosluženje su korišćeni vagoni-crkve.
-Prvi železnički most na Transsibu preko reke Jenisej arhitekte Vjazemskog je nagrađen Gran-pri nagradom i Velikom zlatnom medaljom na Svetskoj izložbi u Parizu 1900.godine, za „arhitektonsku izuzetnost i odlične tehničke performanse“. Na taj način je svrstan u rang sa Ajfelovim tornjem, inženjerskom konstrukcijom, koja je nagrađena istom nagradom.
-Na početnoj stanici Transsiba „Jaroslavlj“ u Moskvi se nalazi memorijalni stub sa oznakom „0“ km Transsibirske železnice. Dok je sa druge strane stuba ubeležena cifra „9298“, koja predstavlja poslednji kilometar rute u Vladivostoku. Međutim, na memorijalnom stubu u Vladivostoku stoji druga cifra „9288“. Sa zadnje strane je obeležen „0“ km (početak rute u Moskvi). Radnici Transsiba svedoče da je u Vladivostoku ubeležena realna dužina puta, a u Moskvi takozvana tarifna. Monumenti su postavljeni na stogodišnjicu postojanja Transsiba i predstavljaju vernu kopiju jedne vrste stuba sa početka 20.veka, koji je izrađivan od livenog gvožđa.
-Stanica „Polovina“ se smatra ekvatorom Transsibirske rute. To nije savim tačno, jer od Moskve do ove stanice ima više od 5000km. Od stanice „Polovina“ do Vladivostoka ima oko 4200km.
-Grad Novosibirsk je ključni transportni čvor Sibira i centar Transsibirske magistrale. Njegovo rođenje je povezano upravo sa izgradnjom ove železnice, kao i železničkog mosta preko reke Ob. Ovde se nalazi najveća razvodna železnička stanica u Evroaziji, Inskaja, kao i najveći kontejnerski terminal, stanica Kleščiha. Obradi se (pregleda i remontuje) više od 22 hiljade vozova dnevno. Takođe, Glavna novosibirska stanica je najveća na Transsibu i može da primi 4000 putnika. U gradu se nalazi i najveći železnički muzej u Rusiji, Muzej železničke inženjerije.
-Na 5276. kilometru puta od Moskve, voz se pеnje uz Andrijanovski planinski prevoj, dostiže vrhunac i započinje najstrmiji silazak na celoj Transsibirskoj železnici. Angasoljska petlja dužine 7km predstavlja jedan od najekstremnijih i najživopisnijih delova Transsibirske železnice. Ona drži rekord na ovom putu, u pogledu poluprečnika zakrivljenosti na velikom spustu do jezera Bajkal, sa zapada. Pogled kroz prozor voza je neopisiv. Voz se spušta, sve više i više se približavajući Bajkalu. Najstrmiji silazak Transsiba se završava tunelom. A zatim voz nastavlja da vozi još 200 kilometara po bajkovitoj obali jezera.
-Najhladniji delovi Transsibirske železnice se nalaze na deonici Mogača-Skovorodino (između 6906. i 7306. kilometra od Moskve) u Zabajkalju. Surova klima ovog kraja beleži i temperature do -62°C. To je zona večno mrzlih površina zemljišta. Nasuprot oštroj klimi, mesta sa najblažom klimom se nalaze na krajnjem istoku, u oblasti Vladivostoka. Na obalama Amurskog zaliva je prava morska klima sa blagim zimama i ne previše toplim letima. Klima je na celoj površini Transsiba u stvari ili oštra ili umerena, pa je teško izdvojiti najtopliji kraj.
-Slavni ruski pisac Anton Čehov je jedan od onih koji su opisali svoje putovanje kroz Sibir. Na put je krenuo 1890.godine prema Ruskom dalekom istoku. Put, koji je opisao u knjizi „Put za Sahalin“ je vodio po trasi buduće železnice.
-1900.godine, ruski juvelir Karl Petar Faberže je napravio za carsku porodicu Romanov Faberžeovo jaje. Jaje je napravljeno po motivima Transsibirske železnice i upravo tako je i nazvano: „Transsibirska železnica“.
-Najpoznatiji film snimljen na Transsibirskoj železnici je čuveni „Horor ekspres“ iz 1973.godine, u kome glavnu ulogu igra poznati britanski glumac Kristofer Li.
Jedan od najslavnijih putnika na Transsibirskoj železnici ikada je sigurno Dejvid Bouvi. Danas malo ko zna da je Bouvi putovao Sovjetskim Savezom sedamdesetih godina 20.veka. I to, ne samo jednom. Njegovo prvo putovanje je nazvano isceniranom promotivnom kampanjom sa falsifikovanim fotografijama. Optužbe su povučene tek kada je Bouvi drugi put posetio Sovjetski Savez.
1973.godine, Dejvid Bouvi je, vraćajući se sa turneje po Japanu, odlučio da proputuje Rusiju Transsibirskom železnicom. Iako je tada imao samo 25 godina, već je bio jako popularan. Njegov ekscentrični izgled je bio primećen, ali ga Sovjeti nisu prepoznavali. Prepoznali su ga kanadski turisti, objašnjavajući domaćinima da je on „popularna britanska pop zvezda“.
30.aprila Bouvi je stigao u Moskvu. Izašao je iz voza u narandžastom odelu Iv Sen Lorana i jakni boje bele kafe sa zelenim detaljima. Na glavi je imao holandsku beretku, a na nogama žute čizme sa platformom od 10cm. Muzičar je sa svojim prijateljima odseo u hotelu Inturist, očekujući sutrašnju prvomajsku paradu. Sovjetski omladinci, koji su u to vreme presnimavali sa kasete na kasetu Bouvijeve pesme, nisu prepoznavali popularnog muzičara na ulicama svoga grada. On je mogao spokojno da gleda prvomajsku paradu.
Tri godine kasnije Bouvi je ponovo posetio Moskvu i to u društvu Igija Popa, čiji su rođendan proslavili u hotelu Metropol.
Bouvi je voleo da se seća putovanja kroz Evroaziju, posvetivši ovom putovanju album pod nazivom „Station To Station“ (Od stanice do stanice), koji je postao svojevrsna oda Transsibirskoj železnici.
Autor: Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
https://pp.userapi.com/c852020/v852020437/644cc/-ObxjWr8_Yk.jpg,
https://i.ytimg.com/vi/C9xNW2r4_SQ/maxresdefault.jpg,
https://img.traveltriangle.com/blog/wp-content/uploads/2017/11/Cover7.jpg,
https://www.gorod.tomsk.ru/posts-files/92/82/i/4.jpg,
https://www.gorod.tomsk.ru/posts-files/92/82/i/6.jpg,
https://pbs.twimg.com/media/D7kPsTbXYAA1rzk.jpg,
http://s019.radikal.ru/i635/1704/98/7c54cc4aeeae.jpg,
https://sib100.ru/wp-content/uploads/2019/06/16-Transsib.jpg,
https://i.pinimg.com/originals/52/f7/ab/52f7ab41f9f247d0e587d5b6b4157cf5.jpg,
https://deniskokorin.ru/photos/voyage.2017/DSCF8177.jpg,
https://mtdata.ru/u4/photo927E/20634377279-0/original.jpg,
https://newsprice.info/wp-content/uploads/2020/01/1543059.jpg,
https://st.kp.yandex.net/im/poster/2/1/9/kinopoisk.ru-Horror-Express-2190195.jpg,
https://img09.rl0.ru/afisha/e1425x712p219x132f2169x1085q65i/s5.afisha.ru/mediastorage/99/1e/c89177b868fc4d40bf22f5b51e99.jpg,
http://www.beams.co.jp/special/rockarchive/img/artist/david-bowie_01.jpg,
https://i.pinimg.com/736x/46/a9/34/46a934e903307a445391bb8b6ed6b262.jpg,
https://cdni.rbth.com/rbthmedia/images/all/2017/03/david_b_red_square_moscow_geoff-maccormack.jpg,
https://ic.pics.livejournal.com/piskunov_vitaly/70476120/2033203/2033203_original.jpg,
https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/2449556/59041875-182c-4164-ae98-fae48775c926/s1200?webp=false,
https://images-na.ssl-images-amazon.com/images/I/717wsO2kTGL._SL1500_.jpg.
