Obuhvata mrežu železnica koje spajaju Moskvu i evropski deo Rusije sa Sibirom, Zabajkaljem i Dalekim istokom Rusije, Mongolijom, Kinom i Japanskim morem. Dužina Transsiba u Evropi iznosi 1777 km ili oko 19%, a u Aziji 7512 km ili oko 81%. Realna dužina ove železnice je veća od zbira njenog evropskog i azijskog dela zbog višestrukog račvanja, smatra se da prelazi 10 hiljada km. Najviša tačka puta je na 1019 metara nadmorske visine i nalazi se kod planinskog prelaza Jablanovje, na 6110 km udaljenosti od Moskve.
Cela Transsibirska železnica se deli na nekoliko linija:
-Usurijska železnica ( Usurijsk je grad koji se nalazi na 80 km udaljenosti od Vladivostoka), ukupne dužine 769 kilometara. Ima 39 zaustavnih punktova. Postala je prva železnica na Dalekom istoku, započevši sa radom u novembru 1897. godine.
-Zapadnosibirski put koji prolazi uglavnom kroz ravničarske predele sa izuzetkom uzvišenja između reka Išim i Irtiš. Uz pomoć trasa ove železničke pruge od Omska i Tatarska ( kroz Karasuk i Kulundu), Transsibirska železnica se povezuje sa Severnim Kazahstanom. Iz Novosibirska na jug, preko Barnaula, Turksib ( železnica Turkestan-Sibir) vodi u Srednju Aziju.
-Centralnosibirski put čija izgradnja datira još iz januara 1898. godine. Na ovoj trasi su izgrađeni mostovi preko reka Tom, Ija , Uda i Kija.
-Istočnosibirski put je deo Velikog sibirskog puta ( istorijski naziv Transsibirske železnice) koji počinje od stanice Misovа na Bajkalu, a završava se u pristaništu Sretensk na reci Amur. Trasa prolazi duž obale jezera Bajkal, premošćujući mnoge planinske reke.
-Nakon potpisivanja sporazuma između Rusije i Kine, započela je izgradnja Mandžurskog puta, koji povezuje Sibirsku železnicu sa Vladivostokom. Novi put dužine 6503 km je omogućio uspostavljanje železničkog saobraćaja od Čeljabinska do Vladivostoka. Ali iako je Vladivostok krajnja stanica Transsibirske železnice, na ogranku Nahodka, postoje dve stanice koje su još udaljenije od Moskve. To surt Astafjevo i Istočni port.
-Bajkalski kružni deo puta su počeli da grade u poslednjoj etapi izgradnje, 1899. godine. Nazvan je „zlatnom kopčom čeličnog pojasa Rusije“. Podružnica koja se nalazi uz obalu jezera, od mesta Sludjanka do luke Bajkal je dugačka svega 89 km. Sastoji se od 38 tunela ukupne dužine nešto više od 9 km, 15 kamenih galerija i 3 od armiranog betona, 248 mostova i viadukta i 268 potpornih zidova. Ovo je za gradnju bilo najteže i ujedno najskuplje područje. Dužina ove trase čini osamnaesti deo ukupne dužine puta, a za njenu izgradnju je bila potrebna četvrtina svih troškova puta.U Sludjanki se nalazi i železnička stanica, cela sagrađena od belog mermera i kao takva jedinstvena u svetu. Sagrađena je 1904. godine, puštena u rad 1905. godine.
-Radovi na izdradnji Amurskog puta su započeti 1906. godine. Trasa je podeljena na Severnoamursku ( od stanice Kerak do reke Burej dužine 675 km i sa račvanjem do Blagovješčenska) i Istočnoamursku. Skoro četvrt veka duga izgradnja Transsiba ili bar njena glavna faza je završena izgradnjom mosta preko Amura u Habarovsku. Za most dužine 2568 m i visine 64 m jepotrošeno oko 18 hiljada tonametala. Most je dobio naziv Aleksejevski u čast carevića Alekseja Nikolajeviča (poslednjeg iz dinastije Romanov). Od 1916. godine kada je otvoren za saobraćaj do 1975. godine bio je jedini stalni prelaz preko reke Amur. 1975. godine je izgrađennovi železnižki most na Amuru u blizini Komsomolska.
Tokom poslednje decenije 20. veka su preduzete brojne mere za modernizaciju Transsibirske železnice, čiji je cilj bio da se povećaju njeni tranzitini kapaciteti. Rekonstruisan je železnički most preko reke Amur kod Habarovska ( sada je dugačak čak 2616 m) zbog čega je likvidiran poslednji jednosmerni deo Transsibirske železnice. Ispod reke Amur, paralelno sa mostom je izgrađen tunel dužine 7 km. Nastavljeni su radovi na modernizaciji puta i voznog parka. U januaru 2008. godine, Kina, Mongolija, Rusija, Belorusija, Poljska i Nemačka su sklopile sporazum o radu na projektu optimizacije teretnog saobraćaja na relaciji Peking – Hamburg.
Najdužu trasu svih vremena na Transsibirskoj železnici, ali i u svetu je imao voz „53/54“, koji je saobraćao na relaciji Harkov-Vladivostok. On je prelazio razdaljinu od 9714 km za 174 časa. Od maja 2010. ruta mu je skraćena do stanice Ufa. Danas, najudaljenija relacija koju prelazi jedan voz u svetu, bez presedanja, je ralacija Kijev – Vladivostok, dužine 10259 km, čija vožnja traje 187 sati i 50 minuta.
Put kojim prolazi Transsib, od Moskve do Vladivostoka se prelazi avionom za svega 8 sati putovanja. Time možete dobiti u vremenu, ali i propustiti jedan od najupečatljivijih doživljaja ikada. Na svakom kilometru ćete biti u čudu. I dok ste još pod utiskom od razgledanja moskovskog Kremlja, Hrama Vasilija Blaženog I Novodevičjeg manastira, putujući vozom, već ćete prelaziti u sledeću vremensku zonu, treću, četvrtu… Obožavaćete stepu, omamiće vas šumski vazduh i možda ćete prvi put videti pustinju… Nižnji Novgorod će vas vratiti u 13. i 14.vek, činiće vam se da svaki grad u Rusiji ima svoj Kremlj… U prestonici Urala, Jekaterinburgu, mislićete na poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Romanova i tragičnu sudbinu njegove porodice… Tu ćete shvatiti da ste se upravo našli na granici između dva kontinenta, Evrope i Azije. U Novosibirsku ćete možda naći novu ljubav, zaboravivši na sadašnju i bivšu prestonicu Rusije i priklanjajući se upravo prestonici Sibira. A kad odete dalje na istok i približite se reci Angari i gradu Irkutsku možda će vas savladati nova egzotika, pa ćete začas izdati tek stečenu veliku ljubav „Novosibirsk“, ili ćete u srcu naći mesta za sve. Ipak, ako ste do Bajkala i sačuvali srce, tu ćete sigurno pokleknuti… Kažu, u Bajkal se svi zaljubljuju i svi mu se vraćaju. Slede Čita i Habarovsk. U Čiti se od Transibirske železnice odvaja Transmandžurska železnica, koja vas može odvesti do Kine, bez prolaska kroz Mongoliju. Posle Habarovska na reci Amur idete ka Vladivostoku, i nećete verovati, ali stigli ste do Tihog okeana.
A putovali ste samo jednim železničkim putem, kroz teritoriju jedne zemlje.
Zahvaljujući Transsibirskoj železnici naseljene su prethodno vekovima nenaseljene teritorije Sibira. To je bilo od neprocenjivog značaja za razvoj države, pa je teško i predvideti šta bi bilo sa njenim severnim teritorijama da nije izgrađena Transsibirska železnica. Transibirska železnica, kao jedno od najvećih dostignuća ruskog naroda se danas nalazi između suve pragmatike i velikog mita. I jednostavno, niko joj ne može odoleti.
Autor: Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
https://globetravelerdotblog.files.wordpress.com/2017/01/trans_siberian_map.jpg,
https://kudarus.ru/wp-content/uploads/2019/02/Transsibirskaya-magistral.jpg,
https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/2803962/bf737a27-5a3e-4886-8a40-0b74e47f4082/s1200?webp=false,
http://s7.hostingkartinok.com/uploads/images/2015/09/82373d096f5f257cde8ab2dd4b8d9f51.jpg,
http://fototelegraf.ru/wp-content/uploads/2016/10/transsib-17-11.jpg,
https://blog.ufs-online.ru/media/1099/depositphotos_163070.jpg?
anchor=center&mode=crop&width=1440&height=872&rnd=132206358950000000,
https://tvn24.pl/biznes/najnowsze/cdn-zdjecie15055de69ae4d69c2014fd994b042b7a-rosja-i-chiny-stawiaja-na-polaczenia-kolejowe-3838714/alternates/LANDSCAPE_1280,
http://i.mycdn.me/i?r=AzEPZsRbOZEKgBhR0XGMT1RkZObtsA9mF3C6245y7exACqaKTM5SRkZCeTgDn6uOyic,
https://i.pinimg.com/originals/54/77/48/547748ceb8402915a9735329cde65b71.jpg,
https://pp.userapi.com/c638829/v638829967/4ef71/nXRMRcX6aS4.jpg,
https://www.syl.ru/misc/i/ai/398754/2622832.jpg,
https://fb.ru/misc/i/gallery/45323/2446910.jpg,
https://www.egd.ru/files/0/2296831479899994.jpg,
http://edem-38.ru/public/tabs/22578/66828.jpg,
https://media.holidayme.com/wp-content/uploads/2016/05/20120459/shutterstock_333140510-Siberian-Route.jpg,
