Reka Volga (рус. Волга) celom svojom dužinom od 3.534 km teče kroz teritoriju jedne države, Rusije i pripada zatvorenom toku Kaspijskog jezera. Njen tok zauzima dve petine evropskog dela Rusije, a na njenim obalama zivi skoro polovina stanovnika ove države.
Volga izvire u Valdajskim brdima u vidu malog potoka na nadmorskoj visini od 228 metara, око 350 kilometara severozapadno od Moskve i oko 320km jugoistočno od Sankt Peterburga.(Izvorište Volge kod sela Volgoverhovje je zaštićeno kao park prirode. Tu se nalazi i spomenik reci Volgi. Turisti rado posećuju izvor Volge i vole da se pohvale da su „preskočili“ ovu moćnu reku.) Odatle Volga putuje na istok ka Uralu i dalje ka Kaspijskom jezeru, u koje se uliva ispod grada Astrahana, 28m ispod nivoa mora. Kod Astrahana se reka sužava zbog mnogobrojnih rukavaca i formira deltu. Mali deo delte zahvata i teritoriju Kazahstana. Tokom cele svoje dužine ima pad od samo 156m.
Volga se prostire na oko 1.380.000 kvadratnih kilometara najnaseljenijeg dela Rusije. U nju se uliva preko 200 reka, a njen ukupan sliv čini čak preko 150.000 reka i potoka, stalnih i privremenih pritoka. Na taj način, od malog potoka na izvoru, formira se moćna, vodom bogata reka. Ukupna dužina celog takvog basena iznosi 575.000km. Najvažnije pritoke Volge su: Kama (i najveća), Oka, Vetloga i Sura. Među naučnicima postoji mišljenje da je Kama starija od Volge nekoliko miliona godina i da je u prošlosti Volga bila pritoka Kame.
Pored toga što je najduža, Volga je i po površini sliva najveća reka u Evropi. Njen sliv ima oko 857.000 kvadratnih kilometara. Čitav tok reke je podeljen na tri dela: Gornju Volgu (od izvora do ušća Oke), Srednju Volgu (od ušća Oke do ušća Kame) i Donju Volgu (od ušća Kame do ušća u Kaspijsko jezero). Kao vodeni put Volga povezuje sever i zapad Evrope sa Kaspijskim jezerom i sa Srednjom Azijom. Moskovski kanal, kanal Volga-Don i Volgo-Baltički kanal formiraju plovne vodene puteve, kojima se Moskva povezuje sa: Belim i Baltičkim morem, Kaspijskim jezerom, Azovskim i Crnim morem. Najveću količinu vode Volga dobija od snežnih padavina, oko 60%, zatim od podzemnih voda, oko 30% i na kraju od kišnih padavina, oko 10%. Vodostaj reke je visok u proleće (od aprila do juna), usled otapanja snega i leda ima poplava.U toku leta i zimi je nizak ili umeren. U jesen, usled čestih kiša Volga se izlivala i plavila је okolna područja, najčešće u oktobru. Ovo se više odnosi na neki pređašnji period. Sada je stanje znatno poboljšano, tok reke je regulisan pomoću veštačkih jezera i postavljanjem brana. Takođe dobar deo toka reke mrzne pri niskim temperaturama, obično krajem novembra, početkom decembra. Led se na reci zadržava od 100 do 160 dana. U toku leta voda dostiže najvišu temperaturu do 25 stepeni Celzijusa.
Reka prolazi kroz čak četiri različite geografske zone. Ona teče kroz guste močvarne šume do Nižnjeg Novgoroda i Kazanja, dalje kroz šumovite stepe do Samare i Saratova, zatim kroz stepe do Volgograda i kroz polupustinjske predele pre ulivanja u Kaspijsko jezero.
Na obalama Volge je skoncentrisano 40% industrijske proizvodnje Ruske Federacije i više od 50% poljoprivredne proizvodnje. U plodnoj dolini Volge se uzgajaju velike količine pšenice. Razvijena je naftna industrija. Područje je bogato zemnim gasom, mineralima, solju i potašom. Od davnina je bogata ribom i to različitim vrstama, ima ih čak sedamdesetak: deverika, vobla, kečiga, šaran, som, štuka. Astrahan je centar kavijarske industrije. U delti Volge se nalazi prirodni rezervat, na čijoj teritoriji su od 1919.godine pod zaštitom države jedinstvene biljke i životinje. Među njima su: pelikan, lotos, flamingo, jesetra.
Poreklo lotosa u delti Volge je nepoznato. Postoji verovanje da su se cvetovi lotosa pojavili u Astrahanu zahvaljujući budističkim monasima; po drugoj teoriji su ptice donele seme ovih cvetova na Volgu. Lotos se smatra svetim cvetom Istoka, jer mu budisti pridaju poseban značaj zbog njegove božanske lepote i lekovitih svojstava. Ovaj orijentalni cvet na Volgi raste direktno u vodi; cveta od kraja jula do početka septembra; dostiže visinu preko 2m. Najbolje vreme za šetnju kroz dolinu lotosa u delti Volge je do podne, jer su tada latice ovog cveta potpuno otvorene.
Ružičasti flamingo je redovna pojava na ušću reke Volge, prolazi kroz ovu teritoriju, ali se tu ne gnezdi. To je vodena ptica dugih nogu, fleksibilnog vrata i neobične boje. Da bi smanjili gubitak toplote, flamingosi stoje na jednoj nozi, držeći drugu u perju. Pokretni deo kljuna im je gornji, za razliku od većine ptica. Ružičastu boju perja dobijaju jer se hrane malim crvenim rakovima, koji imaju karoten u sebi, pa zahvaljujući ovoj supstanci i perje flamingоsa postaje ružičasto.
Volga je na pojedinim mestima toliko široka da je nemoguće videti drugu obalu. Odlikuje je spori tok. Stanovništvo koristi Volgu u razne svrhe. Njena glavna uloga je ekonomska. Služi za transport industrijskih materijala i prehrambenih proizvoda. Volga je i glavni izvor vode za gradsko i seosko stanovništvo. Takođe je i omiljeno mesto za aktivnosti na otvorenom, turizam i ribolov, zbog prilično čiste vode i šarenolike prirode koja okružuje njene obale.
Na samoj reci i u njenom slivu se nalaze svi veliki gradovi zapadne Rusije, među kojima i četiri milionska grada: Nižnji Novgorod, na ušću Oke u Volgu, sa oko 1.260.000 stanovnika; Kazanj, na ušću Kazanke u Volgu, sa oko 1.240.000 stanovnika; Samara, na ušću Samare u Volgu, sa oko 1.163.000 stanovnika; Volgograd na samoj Volgi, sa oko 1.016.000 stanovnika. Ništa manje bitni su i gradovi: Saratov, Astrahan, Jaroslavlj, Uljanovsk, Tver, Toljati, Kinešma, Harabli… Osim gradskih centara,duž reke se nalaze i ostala mnogobrojna naseljena mesta. Do njih vode auto-putevi i pruge, tako da je jednostavno stići do moćne reke Volge. Na njenim obalama se nalazi više od 1.400 pristaništa i industrujskih luka. Preko Volge vode čak 52 mosta.
Volga ili „matuška Volga“ (рус. матушка Волга), sa značenjem: majčica, majka, je i jedan od omiljenih simbola Rusije. O njoj su vekovima pisali stihove bezimeni i slavni pesnici, diveći joj se, veličajući je i slaveći njenu moć. Ovekovečena je i na platnima mnogih svetskih slikara. I do današnjih dana, nije prestala da inspiriše umetnike. Volga je ljubav koja ne prolazi.
Autor: Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
http://images.myshared.ru/5/372204/slide_4.jpg, https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/986926/608a4015-b49b-49e3-a4d1-589aa5bca112/s1200?webp=false, https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/251121/69738ddf-3942-4269-b3f4-fef03f25e94b/s1200?webp=false, http://s4.fotokto.ru/photo/full/237/2373518.jpg, https://turizm-puteshestvuem.ru/wp-content/uploads/2014/12/puteshestvie-po-delte-volgi.jpg, http://img0.liveinternet.ru/images/attach/c/6/92/606/92606444_44.jpg, https://cs7.pikabu.ru/post_img/big/2018/04/16/8/1523880995124053545.jpg, http://gtrk-saratov.ru/images/cms/data/2014/%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82/13/pavodok_mchs.jpg, http://rusfishjournal.ru/wp-content/uploads/2018/11/ibragimov12.jpg, https://i.ytimg.com/vi/Rf1cxJLHylM/maxresdefault.jpg, https://ic.pics.livejournal.com/igorpodgorny/10954750/1186974/1186974_original.jpg, https://ds05.infourok.ru/uploads/ex/0cea/00016c79-9c9f9d9a/640/img11.jpg, http://gvozdevatur.ru/media/k2/items/cache/d61d44254608dd06ccdd2ff02982d14d_L.jpg, http://rybohod.ru/wp-content/uploads/2018/04/lotos-field.jpg, http://animaljournal.ru/articles/wild/ptici/flamingo_obiknovenniy/flamingo_foto_ptici.jpg, https://reisennachrussland.com/upload/iblock/83a/83a570febdc5946a88703b206b2a5d69.png, https://pp.userapi.com/c636920/v636920327/62f75/yattW-hwk5k.jpg, http://ikprosto.ru/sites/default/files/gruzoperevozki_noyabrsk_nizniy_novgorod.jpg, https://avatars.mds.yandex.net/get-pdb/939428/619ab0da-84cc-493e-add3-f75b96a686bc/s1200?webp=false, https://kazanfirst.ru/storage/post/August2017/ScmvbPiCpMv66gALWGRQ-watermark.jpg, https://kazanfirst.ru/storage/post/August2017/ScmvbPiCpMv66gALWGRQ-watermark.jpg, https://ic.pics.livejournal.com/leningradartist/52252087/214750/214750_original.jpg.
