Naziv potiče od slovenske reči „voda“, odnosno njenog deminutiva u ruskom jeziku.
Proizvod ima alkoholni miris, karakterističan ukus i apsolutnu transparentnost. Za proizvodnju ovog pića koristi se rektifikovani (potpuno prečišćen) etilni alkohol, pomešan sa destilovanom vodom. Rastvor se tretira modifikovanim skrobom ili aktivnim ugljem da bi se uklonile nečistoće. U zavisnosti od recepta, moze se izvršiti filtriranje i dodavanje različitih sastojaka.
Jačina votke se izražava u procentima, mada se umesto znaka za procenat (%) na etiketama pojavljuju „stepeni“. Prema ruskim standardima, jačina votke mora biti od 40 do 45 stepeni. U Evropskoj uniji, minimalna jačina votke je 37,5%, u SAD – 40%. Jačina votke može biti čak i do 70%. Što se tiče ukusa votke, on može značajno varirati u zavisnosti od sadržaja vode, etanola i konkretnih primesa. Uopšteno se ukus votke karakteriše pojmovima „žestok“ i „gorak“. Kao dodaci za ukus i aromu, najčešće se koriste: vitamini, zgušnjivači, stabilizatori; ukus đumbira, crvene paprike, cimeta, čokolade… Na osnovu činjenice da li ima dodataka za ukus ili ih nema, votka se karakteriše kao čista ili aromatična.
Kada se ispije čaša votke, ukus koji se zadrži u ustima, neposredno posle toga, je u stvari – pravi ukus votke. Nekad ovaj fenomen može biti posledica nedovoljnog destilovanja alkohola. Ipak, ukoliko je votka previše destilovana, može izgubiti karakterističan ukus, aromu i karakternu notu osnovnih sastojaka. Tako da se može desiti da je ono što ostaje samo čist alkohol.
Kao sirovine za proizvodnju alkohola, obično se koriste žitarice, ređe repa i krompir. Pored glavnog sastojka, mogu se dodavati i proso, ječam, kukuruz, grašak, heljda… Kvalitet buduće votke, u velikoj meri, zavisi od vode. Smatra se, da je za ovu svrhu najbolja voda iz glečera, izvora i gornjeg toka reka. Voda se prečišćava taloženjem, aeracijom i filtracijom. U završnoj fazi se često koristi kvarcni pesak. Rezultat treba da bude bezbojna prozirna tečnost sa niskim sadržajem soli.
Od oko 1890.godine, tehnologija proizvodnje votke se nije promenila. Proces izgleda ovako:
-rektifikovani alkohol se pomeša sa destilovanom vodom
-sirova votka se propušta preko odgovarajićih filtera
-dobijena filterisana votka se tretira aktivnim ugljem
-vrhunska pića imaju dodatnu preradu (pomoću belanca, mleka ili srebra)
-posle prve filtracije dodaju se supstance koje poboljšavaju miris i ukus (ako ih ima po receptu)
-zatim počinje druga filtracija (može ih biti više)
-votka kratko „odleži“ pre flaširanja.
Poreklo same votke i njenog imena nije tačno utvrđeno. Na votku kao na nacionalni napitak, pored Rusije su pretendovale još 3 države: Finska, Poljska i Nemačka. 1982.godine, Međunarodni arbitražni sud je doneo odluku, zasnovanu na istorijskim činjenicama. One su ukazivale na to, da je votka nacionalno blago Rusije. U prošlosti, votku su nazivali „vruće“ ili „hlebno“ vino. Prva upotreba reči „wodko“ i „vodka“ je pronađena u poljskom jeziku, između 1405. i 1437.godine. Izraz „wodki“ je 1534.godine označavao destilovane medicinske proizvode. Smatra se da je termin „wodka“ pozajmljen iz ruskog jezika. 1533.godine, ova reč je označavala lekovitu biljnu tinkturu. Već u 17.veku, stranci su počeli jasno da razlikuju „rusku votku“ i to ime se pojavljuje u zvaničnim podacima. U 18.veku imenom „votka“ se nazivaju voćni likeri. Tek u 19.veku votka postaje napitak koji je i danas aktuelan.
U vezi votke u Rusiji su se razvili razni mitovi. Jedan od njih kaže da je idealnu jačinu votke odredio čuveni naučnik, tvorac Periodnog sistema elemenata, Dmitrij Mendeljejev. Ona je trebala da iznosi 38 stepeni, ali su pridodata još 2, zbog lakšeg računa pri oporezivanju. Zapravo, disertacija Mendeljejeva je bila posvećena etil alkoholu, pa su njegove podatke koristili drugi ljudi. U spisima velikog hemičara nisu pronađeni podaci koji ukazuju da se ikada bavio uticajem votke na ljudski organizam.
Klasifikacija moderne votke je jednostavna, jer je vezana za cenu pića i kvalitet sastojaka:
– ekonom votka (jeftina votka, slabo zaštićena od falsifikata, samo jedno filtriranje)
– standard votka (nekoliko stepeni prečišćavanja, varijacije ukusa, alkohol kategorije „ekstra“)
– premium votka („alfa“ i „luks“ alkohol, blagi ukus, nekoliko stepeni zaštite, dizajnerska ambalaža)
– super premium votka (čišćenje srebrom, zlatom i retkim komponentama, luksuzno pakovanje, jedinstveni recept)
– ultra premium votka (izuzetna ekološka čistoća, retka tehnologija pripreme, stroga degustaciona kontrola)
Votka se najčešće pije čista, bez dodatnih sastojaka i pića. U skandinavskim zemljama i Južnoj Evropi votka je popularna, zahvaljujući i upotrebi u raznim koktelima. Najpoznatiji kokteli čija je osnova votka su: Bladi Meri (engl.Bloody Mary), Votka-martini, Votka-tonik.
Smatra se da su najpopularnije vrste votke, koje su se izdvojile svojom izuzetnim ukusom i aromatičnom žestinom:
– Arhangeljska; odlikuje se kristalnom čistoćom i atraktivnom aromom sa biljnim primesama; ukus je pojačan raznolikim travkama
– Bajkal; prozračno piće sa osvežavajućom aromom travčica; gastronomska osnova se zasniva na klasičnom ukusu votke
– Absolut; čisto piće transparentne boje sa bogatim ukusom votke; aromatski buket se zasniva na polutonovima suvog voća i žitarica
– Beluga; izaziva uživanje savršeno transparentnim izgledom i jakim ukusom, kojim dominiraju kremaste i drvenaste nijanse; aromatski indikatori sadrže privlačne aspekte žitarica.
Votka je jedan od simbola Rusije i ova zemlja se smatra najstarijim i najvećim proizvođačem ovog žestokog alkoholnog pića. Ipak, najskuplja votka ne potiče iz Rusije, već iz Škotske. Ima naziv „Diva“ i može se kupiti po ceni od 80 do 1080 dolara. Ona je tri puta destilovana, „smrznutom filtracijom“. Propuštena je kroz aktivni ugalj nordijske breze, lomljeni dijamant i drugo drago kamenje. Svaka flaša je obložena poludragim i dragim kamenjem i dijamantima.
U novije vreme su se pojavile i votke organskog porekla, koje smanjuju zagađenja i utiču na zdrav život ljudi. Njihova ekspanzija se očekuje u budućnosti. Poznata među njima je i Geogijevska votka. To je votka premium klase, koja se proizvodi od sirovina iz kategorije „luks“, rektifikovane izvorske vode, šećernog sirupa i alkoholnog rastvora sa suvim kajsijama i pšenicom. Piće se izvozi u 45 zemalja.
Votka je danas jedno od najpopularnijih pića na svetu.
Autor: Nađa Milanić
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
https://kalinkamagazin.com/wp-content/uploads/2017/12/vokda-productos-ok.jpg, https://koloro.ru/files/images/service-page/8521507665204.jpg, https://koloro.ua/media/upload/images/Ibiza-Party-Trip-plabo-2435.jpg, https://f.vividscreen.info/soft/b703e06e0bd8d396a028d4cfff9d8c74/Vodka-2880×1920.jpg, https://pbs.twimg.com/media/DfgHSiDXcAAddTE.jpg, http://www.direktiva-tk.com/off-line/article/1003/1.jpg, http://proryazan.com/wp-content/uploads/2016/09/ui-54c73b0ed86c99.99985404.jpeg, https://way2day.com/wp-content/uploads/2018/01/Muzej-russkoj-vodki.jpg, http://vinoteka.in.ua/wp-content/uploads/2015/04/panel-3-1024×577.jpg, https://collectionerus.ru/media/preloaded-items/n/nd/nd4wgjjfjjd6kjwt.jpg, http://market-fmcg.ru/media/a/originals/79177_htmlimage.jpg, https://www.sostav.ru/articles/rus/2009/27.02/news/images/1sneg3.jpg, https://mensup.ru/wp-content/uploads/2017/11/42119684_2131459090449406_7229241597578950017_n.jpg, http://alkonostvodka.ru/wp-content/uploads/2018/07/vodka-super-premium.jpg, https://i.pinimg.com/originals/b3/8b/dc/b38bdc70409c3d33c3b8c92d33486edf.jpg, https://i.pinimg.com/originals/f4/99/d6/f499d6216d7e35c388373f1c907d973d.jpg, https://collectionerus.ru/media/preloaded-items/z/z4/z4gub79mewzoai1x.jpg, https://www.syl.ru/misc/i/ai/379645/2460132.jpg, https://stranaprotivnarkotikov.ru/wp-content/uploads/2017/09/vodka.jpg, http://raumvolumen.de/wp-content/uploads/2016/04/151006_suc_Beluga_komplett_006-1024×681.jpg, https://www.luxlife.rs/image.php/najskuplja-vodka-08.jpg?width=600&image=https://www.luxlife.rs/chest/gallery/najskuplja-vodka-na-svetu/najskuplja-vodka-08.jpg, https://ryady.ru/upload/iblock/a6d/000000000004002189_0.jpg, http://lapinup.net/wp-content/uploads/2016/01/20140123-pinup-IMG_2091.jpg.
