Opšte

Pazari, vašari i sajmovi u BiH

Nastanak vašara ili pazara, kao i sajmova, vezuje se za trgovinu u srednjem veku. Na samom početku tih manifestacija, odvijala se razmena proizvoda između trgovaca. Tradicionalni godišnji sajmovi u BiH, održavali su se vekovima.

Čuveni sajam u staroj Banjoj Luci, održao se još daleke 1554. godine. Saznanje o organizaciji ovog sajma potiče iz institucije Sofi-Mehmed paše, a zna se i da je bio jedan od najvećih u celoj BiH. Održavao se za vreme pravoslavnih Duhova i trajao je punih 8 dana.

U Banja Luci i Sarajevu se pričalo da je godišnji sajam u ovom gradu star kao i samo mesto. To znači da je veliki sajam održavan i pre pada pod Tursku vlast. Pravoslavni praznik Duhovi je verski praznik po julijanskom kalendaru i važio je za obe crkve u BiH, a kalendarski je zavisio od Uskrsa, a i pokretan kao Uskrs.
Pred samom crkvom u Banja Luci se održavao zbor, koji je kako se pretpostavlja, kasnije prerastao u godišnji sajam (pazar). Kada su Turci došli na vlast zatekli su održavanje pazara na ovaj crkveni praznik te su zbog tradicije, dozvolili da se on nastavi održavati po ustaljenom terminu za koji su svi znali.

Ovaj pazar je bio objavljivan putem raznih oglasa i tadašnjih javnih glasila. Jedan takav oglas je najavljivao marveni i veliki robni pazar, koji je održan od 12-19. juna daleke 1938. godine. Na sajmištu su bile obezbeđene velike mesne vage na kojima su se mogla meriti kompletna težina natovarenih zaprežnih kola. Tadašnja opštinska taksa za prenos vlasništva stoke je iznosila 2%.

Na zahtev nekih kadiluka u vilajetskoj skupštini usvojen je feman 1867. godine radi održavanja sajma u Prijedoru. U Prijedoru se održavao i robni i stočni sajam na Ilindan 2. 3. i 4. avgusta, koji je trajao 3 dana. Na mestu gde je današnji aerodrom Urije kod Prijedora, održavale su se trke konja, koje su se održavale na Ilindan 2. avgusta. U mestu Kozarac se 26. 27. i 28. septembra održavao veliki godišnji sajam.

Link ka sajtovima odakle su skinute fotografije: Banjalučka gimnazija

Reklame