Automobil je službeno predstavljen 1. septembra, a dva dana kasnije moderna proizvodnja u Mlada Boleslav započela je masovnu proizvodnju novog automobila.
ŠKODA OCTAVIA koristila je najnovije tehnologije Volkswagen Grupe u datoj klasi, kao što je platforma šasije najnovije generacije PQ34. Platformu su koristili i VW Golf IV i Audi A3, na primer. Motori, menjači i neke druge komponente, poput sedišta, takođe su bili identični braći i sestrama iz Volkswagen grupe.
S druge strane, unutrašnji i spoljašnji dizajn bili su prepoznatljivi. Tim predvođen Dirk van Braeckelom dao je telu nepogrešiv pečat bezvremensko elegantnog dizajna. Po prvi put u ŠKODA istoriji, dizajneri su radili s CAD tehnologijom (kompijuterski potpomognuto projektovanje).
Naglasak je stavljen i na aktivnu i pasivnu bezbednost. Prednji vazdušni jastuci dopunjeni su bočnim vazdušnim jastucima, do tada dostupnim praktično samo u automobilima više klase. Prvi put korišćena su cevna ojačanja pragova vrata i sistem protiv blokiranja kočnica (ABS) koji sprečava blokiranje točkova pri jakom kočenju. Vrhunski model OCTAVIA SLX 1.8 20V/92 kW standardno je imao ABS, inače je bio dostupan kao opcija. Prva moderna OCTAVIA je dobila četiri zvezdice od maksimalnih pet na Euro-NCAP testu, što je bilo u skladu sa standardom konkurentskih automobila na evropskom tržištu.
Nova fabrika
Masovna proizvodnja započela je u utorak, 3. septembra 1996. godine. Novi deo fabrike Mladá Boleslav izgrađen je po ceni od 11 milijardi CZK, a vrpcu je presekao tadašnji češki predsednik Václav Havel. Fabrika je imala 32.000 m² proizvodnog prostora, 2.500 m² kancelarijskog i timskog prostora i 3.000 m² društvenog prostora. Ustakljena zgrada, koju je projektovao minhenski studio Günther Henn, omogućila je modularnu proizvodnju: delovi i jedinice koje isporučuju kooperanti, poput motora ili sedišta, sastavljani su na liniji i isporučivani u efikasno uspostavljenom sistemu „just-in-time“.
Linija više nije imala uobičajeni oblik okvira karoserije koji su putovali hodnikom okačeni na transporterima. Sada su putovali na montažnom stolu podesivom po visini kako bi se pojedine montažne operacije mogle izvesti u ergonomski pogodnijem položaju. Rad nad glavom i slična naporna radna mesta su eliminisana, a zaposleni su mogli da stupe na platformu tako da komponente nisu „pobegle“ pre nego što završe zadatak.
U prvoj godini proizvodnje s linije su sišle OCTAVIA-e s dva četvorocilindrična benzinska motora i jednim turbo dizel motorom. Osnovni motor bio je 1,6 MPI/55 kW, dok je za zahtevnijeg vozača ŠKODA nudila motor od 1,8 20 V/92 kW s pet ventila u svakom od četiri cilindra. Savremeni 1.9 TDI/66 kW turbo-dizel s direktnim ubrizgavanjem nudio je impresivan obrtni moment pri niskim obrtajima i standardnu potrošnju goriva od samo 5,1 litar dizela na 100 km. Raspon motora postupno se širio, na primer sa 1.8 20 V Turbo/110 kW ili 1.9 SDI/50 kW dizelskim motorom s atmosferskim usisavanjem.
Popularni kombi
U septembru 1997. godine, prostrana OCTAVIA COMBI privlačila je pažnju na sajmu automobila u Frankfurtu. Bočna strana karoserije, izrađena od jednog komada lima, zahtevala je ugradnju najveće fabrike za presovanje. Samo je matrica za žigosanje težila zapanjujuće 63 tone.
Koncept izložen na sajmu u Frankfurtu nije se previše razlikovao od onog koji je krenuo u masovnu proizvodnju u februaru 1998. godine. Prvi kupci dobili su svoje automobile u maju 1998. Međuosovinski razmak od 2.512 mm primenio se na liftback verziju, ali je karavan bio šest milimetara duži, 26 mm viši i – zavisno od dizajna – 15 do 30 kg teži. Elegantno oblikovan zadnji deo nudilo je mnogo prostora za prtljag, tačnije 548-1.512 litara. Udeo u ukupnoj prodaji modela OCTAVIA, koju su činile combi verzije, povećao se sa 15% na 40,5% do 2001. godine. U oktobru 1998. godine, velika potražnja kupaca dovela je do pokretanja nove montažne linije u proizvodnom pogonu u Vrchlabí.
Obožavan model u mnogim varijantama
Godina 2000. donela je modernizaciju modela, s nadograđenim automobilima u ponudi Classic, Ambiente, Elegance i posebnim ukrasima Laurin & Klement. Nove karakteristike bezbednosti i udobnosti uključivale su Program elektronske stabilnosti (ESP), koji je vozaču olakšavao upravljanje vozilom u kritičnim situacijama, kao što su oštre krivine ili klizave površine.
Najdinamičnija verzija, OCTAVIA RS, lansirana je 2001. Pokretao ju je turbobenzinski motor od 1,8 l/132 kW, sa ubrzanjem od 0 do 100 km/h za 7,9 sekundi, a maksimalna brzina koju je postizao bila je 235 km/h. Takođe je imao disk kočnice s unutrašnjim hlađenjem, atraktivna sportska sedišta i volan, dodirne površine papučica od nerđajućeg čelika i druge dodatke. Dinamičan karakter automobila naglašen je s četiri ponuđene boje: Rally crvena, Diamond metalik srebrna, Magic crna i Lemon žuta.
Ogromnu popularnost prve moderne generacije potvrdila je činjenica da je OCTAVIA I ostala u proizvodnji – s prepoznatljivim imenom OCTAVIA TOUR – nakon što je uvedena druga generacija. Nakon 2004. godine, proizvodnja ove linije bila je koncentrisana u Vrchlabí, gde je poslednja OCTAVIA I sišla s proizvodne trake u novembru 2010.
