Kompanija je dobila naziv po menadžeru i osnivaču kompanije Abrahamu Ganzu (Ábrahám Ganz).
Abraham je bio pionir u primeni naizmenične trofazne struje, a smatra se da je bio najpoznatiji po proizvodnji tramvaja. Ganz je bio izuzetno sposoban poslovni čovek pa je proizvodio visokonaponsku opremu, čelične konstrukcije mostova pa čak i brodove.
Kompanija Ganz iz Budimpešte nastala je između 1844. i 1949. godine!
Abrahama je u Peštu pozvao grof István Széchenyi i tada u kompaniji Hengermalom, postaje vrstan majstor livenja. Godine 1854. započinje proizvodnju tvrdo livenih železničkih točkova u svojoj fabrici. On je uspešno razvio novu tehnologiju livenja železničkih točkova i to je bila potpuno nova metoda „Livenja kore“. Ova metoda se koristila za proizvodnju čvrstih gvozdenih železničkih točkova, a kako je metoda pojeftinila proizvodnju to je dovelo do brzog razvoja železnice u Centralnoj Evropi. „Ganz & Co“ je 1890. godine u luci Fiume u brodogradilištu Danubis, učestvovao i u izgradnji brodova. Ovo brodogradilište i danas posluje, a ima naziv Hajógyár Május 3.
Kompanija Ganz je počevši od 1860. godine, počela proizvodnju parnih lokomotiva i vagone, a od 1901. sve do 1908. godine Ganz Works iz Budimpešte, sarađuje sa Dion-Bouton iz Pariza koja je proizvodila kotlove. Ove dve železničke kompanije su sarađivale u proizvodnji jednog broja vagona za Mađarske državne železnice, a tu je bila uključena i kompanija Raba iz mesta Đer (Győr).
Kompanija „Ganz-Fiat“ projektovala je i proizvela „Hiero“ avio motor sa šest cilindara!
„Ganz & Co“ je 1899. godine izgradio probnu železničku prugu dužine 1,5 kilometar. Ova pruga je izgrađena na ostrvu, glavni projektant pruge bio je Kálmán Kandó, a dobijeni napon je posedovao 3000 volti. Ganz je u fabrici oružja u gradu Wöllersdorf u Austriji postavio elektranu i ujedno je sa tim radovima, postavljena i elektrifikacija železnice. Za početnu železnicu bio je dovoljan napon između 300 i 500 volti, ali je ipak odlučeno da prvo ispitno vozilo može podneti napon od 3000 volti. Ovo iskustvo u radu, kasnije je iskorišćeno za elektrifikaciju železničkih linija u Italiji.
Borzsavölgyi Gazdasági Vasút tada železnička pruga sa uskim kolosekom u Karpatskoj Ruteniji (danas Ukrajina), naručila je i kupila 1908. godine četiri vagona od Mađarske državne fabrike železničkih mašina sa parnim kotlovima koje je proizvela Francuska kompanija Dion-Bouton, a pet vagona je ova železnica kupila od Mavag kompanije. Kasnije je Ganz proširio proizvodnju te je počeo proizvodnju i isporuku lokomotiva sa kotlovima na paru, kao i vagona za železničke kompanije u Bugarskoj, Rusiji, Japanu, Kanadi, Velikoj Britaniji i Italiji.
Ganz 1854. godine započinje proizvodnju tvrdo livenih železničkih točkova!
Poznato je da su radnici kompanije Ganz Ottó Titusz Bláthy, Károly Zipernowsky i Miksa Déri, osmislili i patentirali mehanički transformator koji je radio na obrnutom principu za razliku od današnjih transformatora. Namotaji provodnika su bili namotani oko čvrstog jezgra koje je bilo proizvedeno od nemagnetnog materijala. Preko jezgra su postavljeni debeli slojevi gvozdene žice, kako bi se dobila feromagnetna školjka. Kompanija je postala pionir AC tehnologije, a proizvedeni transformator nove generacije, kompanija je prodala širom sveta.
Ganz je nešto pre 1919. godine proizvodila elektrane, automobile, ratne brodove, borbene avione, podmornice tipa „battleships“ pa čak i prekookeanske brodove. Za vreme Prvog svetskog rata ova poznata kompanija je proizvodila naoružanje, a holding kompanija „Ganz-Fiat“, projektovala je i proizvela „Hiero“ avio motor sa šest cilindara.
Nakon rata kompanija je za svoj proizvodni program sve više koristila elektrotehniku i mašinstvo. Sa inženjerom Đerđ Jendrasikom (György Jendrassik), Ganz 1924. godine započinje razvoj i proizvodnju dizel motora za lokomotive i vagone. Dizel motori su počeli da se proizvode 1928. godine, a prvi motor ovog tipa za inostranstvo je izvezen 1929. godine.
„Ganz & Co“ je postao jedan od pionira u istoriji proizvodnje električnog pogona šinskih vozila. „Ganz Villamossági Gyár“ je postao jedan od najvažnijih proizvođača električne opreme za magistralne železničke pruge, tramvaje i trolejbuse. Kalman Kando (Kálmán Kandó) je razvio potpuno novu tehnologiju električnih lokomotiva pod nazivom V40 za potrebe državne železnice, a po ovom inženjeru je i nazvan pogonski sistem Kando (Kandó-Lokomotive).
„Ganz-Fiat“ je projektovala i proizvela „Hiero“ avio motor sa šest cilindara!
Kando je osmislio još jedan inovativan proizvod, ovog puta je to bio rotacioni fazni pretvarač. Ovaj pretvarač je električnim lokomotivama omogućio da koriste trofazne motore. Napajanje je omogućeno preko jedne nadzemne žice, koja je provodila jednofaznu naizmeničnu struju visokonaponskih nacionalnih mreža, jednostavne industrijske frekvencije od 50 herca.
Glavni adut Kandovog sistema od 50 Hz, bilo je to što ga je napajala normalna energetska mreža. Zbog ovog izuma, dotadašnje namenske železničke elektrane, nisu više bile potrebne. Nakon iznenadne smrti Kalmana Kanda, njegov rad je za Mađarske državne železnice (MÁV), nastavio Laslo Verebelj (László Verebélÿ).
Ganz 1924. godine počinje proizvodnju dizel motora za lokomotive i vagone!
Ganz je početkom 20. veka doživela pravi procvat i nakon čeličane Manfréd Weiss Steel i Metal Works i kompanije Mavag, postala je treće najveće industrijsko preduzeće u tadašnjoj Kraljevini Mađarskoj.
Kompanija Ganz se 1959. godine udružila sa Mávag i tako nastaje nova kompanija pod nazivom Ganz-Mávag. Novo formirana kompanija Helenskoj železnici 1976. godine isporučuje deset dizel lokomotiva sa po tri vagona, koji su označeni kao A-6451 klasa. Grčkoj železnici OSE između 1981. i 1982. godine isporučuje 11 hidraulično dizelskih lokomotiva DHM7-9. OSE se kasnije odlučuje za kupovinu jedanaest železničkih kompozicija sa tri vagona namenjena prevozu automobila. Ove dizel lokomotive stižu posle određenog vremena čak i do Novog Zelanda za železničku kompaniju New Zealand Railways Corporation u Velingtonu.
Ganz je početkom 20. veka doživela pravi procvat poslovanja!
Britanska kompanija Telfos Holdings, otkupila je 1989. godine većinu akcija Ganz Mavag kompanije. I tokom ove promene vlasništva, nastaje nova kompanija sa nazivom Ganz-Hunslet Co. Ltd. U vremenu od 1991. do 1992. godine Jenbacher Werke kompanija iz Austrije, preuzima 100% akcija dotadašnje kompanije i postaje jedini vlasnik. Fabrika železničkih vagona u međuvremenu postaje punopravna članica Jenbacher Transport Systeme, međunarodne grupe koja proizvodi železnička vozila.
„Ganz & Co“ je bio jedan od pionira u istoriji proizvodnje električnog pogona šinskih vozila!
Ganz MFAV je proizveo kompozicije za najstariju liniju M-1 metroa u Budimpešti naziva „Žuti Metro“. Proizvedeni su zglobni osmoosovinski železnički vagoni sa veoma neobičnim rasporedom osovina. Ove kompozicije za potrebe metroa u Budimpešti, proizvedene su etapno 1971. 1973. i 1987. godine, a ukupno su proizvedene 23 jedinice. Ovaj najstariji metro voz je još u funkciji, iako je traženo da ga uklone iz saobraćaja. Vozni park je pravljen po posebnom zahtevu, jer je sistem tunela gde prolazi Žuti metro izuzetno male visine.
Ganz Transelektro inače sektor prenosa i distribucije 2006. godine je kupio Crompton Greaves, ali ovaj sektor i dalje nosi ime Ganz. Deo kompanije koji se bavi električnom vučom, kupila je kompanija Škoda Transportation i sada je deo Škoda Electri.
Linkovi sa kojih su preuzete fotografije:
Foto 01: https://de.wikipedia.org/wiki/Datei:Mootorvedur_VME_1-116_(Ganz%E2%80%93M%C3%81VAG_M44)_Haapsalus.jpg,
Foto 1: https://medium.com/budapest-discovered/ganz-m%C3%A1vag-18b50a8fd048,
Foto 2: https://deacademic.com/pictures/dewiki/75/Kando_mozdony.jpg,
Foto 3: https://military.wikia.org/wiki/Ganz_Works,
Foto 4: https://dailynewshungary.com/secrets-metro-1/.
