Kulinarstvo Opšte

Milunkin ‘leba

1
Iskreno pojma nemam odakle mi ovaj recept za Milunkin ‘leba.

A ne znam ni ko je Milunka pa ako se prepozna nek se javi. Mnogo dugo imam ovaj recept, i pošto sam videla da svi nešto ovih dana kače hlebove pa ajde i ja.

Pre neki dan sam se blago je reći šlogirala. Tražila sam nešto po internetu i izašao mi je recept gde je autor napisala doslovce: “recept za tortu potiče još iz dalekih devedesetih”. Auuuu, do juče smo pričali kako je davno prošlo vreme oko drugog svetskog rata. Kako vreme leti. I ovaj recept sam dobila mislim početkom devedesetih od koleginice sa fakulteta. Mnogo je zgodan, vrlo lak za spremanje.

I tako pričajući o receptu za Milunkin hleb jedna devojka me priupita : “Izvini, a da nije to slučajno recept Milunke Savić?”. Ja se nasmejah toj ideji ali mi je dalo šlagvort za temu o našoj heroini Milunki Savić.

Eto i mi imamo našu Jovanku Orleanku u liku i delu Milunke Savić. Mnogo značajniju i veću nego što je to bila moja imenjakinja iz Francuske.

Milunka_Savić

Milunka Savić je rođena daleke 1892. godine 28.juna u selu Koprivnica u Raškoj. Još kao mala pokazivala je borben duh. Bila je najstarije od četvoro dece i već se moglo naslutiti u tinejdžerskim godinama da će biti veliki vojnik. Kada je stasala za udaju vešto je odbila i prijavila se na jednom od mobilizacionih punktova u Beogradu. To je bilo baš po objavljivanju ukaza o mobilizaciji 3.oktobra 1912. po novom kalendaru. Pošto tada ženama nije bilo dozvoljeno da idu u vojsku ona se prijavila kao muškarac Milun Savić. U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se kao muškarac. Identitet i pol ne bi bili otkriveni da nije bila ranjena u Bregalničkoj bici. Pol su otkrili bolničari. A kako se prerušila u muškarca? Odsekla je svoje duge pletenice i skratila skroz kosu, stavila je šajkaču i obukla čakšire. I zamislite svoju prvu medalju za hrabrost je dobila baš u Bregalničkoj bici. Posle Balkanskih ratova Milunka se prijavila kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. Tu su je primili Vojvoda Radomir Putnik i lično kralj Aleksandar koji ju je stavio u čuveni ”GVOZDENI PUK”. Najelitnija jedinica Drugog puka vojske kraljevine Srbije. Inače Drugi puk se zvao i puk Knjaz Mihajlo. Oni koji malo bolje poznaju istoriju znaju da se u ovom puku borila i čuvena škotlanđanka Flora Sands. U Kolubarskoj bici Milunka Savić se istakla kao vrstan bombaš i za to dobija orden Karađorđevu zvezdu sa mačevima za herojstvo iskazano u bitkama. Teško ranjena u Makedoniji, povlačila se preko Albanije. Posle oporavka jedino što je želela je da se vrati na front, pa tako odlazi na Solunski front i učestvuje u svim najznačajnijim bitkama sve do negde 1916. Kažu da je u bici na Kajmakčalanu zarobila 23 bugarska vojnika. Tada je njen ”gvozdeni puk” bio priključen vojsci Francuske, tačnije 122. kolonijalnoj diviziji. Dobila je najviša odlikovanja dva Legije časti i naš orden ”Miloš Obilić”. I da napomenemo da je Milunka Savić jedina žena na svetu koja je dobila francuski orden ”ratni krst sa zlatnom palmom”. I kako to biva na žalost sa našim heroinama, posle demobilizacije Milunku su svi zaboravili. Živela je 15 dana na železničkoj stanici u Beogradu u potrazi za bilo kojim smeštajem i poslom. Nije se libila da radi i najprljavije poslove samo da bi preživela. Seli se u Bosnu i tamo se udaje za mlađeg poštanskog radnika Gligorijevića. Dobijaju u Mostaru ćerku 1922. a posle toga usvajaju još tri ženska deteta od kojih je jedno bilo sa hendikepom. Onda se desio preokret pa je država dodelila Milunki imanje pored Novog Sada u Stepanovićevu. Sa sestrom je podigla kuću i obrađivala imanje. Kako joj se brak okončao rešila je da pođe u Beograd i još jedanput tamo pronađe bolji život za sebe i svoju decu. Njeni saborci su uspeli da izdejstvuju da je zaposle kao čistačicu u Hipotekarnoj banci jer Milunka nije imala nikakvog obrazovanja. Bila je nepismena. Ljubav prema otadžbini Srbiji pokazala je još jednom kada je odbila francusku vladu da se preseli tamo i uz sve vojne počasti dobije francusku vojnu penziju. Napuštena od svih i zaboravljena svoj radni vek je provela kao čistačica. Za svo to vreme Milunka Savić je dovodila decu iz svog rodnog sela na školovanje u Beograd. Njih 30-toro. Između dva rata nema proslave u Evropi na koju nije bila pozvana. Bila je poštovana kako od državnika tako i od generala. I uvek bi se pojavljivala u šumadijskoj narodnoj nošnji na kojoj je bilo ordenje. Nakon drugog svetskog rata dodeljena joj je penzija. Starost je dočekala u razgovorima sa vojnim veteranima. Dobila je stan početkom sedamdesetih gde je i preminula 5.oktobra 1973. Zaboravljena od svih, heroina Milunka Savić sahranjena je u porodičnu grobnicu da bi tek mnogo kasnije 10.novembra 2013. njene posmrtne ostatke prebacili u aleju velikana i tako joj bar malo odali počast koju neosporno zaslužuje. Pred Milunkom su i generali salutirali, a mi smo je zaboravili. Drugi narodi bi je u nebesa vinuli a mi smo je zaboravili. Ovo je mali doprinos da je ne zaboravimo. Pa makar kroz Milunkin ‘leba.

Potrebno je 100gr belog projnog brašna, 150gr običnog pšeničnog, mleko toplo 170ml, ulje 8 kašika, jogurt 4 kašike, kvasac četvrtina kockice, prašak za pecivo četvrtina kašičice, kašičica šećera, kašičica soli, 1 žumanac.

Prvo pomešati sve praškasto osim šećera. Ovo je vrlo bitno jer tako neće biti onih grudvica.

2

Mleko kvasac i šećer stavite da nadođe klasično. Sipajte u brašno pa dodajte ulje, jogurt i žumanac.

3

Sve dobro sjedinite. Masa će da bude onako žitkija. Ostavite tako na sobnoj temperaturi 20 minuta.

4

Preručite u kalup onaj pravougaoni. Kalup obložite papirom za pečenje. Odozgo možete staviti malo susama ili laneno seme.

5

Pečete na 180 stepeni dok ne porumeni. To je oko 25 do 30 minuta, zavisi od rerne.

6

To je to. I kada želite da facinirate goste recimo nekim hlebom koji se vruć iznosi eto ideje.

7

Da znate, ovaj hleb se sprema mali za jednu do dve osobe. Pa ako imate više gostiju spremite nekoliko hlebova. Prijatno!

Autor: Jovanka Jevtić
Carstvo raspevane kuvarice

Reklame