Čardaš iz komšiluka Opšte

Mostovi Budimpešte

Budimpešta je u celom svet poznata po svojoj lepoti, bogatoj istoriji i naravno svojim prelepim mostovima.

Svaki most na reci Dunav u ovom prelepom gradu, ima i svoju izuzetno interesantnu priču.
Budimpešta je prepuna znamenitosti, a poznato je kako glavni grad Mađarske čine Budim i Pešta, dve regije koje deli reka Dunav. Tokom istraživanja smo primetili da negde piše kako Budimpešta ima 8, a negde da ovaj grad poseduje 9 mostova, mada iskreno smatramo da precizan broj nije ni toliko bitan za ovako interesantnu priču. Treba napomenuti i to da Budimpešta ima još mostova, ali oni nisu na reci Dunav pa ćemo zato u ovom tekstu pisati o mostovima na Dunavu koji su i najpoznatiji.

Budimpešta je u celom svetu poznata po svojim mostovima na reci Dunav!
Svaki od ovih mostova ima neki svoj mit ili neku svoju legendu, mada se zna da istorija ovih mostova nije tradicionalna, jer su na žalost svi mostovi krajem 1945. godine uništeni od strane nemačke vojske tokom povlačenja. Prvi most koji je povezao Budim i Peštu, a ujedno i najprepoznatljiviji simbol Budimpešte je Sečenjijev most ili po zvaničnom nazivom: “Széchenyi Lánchíd”. Poznato je kako ovaj most često nazivaju i Lančani most. Most je završen 1849. godine, a u vezi projekta i izgradnje ovog mosta postoji zanimljiva priča u kojoj se navodi kako je grof Sečenji (Grof Széchenyi) pre samog svečanog otvaranja mosta izjavio, kako će se baciti u Dunav ako neko pronađe samo jednu grešku na izgrađenom mostu. Postoje dve priče pa se u jednoj navodi kako je neki dečak navodno gledao lavove i primetio da nemaju jezik, a po drugoj priči Sečenjijeva ćerka je primetila da lavovi nemaju jezik i to mu je rekla. Tvrdi se kako je Sečenji tražio merdevine kako bi se popeo na most do lavova i proverio da li im zaista nedostaje jezik. Kada se popeo do lavova i u to se uverio, tada je po obećanju koje je dao navodno skočio u Dunav. Lančani most je nakon završetka drugog svetskog rata obnovljen i otvoren na svečanosti 20. novembra 1949. godine, tačno na stogodišnjicu njegovog nastanka.

Svaki most na reci Dunav u Budimpešti ima neku svoju legendu!
Treba svakako napomenuti da je pre rata, Budimpešta posedovala četiri mosta koja su tada povezivala Budim i Peštu: Margit Híd, Fővám Híd, Erzsébet Híd i Miklós Horthy Híd. Ovi mostovi su bili srušeni i nakon rata obnavljani jedan po jedan, ali su ujedno bili i promenjeni njihovi nazivi. Most Eržibet je prvi put izgrađen 1903. godine i zanimljivo je da je tada to bio najveći most na svetu. Ovaj most je obnovljen tek 1960. godine i tada je dobio potpuno novi moderan dizajn.

Kasnije su izgrađeni mostovi Árpád Híd, Lágymányosi Híd i Megyeri Híd i to su bili mostovi savremenog dizajna, ali ujedno i mostovi koji su izazvali brojne kontroverze. Most naziva Arpad Hid završen je sa skoro 50 godina zakašnjenja, tako da je izgradnja završena 1950. godine. Tadašnja Mađarska vlada je ovom mostu dala naziv “Staljinov most” i ovaj naziv je bio aktivan sve do 1958. godine, kada je ovom mostu vraćen stari naziv “Árpád Híd”.

Najnovijem mostu naziva “Megyeri Híd”, bilo je potrebno 15 godina kako bi bio kompletno završen. Zanimljivo je to što je tadašnje ministartsvo ekonomije odlučilo sprovesti anketu putem interneta, jer je ondašnja želja bila da ljudi iz celog sveta predlažu ime novog mosta. Interesantno je bilo to koja su sve imena ljudi iz celog sveta predlagali pa se među predloženim imenima našlo ime filmskog glumca Čaka Norisa, Stefana Kolberta i Mikloša Zrinia.

Najviše glasova dobio je Stefan Kolbert američki komičar i čak proglašen pobednikom konkursa, ali je glasanje putem interneta odbijeno te je Mađarski komitet za geografska imena odlučio da most nosi naziv Međeri (“Megyeri”). Treba napomenuti kako je ovaj naziv izabran na osnovu geografskih razloga. Most poseduje dužinu od 1862 metra, smatra se najdužim mostom u Budimpešti i to je najnoviji most koji povezuje Budim i Peštu.

Budimpešta je pre drugog svetskog rata posedovala četiri mosta na Dunavu!
Na samom početku osnovna ideja vodilja izgradnje mostova na Dunavu, bilo je povezivanje regije “Buda” i “Pest”. Izgradnjom mostova na Dunavu, glavni grad Mađarske je izrastao u veliku prestonicu, koja je danas veliki grad sa više od dva miliona stanovnika. Nastavljamo priču o mostovima Budimpešte, koja nas vodi do mosta Eržebet (“Erzsébet híd”). Možemo napomenuti kako je ovo najdominatniji most na Dunavu i da je naziv dobio po jednoj od najpoznatijih kraljica, koja je bila zaljubljena u ovaj grad. Kako je ova kraljica često učestvovala u finansiranju brojnih znamenitosti Budimpešte, odlučeno je da ovaj most nosi naziv u njenu čast. Ovaj most je na žalost bio srušen u drugom svetskom ratu, ali i obnovljen mada se smatra kako ovaj most jedini nije kopija nekadašnjeg. Ovaj most u poslednjih 50 godina spaja dve obale Dunava, a poseduje čak šest saobraćajnih traka.

“Erzsébet híd” se smatra najdominatnijim mostom u Budimpešti!
Konkurs za dizajn mosta Margit (“Margit híd”) raspisan je 1871. godine, a prvu nagradu za projekat mosta poneo je Ernest Goinu („Ernest Goüin“) francuski arhitekt. Ovaj most je građen u periodu od 1872. do 1876. godine, a zvanično završen i svečano otvoren 30.04.1876. godine. Kao i svi mostovi Budimpešte i ovaj most su srušili nemački vojnici. Deo mosta je renoviran 1947. a kompletno renoviranje završeno je 1948. godine.

“Szabadság híd” u prevodu Most Slobode, povezuje Fovam trg sa hotelom “Gellert” kao i najvećom pijacom Budimpešte istog naziva. Ovaj most je nekada nosio naziv Ferenc Jožef (“Ferenc József”), ali je tadašnji naziv promenjen sadašnjim imenom. Ovo je najkraći most u Budimpešti i izgrađen je kao deo Milenijumske svetske izložbe krajem 19. veka.

Na oba kraja mosta se i danas nalaze male kućice u kojima su se nekada prodavale karte za tramvaj. Zanimljivo je što se na severoistočnom delu mosta nalazi muzej posvećen mostovima Budimpešte. Most Slobode je izgrađen u periodu od 1894. do 1896. godine po projektu Janoša Feketehazija, a svečano otvoren u prisustvu cara Franca Jozefa.

Most Petefi (“Petőfi híd”) povezuje Budim i Peštu, a ime je dobio po čuvenom pesniku. Ovaj most je izuzetno važan za ovaj grad, jer poseduje tramvajsku, drumsku i pešačku saobraćajnu traku. Odluku o izgradnji mosta doneo je Parlament 1908. godine, ali je izgradnja kasnila iz više razloga, ali i zbog početka 1. svetskog rata. U projektu koji je raspisan 1930. godine, učestvovalo je čak 17 projektanata. Iako nije učestvovao u raspisanom konkursu, P.H. Aldaj je bio projektant po čijem se projektu most počeo graditi 1933. godine, a kompletno je završen 1937. godine.

Mostovi Budimpešte se ubrajaju među najlepše mostove u celom svetu, što zaista možemo i potvrditi. Budimpeštanski mostovi zaista izgledaju prelepo na svim fotografijama koje upravo gledate, ali moramo reći kako ćete ipak posebno uživati kada lično posetite Budimpeštu, prošetate svim mostovima ili ako ih budete promatrali sa Citadele, tvrđave u Budimu.

Izvor fotografija: Hedonist magazin ; Pixabay

Reklame

Reklame