Kako je odabir pojedinih namirnica zaslužan za naše pozitivno razmišljanje?
Čovek bi pomislio kakve sada imaju veze namirnice, pozitivna energija i uspeh. Pa dragi moji imaju itekako. Ali počnimo redom. Prvo od onog osnovnog a to je verovali ili ne objašnjenje kako nastaje negativno razmišljanje.
Svi znate koliko je važno biti pozitivan, koliko je važno pozitivno razmišljati. Ne polazi nam uvek to za rukom. Uvek se ’’nešto’’ isčačka iz malog mozga što nas dovede da jednostavno potonemo. Da udarimo glavom o pod, da se zatvorimo u svoju ljušturu ili da kao noj zabijemo glavu u pesak. Te stvari nam se obično dese ako se podsetimo prošlosti. Ne mora da bude celokupna prošlost, dovoljno je samo jedan delić koji nam potpuno oduzme energiju i vrati nas u neko stanje apatije.
Od raznoraznih ’’lajf koučeva’’ i motivacionih govornika ćete čuti ono čuveno NE VRAĆAJ SE U PROŠLOST. Mislite na sadašnjost eventualno i na budućnost. Ali i ta sadašnjost pa i ta budućnost o kojoj bi trebaloda razmišljamo ponekad nisu tako sjajne i bajkovite kako bi smo želeli da budu. Voleli bi smo leptiriće, da sve bude idealno ali … i onda krenemo da razmišljamo negativno. Bože, kada se samo setim koliko sam ja protraćila vremena na negativno razmišljanje. Da sam slušala one koji znaju bolje od mene sada bih živela već na Mesecu. Ali nikad nije kasno.
Ako niste znali vaš mozak je prirodno jako osetljiv na sve vaše negativne misli. Ustvari on upija sve ono što je negativno lakše nego pozitivno. I kada na ulici sretnete one takozvane ’’energetske vampire od prijatelja’’ posle samo dve rečenice vi počnete da padate u depresiju ili krenu da vam rade živci. A onda krenu one misli iz malog mozga, pa se prisetimo prošlosti, zašto ovo, zašto ono… pa mogla sam ovako ili onako… Pera, Mika i Laza su mi krivi za moj neuspeh. Patos dragi moji, patos. Onda krenemo sa čuvenom rečenicom ’’Šta me briga za druge ja gledam samo sebe’’ ili ’’ Moja situacija je najgora drugi me ne zanimaju’’.
U kulinarstvu to možemo povezati velikom ekspanzijom raznoraznih kanala i emisija posebno na jutjubu gde se majstori svoga zanata utrkuju ko će prikazati bolje kulinarsko umeće, bolju tehniku. Koriste namernice nedostupne većini stanovništva, alat i mašine preskupi za prosečnog smrtnika. I onda vam ubiju volju za kuvanjem. Onda postajete jako negativni i brzo odustajete od svog cilja ’’kako napraviti identično remek delo kao Gordon Remzi’’. Posebno ako se koristi ’’krilo mušice sa Meseca staro jedan dan’’. Ja iskrena da budem nisam neki majstor dekoracije. Ustvari nisam uopšte majstor dekoracije. Kod mene je ukus i kvalitet na prvom mestu samo zato što ne umem da dekorišem tortu. I verujte gledajući sve te majstore svog zanata pomišljala sam da odustanem od kulinarstva. Mislila sam da ako ne umem da stavim dva parčeta mesa na cvetić od cvekle da ne treba da budem kuvar i bloger.
Pratila sam raznorazne emisije, gledala tutorijale i samo još više padala u ’’negativno raspoloženje’’. Ja , koja sam pozitivna kao osoba iskopala sam iz malog mozga da mi je kriva drugarica koja me je u drugom razredu tužila učitelju što nisam napisla domaći. I tada mi to uopšte nije bilo smešno. Danas jeste ali tada…
Dok u jednom trenutku nisam poslužila neke prijatelje mojom inovativnom zimnicom. Sećam se slatko ljuto slane kombinacije koja je bila neverovatna. Na parčetu hleba specijalni džem od ljutih papričica koji ja inače pravim, mladi sir i goveđa pršuta. Bio je to pun pogodak. Tada sam shvatila da postoji nešto što ja ipak dobro radim. To mi je dalo ne samo vetar u leđa nego i leptiriće. Pa sam se odvažila da na prvu tortijadu odnesem tortu koja je imala nula dekoracije ali čist orah, puter i čokoladu. Mnogo kasnije ja i dalje nosim tortu sa orahom, puterom i čokoladom ali i ’’mojim šuntavim’’ dekoracijama na koje sam jako ponosna. Moj cvetić od cvekle bez jedne latice na koji sam takođe vrlo ponosna. A najviše sam ponosna na sve one koji uživaju u mojim kulinarskim umećima i koji znaju da kažu ’’Auuu ala je ovo dobro’’. E dragi moji kada dostignete tu pozitivnost koju sam ja dostigla možete otići na Mesec ako želite.
Pošto nisam psihoanalitičar da vas posavetujem o čačkanju mozga rečima, posvetovaću vas o čačkanju mozga ishranom. Koje su to namirnice koje negativno utiču na vaš mozak i dovode do stanja da negativno razmišljate. To su pre svega oni nezdravi slatkiši koji u sebi imaju štetne emuglatore. Raznorazne čokoladice, bananice, žvake, i sve te neke slatke sitne grickalice. Osim što goje one u sebi imaju i supstance koje stvaraju potrošačku zavisnost da kupite još. A ti šećeri koji se nalaze u proizvodima samo podstiču stres tako što nas teraju na duboka razmišljanja o prošlosti. Vrlo često kada padnemo u depresiju posegnemo za slatkišima i to kupovnim. Izbacivanjem tih namernica polako ćemo vratiti organizam u normalu.
A da li ste znali da se alkohol i anksioznost mnogo vole. Pa tako dolazimo do činjenice da utapanje tuge u alkoholu nanosi mnogo više štete nego koristi. Čokoladne bombone sa alkoholom koje mislimo da nisu štetne su ustvari jako loše. Jedna dve možda ali više od toga ne.
Kod gaziranih pića osim veštačkih boja i ukusa glavni krivac za sve je aspartam. Aspartam je veštački zaslađivač koji stvara nesanicu, potpomaže depresiju i anksioznost. U kombinaciji sa trans mastima deluje pogubno na naš organizam. A trans masti se nalaze u slanim grickalicama poput čipseva, u proizvodima lanaca brze hrane. Kada sve to izbacimo iz upotrebe uz malo napora pojaviće nam se leptirići.
Namirnice koje će nam poboljšati raspoloženje su pre svega jabuke i kruške, pa citrusno voće i orašasto voće. Poznato je da šaka oraha ili badema dnevno, nadoknađuje dnevnu potrebu za vitaminom B2 koji smanjuje stres. Kod citrusa posebno grejpfruta testiranjem se utvrdilo da vidno smanjuje hormon stresa. Tako je jedna studija pokazala da su osobe koje su spremale kulinarske đakonije od grejpfruta i konzumirale iste bile neverovatno zadovoljne i srećne. Pa dragi moji to jaje na oko koje ste ispržili je verujte nešto posebno. Baš ste ga lepo ispržili vidim odavde i nemojte da vam niko kaže drugačije.
