Kulinarstvo Opšte Raspevana kuvarica

Delotvornost posta na zdravlje

Početkom 18.veka pa sve do danas naučnici a pre svega lekari istraživali su delovanje posta na organizam.

Naučni krugovi u Rusiji sakupljali su recepte iz raznih manastira da bi ustanovili šta to post čini našem organizmu. Tada se mislilo da je to zbog određenih začinskih biljaka. Dok nije jedan od lekara krenuo da razvija potpuno drugačiju teoriju. Otkriveno je da je to stanje kada organizam funkcioniše tako što koristi sopstvene rezerve. Masnoća nataložena u organizmu se koristi kao pokretačka energija tokom posta. Ukoliko ne jedete masno, organizam počinje da troši rezerve, prilikom čega se najmanje uzima iz nervnih vlakana. Organizam koristi obolelo tkivo u telu, razne tumore, ciste I ostalo nezdravo tkivo. Rešili su da naprave eksperimet tako što će u jednom manastiru okupiti tokom velikog posta ljude obolele od karcinoma i pacijente koji su imali čireve po telu i unutar organizma. Eksperimenti su pokazali i da je količina rezervi koje organizam može da koristi prilikom posta tolika da može zameniti maltene cele obroke. Moramo shvatiti da su tada postovi bili rigorozniji nego danas, da je dosta bilo suhojedenija pa nije ni čudo što je organizam koristio nataložene rezerve. Neretko se dešavalo da jurodivi ljudi kojih je bilo podosta unesu za vreme posta samo malo vode. Eksperiment je pokazao da su obolelima nestajali karcinomi, čirevi, ciste i priraslice bez ikakvih tegoba ili hiruških zahvata. Post je odstranio ono tkivo koje je bolesno I zadržao samo zdravo. Prilikom posta telesna težina se smanjila, najveći gubitak težine zapažao se kod mlađih osoba i u prvoj polovini posta. Kada su uzeli krv shvatili su da je mnogo gušća i da je nestalo malokrvnosti. Koža je postala sjajnija, belja pa otud vrlo često kod monaha možemo videti da su bele puti bez ijedne bore kao kod beba. To je lekarima bilo jako zanimljivo pa su o tome i studiju napisali. I mogu vam reći da su bili u pravu. Dok postite funkcije svih organa su smanjene, organizam se praktično odmara, a iz rezervi nadoknađuje utrošenu energiju. Stomak miruje, krvotok se pravilno raspoređuje, a mozak radi logički ,misli su normalne, a rezonovanje bistro. Još ako ste revnosni u molitvi… Strast se smiruje, nagoni ustupaju mesto razumu, tako da tada razum upravlja emocijama. Oni koji se pripremaju za pričešće čitaju tri kanona – Pokajni Gospodu Isusu Hristu, Molebni Presvetoj Bogorodici i Anđelu Čuvaru, kao i molitveno pravilo pred sveto pričešće, koje obuhvata Kanon i molitve. To se čita ujutru i uveče pa prosto nemate osećaj da morate nešto mnogo da pojedete. Preporučuje se da se iščitaju svi kanoni dan uoči pričešća, a molitveno pravilo ujutru – na sam dan pričešćivanja, pre liturgije. Svi ti kanoni i molitve nalaze se u kanoniku i običnom pravoslavnom molitveniku. Uoči pričešća je neophodno da se bude na večernjoj službi, budući da novi crkveni dan počinje od tog trenutka. I od tada se ništa ne jede. Pa recimo da pijete vodu samo tih 24 sata i da se pričešćujete svake nedelje tokom posta organizam će potrošiti sve zalihe prvo zloćudnih ćelija. Razmislite o tome zašto nam je Bog dao post na spasenje. Evo šta su sveti Oci pričali o postu:

’’Kada budeš postio – razruši svaku zajednicu sa nepravdom i pocepaj svaki nepravedni zapis. Podeli gladnima hleb svoj i sirote bez krova uvedi u svoj dom; ako vidiš gologa – obuci ga. Tada će se otkriti svetost tvoja i tvoja će odeća zasjati; i tvoja će pravdoljubivost da ti prethodi i milost Božja da te prati.“ – Apostol Varnava

„Obratite pažnju kad postite: pre svega da se uzdržite od svih zlih reči i zlih želja i očistite svoje srce od svih sujeta ovog sveta. Ako ovo sačuvate, post će biti pravedan.“ – Pastir Jerma

„Što je više dana posta, to je bolje za zdravlje, što duže traje uzdržavanje tim je obilnije zadobijanje spasenja. U dane posta, pre svega umilostivljuje se Božanstvo, nedostatak se nadomešćuje, a pobožnost se nagrađuje.“ – Blaženi Avgustin

I evo jednog prigodnog recepta. Ovo je jedan od recepata koje svi manje ili više znamo, ali nije na odmet obnoviti gradivo posebno kada je u pitanju posna pita sa jabukama. Obično nekako stavljamo ulje u pitu od jabuka. Ovde ću vam potanko objasniti kako može pita biti savršena bez kapi ulja.

Postoje dve varijante pite. Prva je sa rendanim svežim jabukama a druga sa dinstanim jabukama. Kada su u pitanju sveže rendane jabuke ako imamo domaće neprskane bolje je rendati ih sa korom. Inače najbolje jabuke za pitu su one starinske kiseljare koje su malo nakisele ili one kožare koje su sipkave. Kod sveže stavljenih jabuka u pitu ide ulje jer jabuke ne otpuste dovoljno soka kao kod dinstanja. I sveže jabuke se stavljaju na celu koru. Onako pospete po kori. Prvo malo ulja i šećera pa jabuke pa opet malo šećera i vanile. A dinstane jabuke je najbolje staviti na kraj kora pa uviti. Za jedno pakovanje kora od pola kilograma vam je potrebno oko 7 srednjih jabuka, to je malo više od kilograma da ipak bude bogatija.

Narendajte jabuke na krupnije. U šerpu stavite prvo rendane jabuke pa dodajte dve kašičice limunovog soka, i pet do šest kašika šećera. Možete slobodno koristiti i smeđi šećer. Dodajte i vanilin šećer jednu kesicu i cimet po želji. Sve izmešajte pa dodajte jednu malu šoljicu vode. Dinstati na srednjoj vatri oko 10 minuta uz konstantno mešanje. Videćete otpustiće soka ali ne previše zato treba mešati. I sad jedna caka. Napravite malo sirupa od šećera i vode i malo korice limuna. Time ćete poprskati kore. Uzmete jednu koru pa poprskate sirupom pa malo pospete šećer, tako drugu koru isto, pa isto i treću. Četvrtu koru pospete šećerom pa stavite na početak po širini jabuke. Malo sa strane preklopite da ne izlazi fil i uvijte. I tako napravite 4 jufke ili štapa kako god zvali. Premažite preostalim sirupom odozgo i pecite na 170 stepeni dok ne porumeni. Pečeno prekrijte krpom pa poprskajte vodom i tako ostavite 15 minuta. Isecite pitu na parčiće i stavite preko prah šećer. Eto. Malo smo obnovili gradivo. Na zdravlje vam bilo!

Autor: Jovanka Jevtić
Carstvo raspevane kuvarice

Reklame

apartmani Zlatar

Reklame