Budimpešta je krajem 20. veka imala samo dva mosta, Margaretin most (Margit híd) i Lančani most (Lánchíd). Program koji je donet zakonom 1893. godine, predvideo je da se grade mostovi pod nazivom Sloboda (Fővámtéri) i Zakletva (Eskütéri). Čitavu deceniju nakon izgradnje Lančanog mosta, bilo je jasno kako zbog povećanog obima saobraćaja, Budimpešti nedostaje još mostova.
Zbog potreba izgradnje Elizabetinog mosta, bilo je planirano da se stara peštanska gradska kuća ukloni, a u pitanje je bio doveden i opstanak crkve u centru grada. Stara gradska kuća je srušena, a od uklanjanja crkve se odustalo, zbog ogromnog negodovanja javnosti koja je želela da crkva ostane na tom mestu. Ipak se došlo do kompromisa, tako da je uz malu modifikaciju projekta crkva ostala na svom mestu. Ovaj most povezuje podnožje brda Gelert u Budimu sa centrom Pešte i to je zahtevalo komplikovano uređenje puteva i njihovo povezivanje sa mostom.
Izgradnja Elizabetinog mosta započela je 1898. godine!
Elizabetin most je izgrađen u spomen i nazvan po pokojnoj carici Sisi koja je bila žrtva atentata. Stari most Erzsébet je kao i svi drugi mostovi na Dunavu, bio izgrađen do drugog svetskog rata. Poznato je kako je most građen u jeku velikog korupcijskog skandala. Zanimljivo je što je u celom projektu učestvovao i bogati plemić koji je bio član gradskog veća. Ovaj plemić je bio vlasnik određenog dela obale i njegova ideja je bila da založi svoje bogatstvo i to prodajom dela zemlje koju je posedovao. Želeo je da na taj način učestvuje u izgradnji mosta te je počeo da podmićuje inženjere i odbornike grada, kako bi bio siguran da će uspeti u svojoj nameri. U vreme kada su se koristile konjske zaprege, pitanje geometrije se nije smatralo neophodnim pa je rezultat bio prekoračenje troškova, tako da zbog toga nije pokretan nikakav postupak.
Prvobitni Elizabetin most građen je u spomen carici Sisi!
Kada su počeli da se postavljaju stubovi ovog mosta, pojavio se izvor tople vode. Međutim pronađeno je rešenje što se izvora tople vode tiče, tako da konstrukcija mosta nije više bila ugrožena. Osnovna konstrukcija mosta bila je postavljena na svoje mesto do 1900. godine, zahvaljujući postavljenim skelama i to tako da skele nisu remetile redovnu plovidbu brodova Dunavom. Tokom gradnje postavljene su četiri skele sa zakrivljenim nosačima dužine 50 metara. Zanimljivo je da se sva oprema poput skela koje su se koristile za izgradnju ovog mosta, demontirala kasnije i koristila za izgradnju nekih drugih mostova. Po projektu prvobitnog Elizabetinog mosta, predviđeno je da mostom prolaze tramvaji. Na nekim starim fotografijama se vidi kako su šine postavljene do mosta sa obe strane, ali nisu bile montirane na samom mostu. Do rešenje problema se došlo tek 1914. godine, a do tada dve kompanijesu se borile da dobiju dozvolu za tramvajski saobraćaj preko mosta. Tada poznata BKTV kompanija, imala je naveće šanse da dobije potrebnu i dugo željenu dozvolu za prolaz tramvaja ovim mostom.
U planovima grada predviđeno je da tramvaji prolaze Elizabetinim mostom!
Ova kompanija je imala najveću šansu za dozvolu saobraćaja njihovih tramvaja na ovom mostu, jer su predvideli liniju koja bi bila nastavak do tada izuzetno prometne linije u Rakoci ulici. Iz Rakoci ulice projektom je planiaran nastavak postojeće tramvajske linije u ulicu Košut Lajoš u kojoj su izvršeni radovi i ulica je bila proširena. Gradske vlasti su donele odluku kojom se kompaniji BKTV odobrava produženje tramvajske linije i postavljanje tramvajskih šina na mostu. Međutim doneta je i odluka da šine na mostu može koristiti i kompanija BVVV sa svojim tramvajima. Prvi tramvaj preko mosta Eliazabet (Erzsébet híd), zvanično je prešao avgusta 1914. godine.
Na primopredaju mosta se inače čekalo sve do 1903. godine kada je završen i od tada se ovaj most smatrao ujedno i najlepšim u Budimpešti. Elizabetin most je jedan od drumskih mostova na Dunavu, koji povezuje 1. okrug sa 5. okrugom. Kao i svi drugi mostovi na Dunavu u Budimpešti i Elizabetin most je na žalost bio miniran i srušen tokom povlačenja Nemačkih trupa i to januara 1945. godine.
Primopredaja Elizabetinog mosta izvršena je 1903. godine!
Nakon završetka rata, vodile su se brojne polemike da li ima smisla da se stari most obnovi ili da se izgradi potpuno novi. I onda 1961. godine po projektu Šavolj Pala (Sávoly Pál) inženjera i statičara, započinje izgradnja novog mosta i to na originalnim stubovima nekadašnjeg mosta. Treba napomenuti kako je pod rukovodstvom Šavolja izgrađen veliki broj mostova u Mađarskoj, Indiji, ali i drugim delovima sveta. Učestvovao je i u projektovanju mostobrana, podvožnjaka i nadvožnjaka mosta Petefi na trgu Boraroš (Boráros tér).
Projektovanje i izgradnja Elizabetinog mosta u Budimpešti, smatra se njegovim naznačajnijim arhitektonskim delom. Palu je 1965. godine dodeljena državna nagrada 1. stepena i to za dizajn Elizabetinog mosta.
Izgradnja novog mosta započela je 1961. godine po projektu inženjera i statičara Šavolj Pala!
Planirano je da nakon završetka svih radova most bude svečano otvoren 7. novembra, ali je do svečanog otvaranja mosta došlo 21. novembra 1964. godine. Svečana promocija otvaranja mosta Elizabet bilo je prenošeno uživo na televiziji, a destine hiljada građana se okupilo i kasnije peške prošetalo novoizgrađenim mostom.
Ceo most ima težinu od 6300 tona, poseduje 29 delova od kojih je svaki težak 90 tona. U most je ugrađeno više od hiljadu tona kablova, koje je proizvela tada poznata kompanija Magyar Kábel Művek, koja je bila ujedno i podizvođač, kojeg je za potrebe izgradnje mosta angažovala poznata kompanija MÁVAG. U međuvremenu se pojavio veliki problem, jer su ploče mosta počele pucati zbog opterećenja koje je usledilo prelazom tramvaja preko mosta. Uvođenjem metro linija u Budimpešti, saobraćaj tramvajima preko Elizabetinog mosta, nije više bio isplativ. Jedna za drugom prestajale su saobraćati linije tramvaja da bi 1975. godine, sve tramvajske šine sa ovog mosta bile uklonjene. Novoizgrađeni Elizabetin most svečano je bio otvoren 21. novembra 1964. godine. Oktobra 2009. godine na sam dan prestonice Mađarske, postavljeno je specijalno ukrasno osvetljenje koje je bilo dar Japana. Dizajner ove specijalne vrste rasvete bio je Isii Motoko, a polovinu svih troškova snosio je Japan.
Sve tramvajske šine sa Elizabetinog mosta bile su uklonjene 1975. godine!
Smatra se kako je ovo jedini most koji nije verna kopija starog i da je treći najnoviji, ali i da je danas najdominantniji most Budimpešte. I da napomenemo još jednom kako je kraljica Sisi bila veliki zaljubljenik u Budimpeštu pa je finansirala izgradnju brojnih znamenitosti ovog grada, kao i prvobitni most koji je i dobio ime po njoj.
Fotografije: Pixabay;
https://hu.wikipedia.org/wiki/Erzs%C3%A9bet_h%C3%ADd_(Budapest,_1903%E2%80%931945)
