Recept se pominje u nekim kuvarima kao jako star posebno je kažu Aleksandra Rustanović volela da sprema ovu gibanicu. Dve verzije postoje. Savremenija gde je dodat suvi začin i onaj izvorni. Recept kako se smatra je mešavina raznih recepata za gibanice što je i razumljivo kada se pogleda malo bolje istorijat.
Posle naseljavanja Turaka naš narod se povlačio i ajde da kažemo “bežao“ u planinske krajeve. I velika seoba je bila baš preko Kopaonika gde su se i nastanjivali. Dosta porodica je došlo sa Peštera, pa iz vardarske doline i moravske doline. I naravno mešanjem stanovništva mešali su se i recepti što je sasvim razumljivo. Svako je imao i svoje navike. Donosili su sa sobom svoja kulinarska umeća, svoje posuđe, i vrlo je verovatno da su u razmeni recepata dodavali po nešto svoje. Sirevi, posebno, su se spravljali različito. Pešterski kraj poznat po sirevima se spojio sa kopaoničkim takođe poznatim krajem po spravljanju sira. Za gibanicu sa Kopaonika neko je dodavao, neko oduzimao po neku namernicu, da bi se konačno u devetnaestom veku ustalio ovaj recept kakav je i danas samo što mu je pridodat suvi začin popularna vegeta. Kasnije se ovaj recept dosta raširio u etno apartmanima Kopaonika , a u novije vreme i apartmanima Zlatara, posebno zimi, kada svi žele da pojedu parče vruće gibanice. I neizostavni domaći gust jogurt.
I što je još interesantnije pravila se u obliku kuglofa tj. sa rupom u sredini, samo što su se u sredinu stavljale tri šišarke od kukuruza. Kore su se koristile okrugle pečene na plotni. One su bile debljine tupe strane noža pa kada su se potapale u fil malo su upijale tečnosti i gibanica je poprimala drugačiju teksturu. Po priči recept za kore je donešen iz Raške oblasti, iz okoline Novog Pazara.
Ova gibanica je i poznata po tome da nije postojao recept sa tačnim merama tipa kapnite 2 nanolitra mleka nego se podrazumevalo da od oka znate da spremate. Jer, tada su se u glavnom spremala jela odokativno. Sir se koristio “kopaonički krem sir“ koji je malo masniji i gušći nego današnji. I najveći kuriozitet ove gibanice je što je bila jelo bogatijih gazda tako da je neko zna i kao “bogatunsku pitu“. Pa i sama Aleksandra Rustanović je ovu pitu spremala od oka. Postojala je jedna anegdota koja se prepričavala u kulinarskim krugovima pre drugog svetskog rata kada je u Kruševac donešen recept napisan na pečenoj kori za pitu. Kore za moju verziju gibanice su pečene na plotni ali kupovne. Imamo jednu ženu koja donosi kod nas na pijacu. Ako uzimate iz radnje kore potrebne su vam deblje kore (ne one tanke za baklavu) pola kilograma, potrebno je pola kilograma krem sira ali onog gušćeg i suvljeg (ima ga u prodavnicama sireva i mleka), 3 veća jajeta ili 4 manja, 1 kašika griza, 50 gr otopljenog putera, 1 čen belog luka, 2 kašičice suvog začina ili soli po potrebi i mleko koliko je potrebno da se napravi smesa gusta kao za palačinke.
Prvo se umute jaja cela, pa se doda griz, sir, začin, sitno seckani beli luk, puter koji ste otopili pa ga prohladili. Jaja bi trebalo umutiti malo bolje i sir dodajete na kraju. U suštini redosled je jaja, griz, beli luk, puter, začin ,sir. To se sve izmeša dobro pa se polako dodaje mleko. Otprilike je oko 1,5dl do 2dl da se dobije masa kao za palačinke.
Podmažete prvo kuglof. Nekada se za pitu posuda podmazivala svinjskom mašću, ređe puterom. Danas uglavnom za gibanicu sa kopaonika se koristi puter za podmazivanje. Uzmete jednu koru pa stavite u sredinu po dnu kuglofa. Tri ili četiri kore stavite do pola u kuglof a one druge polovine će da vam služe da prekrijete na kraju, one vire iz kuglofa. Svaku koru potopite u fil pa stavite u kuglof i tako ređajte.
Ostavite za dve kašike fila da samo malo premažete na kraju kore. Kada ste stavili zadnju koru prebacite preko one polovine, malo ušuškajte.
Stavite na 200 stepeni 10 minuta pa smanjite na 180 dok se ne ispeče. To je oko 40 minuta.
I jedan savet, ako hoćete iz kuglofa da vam izađe gibanica a da se ne lepi samo obrnite kuglof na tanjir pa hladna mokra krpa preko spoljne strane cele kuglofa 5 minuta. Ja sam iskreno to bila zaboravila pa sam krenula ovako da vadim i malo mi je oblik čudan.
Ostavite da se ohladi pre sečenja ako niste vični da sečete vruće jer je jako mekana.. To je to. Mnogo je lepa i mekana. Topi se u ustima. Možda nije kao u etno konacima Kopaonika …približno je dobra.
A ako želite da se zasladite posle ovako obilnog doručka moja preporuka je VASELJENSKA OBLANDA.
Recept iz moje kolekcije vaseljenskih recepata. (Polako ću vam poklanjati i moju ediciju vaseljenskih recepata koji su sve samo ne obični.) Ovo je zalogaj koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Oblanda koja se sprema u vaseljenskoj patrijaršiji i koja odgovara baš “bogatunskoj piti“. Potrebno je 500gr šećera, 500ml mleka, 500gr čokolade za kuvanje, 250gr margarina, 250gr putera, 50gr pistaćija, 600 gr mlevenog keksa, 100gr neslanog kikirikija, jedna velika oblanda. Pomešati mleko i šećer i staviti da provri. U provrlo dodati puter i margarin pa na tihoj vatri uz stalno mešanje otapati. Dodati čokoladu i takođe mešati dok se ne istopi. Na kraju umešati keks. Skloniti sa ringle i ostaviti 5 minuta. Filovati oblandu tako što prvo ide oblanda pa fil pa po sredini malo mlevenog pistaćija pa oblanda pa fil pa pistaći. Na zadnji fil staviti seckani pečeni neslani kikiriki pa oblandu. Pritisnuti nečim teškim i ostaviti da prenoći. Ova oblanda može da stoji i po nekoliko dana, odlična je za pakovanje kao i za poklon. I eto jedne divne zimske ideje. Ako želite nekoga da obardujete vi mu lepo spremite gibanicu sa Kopaonika i kao desert vaseljensku oblandu.
I ono što bih vas savetovala kao raspevana kuvarica. Verujte u ono što ćete kuvati i kuvajte s’ ljubavlju. Uspeh je zagarantovan. I na stolu jedno veliko remek delo.
Prijatno!
