I pošto se ona pada obično pred kraj zime povrća osim smrznutog je relativno malo. I obično se oslanjamo na testenine ili na krompir. Vaskršnji post je dosta strožiji od Božićnog pa je shodno tome i mnogo više dana kada se posti na vodi. A za one dane kada se posti na ulju ima jako zgodnih recepata.
Grašak je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice mahunarki. Postoji divlji grašak i pitomi to jest domaći. Divlji grašak se nikada nije koristio u ljudskoj ishrani i u ishrani životinja iako se zna da je postojao još u doba neolita. Ovaj pitomi koji danas koristimo prvi put je pronađen u grčkim grobnicama još 6.000 godina pre Hrista. Pojedina arheološka nalazišta u Rusiji su takođe imala grašak pitomi i to čak u nekim zemljanim posudama. Kod nas je grašak stigao u srednjem veku. Na dvoru Nemanjića jako su cenili grašak koji je nabavljan iz Grčke. Tek kasnije su vlastelini počeli sa gajenjem graška. Tada se grašak spremao vrlo jednostavno. Kuvao se u vodi i tako jeo uz meso ili se sušio i mleo i od toga pravio kao neka vrsta kaše. A pošto je u ostatak Evrope grašak došao sa istoka i kulinarske „navike“ su se usvajale sa istoka.
Glavni začin za grašak je mirođija. Ona je iz Grčke došla u istočnu Evropu u kojoj se uveliko kuvao grašak. I verovatno je neko od dvorskih kuvara spojio mirođiju i grašak i time napravio spoj koji se i danas koristi. Jer bez mirođije grašak je nezamisliv.
U samom postu postoje više jela sa graškom. Tu su đuveči raznorazni ili čuveni rizi-bizi pirinač, mirođija i grašak. Ovo je recept za gusti grašak. Idealan je za post ali i kao garnirung uz neko meso ili ribu kada nije post.
-1 kg graška,
-2 glavice crnog luka,
-1 glavica belog luka,
-1 kašika mirođije,
-1 kašičica bibera,
-2 kašičice mlevene slatke paprike,
-3 kašike oštrog brašna,
-po potrebi vode,
-4 kašike ulja koštice grožđa,
-po ukusu soli.
Luk beli i crni sitno iseckati. Trebalo bi što sitnije. U dublji lonac stavite ulje pa na ulje stavite mirođiju. Uz neprestano mešanje da se prodinsta nekoliko sekundi samo. Da otpusti mirise i ukuse. Dodati luk pa na tišoj vatri propržiti da dobije staklasti boju i teksturu. Dodati grašak sve izmešati pa dodati soli i bibera. Naliti vodom da bude dva prsta preko graška. Tako kuvati od momenta kada provri 20 minuta. U neku čašu ili činiju pomešati alevu papriku i brašno. Dodati malo vode koliko da se napravi kaša. Onda dodati vrele vode iz lonca sa graškom da bude potpuno retko. Dodajte grašku i na srednjoj vatri kuvajte još desetak minuta uz mešanje. Na kraju po ukusu možete dodati ljuto.
Kao što sam vam rekla u toku je Vaskršnji post pa bi red bio da se podsetimo malo mudrih reči svetog Vladike Nikolaja Velimirovića iz njegovih molitvi na jezeru. Ovako je besedio Vladika…
Molitva prva
Ko me to gleda netremice kroza sve zvezde na nebu i sve stvari na zemlji? Zakrite oči svoje, zvezde i stvari; ne gledajte nagotu moju. Dovoljno me stid peče kroz moje oči. Šta imate da vidite? Drvo života, koje se smanjilo u trn na drumu, te ubada i sebe i druge. Šta drugo – nego plamen nebesni zaronjen u blato, te niti svetli niti se gasi? Orači, nije glavno vaše oranje no Gospod što posmatra. Pevači, nije glavno vaša pesma no Gospod što sluša. Spavači, nije glavno vaše spavanje no Gospod što bdi. Nije glavno nešto vode u škaljama oko jezera no jezero je glavno. Šta je sve vreme ljudsko do jedan talas što okvasi vreo pesak na obali, pa se pokaja što ostavi jezero, jer presahnu? O zvezde i stvari, ne gledajte u mene no u Gospoda sa očima. On jedini vidi. U njega gledajte i videćete sebe u domovini svojoj. Našto vam gledanje u mene: u sliku izgnanstva svoga? U ogledalo svoje žurne prolaznosti? Gospode, lepi ubruse moj, optočeni zlatnim serafimima, spusti se na mene kao veo na udovicu, i pokupi suze moje, u kojima vri žalost svih Tvojih stvorenja. Gospode, lepoto moja, dođi mi u goste. Da se ne bi stideo nagote svoje. Da se mnogi žedni pogledi, što padaju na mene ne bi vraćali doma žedni.
Molitva druga
Ko me postavi u ovaj crvinjak? Ko me zavali u prašinu, da budem sused zmijama i ručak jastrebima? Ko me surva sa gore visoke, da budem saputnik krvnicima i bezbožnicima? Moj greh i Tvoja pravda, Gospode. Od postanja sveta proteže se greh moj, i brži je nego pravda Tvoja. Brojim grehe svoje kroz ceo život svoj, i kroz život oca mojega tja do početka sveta, i kažem: zaista, pravdi Gospodnjoj ime je milost. Rane svojih otaca nosim na sebi, rane koje i sam pripremah dok u njima bejah, pa su se sada sve objavile na duši mojoj, kao šarena koža na žirafi, kao plašt od zlih skorpija što me kolju. Aman, Gospode, otvori brane nebesnoj reci Tvoje blagodati, i očisti me od gube. Da bi bez gube smeo izgovoriti ime Tvoje pred ostalim gubavcima, a da mi se ovi ne narugaju. Podigni me bar za jednu glavu iznad truležnog mirisa ovog crvinjaka. Da udahnem nebesnog tamjana i da oživim. Podigni me bar za jednu palmu visoko, da se i ja mogu nasmejati zmijama, što jure za mojim petama. Gospode, ako ima i jedno dobro delo na zemaljskom putu mome, radi njega jednog izbavi me od saputništva krvnika i bezbožnika. Gospode, nado moja u očajanju. Gospode, snago moja u nemoći. Gospode, videlo moje u tami. Metni samo jedan prst na čelo moje i podići ću se. Ili, ako sam i suviše prljav za prste Tvoje, veži me jednim zrakom iz Tvoga carstva i digni me, – digni me, milošto moja iz ovog crvinjaka.
U narednim postovima osim posnih slanih i slatkih đakonija nastavićemo sa molitvama na jezeru Vladike Nikolaja koje su i danas rado čitane. Na zdravlje i spasenje ovaj post dragi moji da ga provedete u miru i molitvi.
