Dušan je tu imao svoju velelepnu palatu u kojoj je dosta vremena boravio. Kasnije preuzimaju braća Mrnjavčevići pa se tu i rodio nadaleko čuveni Marko Kraljević.
Mnogo kasnije Srbi u Prilepu imaju svoje škole posebno u osamnaestom i devetnaestom veku. Poznat kraj sa većinskim srpskim stanovništvom zadavao je velike muke osmanlijskom carstvu. A Srbi ne bi bili Srbi da se nisu dovijali. Svoja imena su menjali u Bugarska (Bugari ne slave slavu) i nisu javno slavili slavu jer je turska uzrečica bila “gde je prilepski Srbin tu je i slava“. U školu se išlo privatno po kućama. Trudili su se na sve načine da očuvaju SRPSKI identitet. Svaka domaćica znala je da spremi jelo koje su joj prenele majke i bake. Postojala je jedna priča po kojoj je izvesna gospođa išla po kućama i sakupljala raznovrsne recepte koje je beležila i kasnije poklanjala devojkama kada su se udavale.
Slabljenjem osmanlijskog carstva primat su uzimali Bugari i to korišćenjem vere jer su znali da je Srbima vera najbitnija. Pokušavali su na sve načine da im ukinu poštovanje slave i slavskih običaja. Tamošnji Srbi su se dovijali na razne načine. Ovo je recept jedne učiteljeve žene koja je spremala za doručak svaki put kad bi bio neki praznik (svetak, crveno slovo), a da se ne vidi da slave. Jači doručak da bi pregurali dan. Pa posle oko pet večera slavska. I slavski kolač je bio više hleb nego kolač a žito sun eke žene pravile kao bombice. Recept je negde s’kraja devetnaestog veka ili sam početak dvadesetog veka. Mada možda i malo stariji ako je od nekud donešen. Zašto to kažem. Pa u Makedoniji se krompir “odomaćio“ tek krajem devetnaestog veka zahvaljujući trgovcima iz Bosne. Nisu imali Dositeja Obradovića. I moguće je da je neko ovaj recept doneo ili iz Bosne ili iz Vojvodine. Ja ga imam od tatine tetke sa opisom od koga je dobila recept. Kaže doslovce ovako: “prepiska dobijena od Angeline članice Kola Srpskih Sestara a ona je dobila od svoje tetke iz Prilip“. Spremano je po originalnom receptu i ništa nije ni dodavano a ni oduzimano.
Srednja 4 krompira sam oljuštila i stavila da se skuvaju u 1 litar vode. Ne dodajete ni so ni ulje. Kada se krompir skroz skuva, procedite ga a tu vodu iskoristite za kuvanje griza. Krompir ispasirajte u pire i ostavite sa strane. Uzmite preostalu vodu oko decilitar i po (ne više) i dodajte tri vršne kašike pšeničnog griza. U griz dodajte dve kašičice soli jer će vam to biti jedina so za jelo. Nigde se više ne dodaje. Skuvajte klasičnu kašicu od griza( da vri jedno 5 minuta uz stalno mešanje).
Pomešajte griz dobro sa krompirom. U dubok tiganj ili šerpu u kojoj može da se prži stavite vršnu kašiku masti. Na vrelu mast dodajte 4 srednje isečene na trakice (na žilijen) paprike. Smanjite vatru da vam ne zagori paprika. Ovde pazite jer paprika može lako da zagori. Odmah dodajte sitno seckana dva čena belog luka. I tako uz stalno mešanje pržite papriku deset minuta. Ako treba malo izmaknite šerpu sa vatre pa vratite. Dodajte smesu od krompira i griza i sjedinite sa paprikom stalno mešajući. Tako jedno pet minuta.
Podelite na dva dela. Od jednog većeg jajeta ili dva manja napravite klasičnu kajganu (opet bez soli). Tu kajganu podelite na pola i stavite preko po sredini. Napravite zapršku od kašičice masti sa kašičicom mlevene začinske paprike pa prelijte preko. Merka za dve osobe. Samo da napomenem kada sve spremite mislićete da je malo. Količina baš zasiti. Lepo je ako imate glinene pekače pa da servirate u pravom etno maniru. Ako analizirate malo sam recept videćete koliko je pogodan da se malo recimo esperimentiše pa da se dodaju razni začini kojih u tom kraju verujte ima dosta. Posebno ako volite ljuto možete dodati jednu svežu ljutu feferonku ili ljutu mlevenu začinsku papriku.
A što se tiče same makedonske kuhinje ona je izuzetno bogata. Tipično je ‘’balkanska’’ i spajaju se bliskoistočna, turska I grčka kuhinja. Zbog tople klime područije je idealno za gajenje raznolikog voća i povrća. Takođe su poznati po vinogorijima. Čuveno ‘gravče na tavče’’ potiče baš iz Makedonije. Osim prilepske katme tu je i prlenka, pastrmajlija, ohridska pastrmka, razne posne punjene paprike.
Uz PRILEPSKU KATMU odlično se slažu kolači kao što je ‘’kuglice sa orahom i pomorandžom’’. Jedan od onih kolača koji se bukvalno topi u ustima. Kod mene je pod “obavezno“ kada su sitni kolači u pitanju. Ove bombice su inače još iz davne 1924, tako da predpostavljam da je ovako nešto služeno posle prilepske katme. Tada nije bilo mlevenog keksa, nego su se mesili biskviti koji su se drobili u avanu. Danas retko ko još to radi, mada bih ja to i mogla da napravim, čisto da osetim razliku. Od ove mase ne ispadne baš puno pa ako vam treba više slobodno duplirajte masu. I još jedan savet, ove bombice su bolje što manje. Bukvalno za jedan zalogaj. Možete ih dekorisati onim šarenim mrvicama, šećernim konfetama i slično. Nisu za glazuru od čokolade.
125gr putera penasto umutiti sa 100gr šećera u prahu i jednom kesicom vanilin šećera, dodati 50gr sitno rendane čokolade za kuvanje, 50gr mlevenih oraha, 100gr mlevenog keksa i sok od jedne pomarandže. Sve dobro sjediniti i praviti male kuglice. Valjati ih u mleveni orah. Da vas ne zbuni u početku će testo da bude malo mekše.I kad ih pravite biće mekane, ali kada se osuče potpuno je druga priča. One treba da odstoje u frižideru najmanje 8 sati pa posle mogu i na sobnoj temperaturi. Od ove količine ispadne 30-tak veličine oraha. Kada sam malo istraživala oko ovih kuglica bunilo me je pre svega čokolada koje tada nije baš bilo u izobilju pa sam eksperimentisala sa kakaom u prahu. Sa čokoladom je definitivno bolje pa je ovo kolač bio verovatno imućnijih porodica. Pa prijatno!
