Da li znate da je malina u stvari sorta ruže i to divlje. Da dragi moji čudno ali istinito. I ona po malo liči na žbunove ruže, ili šipka. Doduše ona je i iz roda kupina pa je tu malo pomešano. Stručno bi se reklo pripada familiji Rosaceae a rodu Rubus. A pošto ima više sorti malina onda još se i pridodaje podvrsta. Jedna jako fina zanimljivost. Da li ste znali da je koren maline u stvari glavni pokretač svega? Kako to? Pa koren raste vrhom u zemljište i on je ustvari višegodišnji organ same biljke. Vi možete da posečete biljku do korena ona će sledeće godine opet izrasti. I tako pet do šest godina kada posle treba zameniti biljku ili kod divlje u prirodi one to same rade kada je potrebno. Neverovatno zar ne?
Stablo maline „živi dve godine“ dok koren živi minimum 5 godina i za to vreme stvara nove izdanke. Zato se malina ako je ne orezujemo i ne vodimo računa širi kao „korov“. Cvetanje maline traje od 20 do 25 dana i onda budu prelepi mali cvetovi. Ako naiđete na polja divlje maline u cvetu obavezno slikajte jer je to nešto prelepo. Malina je inače poznata kao medonosna biljka pa su cvetovi oprašivani od strane pčela. Pčele baš vole cvet maline. Malina se brala još u antičko doba. U stvari malinu su imali svi narodi u Evropi. Možete li da zamislite da je malina sa Balkana bila i u doba stare Grčke jako popularna.
U Rusiji su prvi počeli da gaje divlju malinu. To je bilo negde oko 1900. godine kada je nastala i Moskva. Ceo taj kraj oko Moskve bio je poznat po malinjacima koje su opisivali poznati ruski pisci i istoričari. Kod nas se spominjala u nekim manastirskim spisima i recepturama prvenstveno kao lekovita biljka pa tek onda u kulinarstvu. Još su stari Rimljani pominjali malinu sa ovih prostora. Ali to je sve kao divlja. U Engleskoj u srednjem veku malina se koristila kao ukrasna biljka mnogih plemićkih vrtova. Tek se kasnije koristila kao voćka. Englezi su i prvi koji su razvili preko 30 vrsti malina. Tako su je preneli na američki kontinent gde je već postojala crvena divlja i bela divlja malina. Ukrštanjem raznih sorti u 18 veku dobilo se novih 20 sorti koje su se koristile u kulinarstvu. Neverovatno ali u Srbiji je tek početkom 19 veka malina počela da se gaji. I to kao baštenska ukrasna biljka. Do tada se brao plod divlje maline i jeli su je uglavnom oni sa sela i pored šuma i proplanaka. I u manastirima je bila kao lek. Godine 1920. donosi se uredba po kojoj se područija Čačka i Valjeva određuju da budu malinarska područija za potrebe naroda Srbije. Kasnije se raširila po celoj Srbiji.
Malina je izuzetno zdrava. Njen plod pokreće rad pankreasa i time snižava šećer. Malina ima i dosta C vitamina. Plod maline je pokazao odlično dejstvo kod ekcema. Naravno u kulinarstvu je osnovni sastojak čizkejkova koji se ovde spremaju. Od ploda maline se prave sokovi, slatka, sirupi, vina i rakije. Dezerti od malina su jedni od najboljih u svetu. Što se tiče lista maline i tu moramo malo da obratimo pažnju. Koristi u narodnoj medicini za ispiranje usne duplje, kod upale ždrela i kod proliva. Ulazi u sastav mnogobrojnih mešavina za lečenje oboljenja kardio-vaskularnog, želudačno-crevnog sistema. Veliki je saveznik kod hormonalnih tegoba. I ja sam rešila da vas obradujem tortom sa malinama.
Malinica je jedna od onih fenomenalnih torti koje vadite iz rukava kad god vam je potrebna fina i kvalitetna torta koja se lako pravi. Ako imate kvalitetne sastojke onda je pun pogodak. I verujte odlična je za dekorisanje. Ja iskreno nisam vična dekorisanju i ne razumem se mnogo u tu tematiku ali predpostavljam da bi mogla da ide ispod fondana. Za dekoracije šlagom i pavlakom znam da sigurno može. Moja je bila jedna kućna varijanta jer mi svi u kući volimo da pojedemo nešto “umešeno slatko“. I vrlo često znam da spremim torte bez nekog razloga (rođendani i slično). Tada spremim onu manju prečnika 20cm koja je idealna. Ovo je originalan recept a vi za dekoraciju dodajte. Prvo umutite 4 srednja žumanceta sa čašom šećera. Onako penasto.
Dodajte dve kesice vanilin šećera, 4 kašike tople kafe. Kafu skuvajte malo jaču, ali ne previše. I da bude topla skoro vruća. Sve i dalje mutite mikserom pa dodajte pola čaše gustina i pola čaše mekog brašna tip 400. Na kraju dodajte dve ravne kašike kakaa. Sve dobro umutite mikserom. Pazite testo će biti jako gusto.
U to testo dodajte polako kašiku po kašiku čvrst sneg od belanaca koji ste umutili sa prstohvatom soli. Kada se sve lepo sjedini stavite u kalup i pecite na 180 stepeni. Vreme varira od rerne do rerne ali recimo oko 25 minuta. Kao što ste primetili nema praška za pecivo ni sode bikarbone.
Koru ostavite pet minuta u kalupu pa izvadite. Isecite na tri jednke kore pa ih ohladite skroz. Kore prelijte vrelim mlekom ukupno 2dl za sve tri kore. Ja sam kašiku po kašiko na svaku koru i tako ravnomerno raspodelila. Sistem je hladne korice vrelo mleko.
Imala sam punu šaku malina koje sam stavila, a po receptu ide 70gr za ovaj prečnik torte. Maline stavite u šerpicu pa preko sipajte 3 do 4 kašike šećera. Na ringlu i kuvajte samo koliko da se otopi šećer i maline onako raskaškaju. U tople maline stavite 50gr mlevenih oraha. Sve dobro sjedinite i ostavite sa strane da se ohladi. Umutite pola litre slatke pavlake pa podelite na dva dela. U prvi stavite onu smesu od malina i oraha i sjedinite. Može mikserom bez problema. A drugu ostavite tako.
Filuje se korica pa fil sa malinama, pa korica pa fil sa malinama, pa korica pa samo slatka pavlaka svuda oko torte. Po receptu je svuda krupno rendana čokolada. Imala sam ovako narendano već, ostatak od nekih kolača, pa mi je dobrodošlo. Ostavite preko noći u frižideru. Odlična je za zamrzavanje i dosta je hidroskopna i nekako sam stekla utisak da je lepša posle dva dana. I nije mnogo mekana a topi se u ustima. Osvežava fantastično, nije preslatka. Aaaa da , ako ste hteli parče da znate da više nema. Pojeli miševi. 🙂🙂🙂
