A ne znam ni ko je Milunka pa ako se prepozna nek se javi. Mnogo dugo imam ovaj recept, i pošto sam videla da svi nešto ovih dana kače hlebove pa ajde i ja.
Pre neki dan sam se blago je reći šlogirala. Tražila sam nešto po internetu i izašao mi je recept gde je autor napisala doslovce: „recept za tortu potiče još iz dalekih devedesetih“. Auuuu, do juče smo pričali kako je davno prošlo vreme oko drugog svetskog rata. Kako vreme leti. I ovaj recept sam dobila mislim početkom devedesetih od koleginice sa fakulteta. Mnogo je zgodan, vrlo lak za spremanje.
I tako pričajući o receptu za Milunkin hleb jedna devojka me priupita : „Izvini, a da nije to slučajno recept Milunke Savić?“. Ja se nasmejah toj ideji ali mi je dalo šlagvort za temu o našoj heroini Milunki Savić.
Eto i mi imamo našu Jovanku Orleanku u liku i delu Milunke Savić. Mnogo značajniju i veću nego što je to bila moja imenjakinja iz Francuske.
Milunka Savić je rođena daleke 1892. godine 28.juna u selu Koprivnica u Raškoj. Još kao mala pokazivala je borben duh. Bila je najstarije od četvoro dece i već se moglo naslutiti u tinejdžerskim godinama da će biti veliki vojnik. Kada je stasala za udaju vešto je odbila i prijavila se na jednom od mobilizacionih punktova u Beogradu. To je bilo baš po objavljivanju ukaza o mobilizaciji 3.oktobra 1912. po novom kalendaru. Pošto tada ženama nije bilo dozvoljeno da idu u vojsku ona se prijavila kao muškarac Milun Savić. U Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se kao muškarac. Identitet i pol ne bi bili otkriveni da nije bila ranjena u Bregalničkoj bici. Pol su otkrili bolničari. A kako se prerušila u muškarca? Odsekla je svoje duge pletenice i skratila skroz kosu, stavila je šajkaču i obukla čakšire. I zamislite svoju prvu medalju za hrabrost je dobila baš u Bregalničkoj bici. Posle Balkanskih ratova Milunka se prijavila kao dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. Tu su je primili Vojvoda Radomir Putnik i lično kralj Aleksandar koji ju je stavio u čuveni “GVOZDENI PUK“. Najelitnija jedinica Drugog puka vojske kraljevine Srbije. Inače Drugi puk se zvao i puk Knjaz Mihajlo. Oni koji malo bolje poznaju istoriju znaju da se u ovom puku borila i čuvena škotlanđanka Flora Sands. U Kolubarskoj bici Milunka Savić se istakla kao vrstan bombaš i za to dobija orden Karađorđevu zvezdu sa mačevima za herojstvo iskazano u bitkama. Teško ranjena u Makedoniji, povlačila se preko Albanije. Posle oporavka jedino što je želela je da se vrati na front, pa tako odlazi na Solunski front i učestvuje u svim najznačajnijim bitkama sve do negde 1916. Kažu da je u bici na Kajmakčalanu zarobila 23 bugarska vojnika. Tada je njen “gvozdeni puk“ bio priključen vojsci Francuske, tačnije 122. kolonijalnoj diviziji. Dobila je najviša odlikovanja dva Legije časti i naš orden “Miloš Obilić“. I da napomenemo da je Milunka Savić jedina žena na svetu koja je dobila francuski orden “ratni krst sa zlatnom palmom“. I kako to biva na žalost sa našim heroinama, posle demobilizacije Milunku su svi zaboravili. Živela je 15 dana na železničkoj stanici u Beogradu u potrazi za bilo kojim smeštajem i poslom. Nije se libila da radi i najprljavije poslove samo da bi preživela. Seli se u Bosnu i tamo se udaje za mlađeg poštanskog radnika Gligorijevića. Dobijaju u Mostaru ćerku 1922. a posle toga usvajaju još tri ženska deteta od kojih je jedno bilo sa hendikepom. Onda se desio preokret pa je država dodelila Milunki imanje pored Novog Sada u Stepanovićevu. Sa sestrom je podigla kuću i obrađivala imanje. Kako joj se brak okončao rešila je da pođe u Beograd i još jedanput tamo pronađe bolji život za sebe i svoju decu. Njeni saborci su uspeli da izdejstvuju da je zaposle kao čistačicu u Hipotekarnoj banci jer Milunka nije imala nikakvog obrazovanja. Bila je nepismena. Ljubav prema otadžbini Srbiji pokazala je još jednom kada je odbila francusku vladu da se preseli tamo i uz sve vojne počasti dobije francusku vojnu penziju. Napuštena od svih i zaboravljena svoj radni vek je provela kao čistačica. Za svo to vreme Milunka Savić je dovodila decu iz svog rodnog sela na školovanje u Beograd. Njih 30-toro. Između dva rata nema proslave u Evropi na koju nije bila pozvana. Bila je poštovana kako od državnika tako i od generala. I uvek bi se pojavljivala u šumadijskoj narodnoj nošnji na kojoj je bilo ordenje. Nakon drugog svetskog rata dodeljena joj je penzija. Starost je dočekala u razgovorima sa vojnim veteranima. Dobila je stan početkom sedamdesetih gde je i preminula 5.oktobra 1973. Zaboravljena od svih, heroina Milunka Savić sahranjena je u porodičnu grobnicu da bi tek mnogo kasnije 10.novembra 2013. njene posmrtne ostatke prebacili u aleju velikana i tako joj bar malo odali počast koju neosporno zaslužuje. Pred Milunkom su i generali salutirali, a mi smo je zaboravili. Drugi narodi bi je u nebesa vinuli a mi smo je zaboravili. Ovo je mali doprinos da je ne zaboravimo. Pa makar kroz Milunkin ‘leba.
Potrebno je 100gr belog projnog brašna, 150gr običnog pšeničnog, mleko toplo 170ml, ulje 8 kašika, jogurt 4 kašike, kvasac četvrtina kockice, prašak za pecivo četvrtina kašičice, kašičica šećera, kašičica soli, 1 žumanac.
Prvo pomešati sve praškasto osim šećera. Ovo je vrlo bitno jer tako neće biti onih grudvica.
Mleko kvasac i šećer stavite da nadođe klasično. Sipajte u brašno pa dodajte ulje, jogurt i žumanac.
Sve dobro sjedinite. Masa će da bude onako žitkija. Ostavite tako na sobnoj temperaturi 20 minuta.
Preručite u kalup onaj pravougaoni. Kalup obložite papirom za pečenje. Odozgo možete staviti malo susama ili laneno seme.
Pečete na 180 stepeni dok ne porumeni. To je oko 25 do 30 minuta, zavisi od rerne.
To je to. I kada želite da facinirate goste recimo nekim hlebom koji se vruć iznosi eto ideje.
Da znate, ovaj hleb se sprema mali za jednu do dve osobe. Pa ako imate više gostiju spremite nekoliko hlebova. Prijatno!
