Moja baka je poticala iz jako ugledne porodice u Nišu. Pavlović joj je bilo devojačko prezime. I bila je najmlađe, četvrto dete. Kao najmlađa nekako je bila i ljubimica svih posebno svog oca koji je prema njoj bio najpopustljiviji. Bakina starija sestra Nadežda posle završene mature odmah u 18 godini se udala za pukovnika takođe iz tada jako ugledne porodice. Bio je to ugovoren brak.A mojoj baki se nekako sve tolerisalo pa je posle završetka fakulteta htela još malo da „proživi“. Ali se desio sudbonosni susret da sretne mog deku koji je bio sudijski pripravnik u Nišu i tako otpočne romansa. Mojoj baki je tada bilo 23 godine i za ono doba je bila starija udavača. A od 25 si već „baba-devojka“. Zabavljali su se oni skoro dve godine i moja baka vide da je već vreme da se polako skrasi a da deka nikako da učini naredni korak i da je zaprosi. I jedne večeri došao je on da je povede u pozorište kad ona na prozoru nekom maše i šalje poljubce. „Juhuuu, juhuuu“ i poljubac rukom. Moj deka onako začuđeno pita: „A kome ti to Lenče (Jelena pa Lenče) mašeš?“ „Pa kako kome Dragiću, proscima.“ I tu je deka obavio razgovor: „Dobro, slušaj, ti znaš da ja u sledeći četvrtak idem u Beograd da polažem pravosudni ispit. Ako si mi srećica ja ću da te ženim, ako ne od svadbe nema ništa.“ Moj deka se malo šalio ali ona je to shvatila ozbiljno i krenula sa njim u Beograd. Tamo joj je bio rođeni brat koji je radio u ministarstvu saobraćaja a i imala je drugarice sa fakulteta. I ode kod jedne drugarice koja je bila iz Niša samo udata u Beogradu. „Daj mori da ti gledam u pasulj, da vidim dal’ će da položi.“ I moja baka koja baš nije verovala u to, onako sluđena pristane. „Auuu, Lenče ala ćeš ti ovde da plačeš! Ovde ti vidim neke ogromne suze.“ Tu još dodatno nasekira moju baku. Sutradan, deka je polagao pravosudni ali se nije javio niti je došao. Uveče baka krene da plače i mislila je da je pao ispit i da se vratio u Niš bez nje. Celu noć je preplakala. Ujutru se pojavio deka na vratima sa cvećem i ogromnim izvinjenjem : „Ja sam posle položenog pravosudnog otišao da častim društvo u kafanu i zaboravio sam da ti se javim.“ Jedva je izbegao „smrtnu presudu“.
Ove mladenčiće sam od nje naučila. Nije komplikovan recept, a mladenčići su mekani i bukvalno se tope. U 3,5 dl tople vode stavite pola kocke kvasca. Dodajte kašiku šećera. Kvasac treba samo da krene. U pola kilograma prosejanog brašna dodati prstohvat soli, pola kašike šećera, kesicu vanilin šećera, rendanu koricu od pola limuna, pola kašicice praška za pecivo i pola decilitra ulja. Na kraju dodati kvasac. Sve dobro sjediniti. Testo će da bude mekano i lepljivo.
Prekrijte krpom i ostavite da narasta 15 minuta samo koliko da krene. Nauljite ruke da se ne lepi testo i premesite. Na brašnom posutu radnu površinu isipite testo i pospite samo koliko da se ne lepi. Podelite na četiri jufke. To je vrlo praktično videćete.
Rastanjite jufku na pola prsta debljine otprilike. Prčnika oko 3cm do 4cm vadite okrugle oblike.
Poređajte u pleh i ostavite 20 minuta pokriveno krpom.
Znate da od svog testa mora da ispadne 40 mladenčića tako da onaj 40-ti obično bude veliki. Ovde nema viška niti se višak baca a ne sprema se ni više od 40 jer je praznik 40 mučenika. Mladenčiće izbockajte grančicom bosiljka, a ako baš nemate onda čačkalicom.
Peku se dok ne porumene na 180 stepeni. Oko 20 do 25 minuta zavisi sve od rerne.Vrele premazujete medom i posipate mlevenim orasima. Obavezno je premazivanje medom jer med simbolizuje sladak život koji će imati mladenci tokom godine. Inače mladenci su dan posvećen senima Četrdeset mučenika. Bili su vojnici rimske vojske u Likiniji,a stradali su zbog odbijanja da gone hrišćane. Crkva Mladence slavi kao dan Svetih četrdeset mučenika sevastiskih. Postoje mnogi običaji vezani za Mladence. Ono što je najbitnije je da ujutru pre svih žene ustaju da mese 40 takozvanih mladenčeta. U nekim selima posebno na jugu Srbije običaj je da prve godine braka mlada uoči Mladenaca pobegne u kuću svojih roditelja i tamo prespava. Praznik Mladenci ih ne sme zateći u kući u koju su se udale. U selima Zlatiborskog i Zlatarskog kraja kažu stari da nije dobro jesti na Mladence ništa sto je izniklo posle Nove godine. U nekim pak krajevima je običaj da se jede čorba od sasvim mlade koprive jer kako kažu baš toga dana se nabolje čisti krv i bićeš zdrav cele godine. Posećivanje mladenaca,uz obavezno nošenje poklona, je običaj novijeg datuma. Ovaj običaj je potekao iz grada, a kasnije ga je prihvatilo selo. Tog dana bi valjalo postiti jer se pada u Veliki post. Svetih četrdeset mučenika sevastiskih ili Mladenci nisu kod nas rasprostranjeni kao slava. Slave jedino oni kojima je to zbog nečega zavetina. U nekim krajevima je verovanje da ako bude sunca i bez kiše da će ta godina biti cela sušna. Na mladence se nikako ne poziva nego gosti sami dolaze. Tada mlada domaćica sprema raskošan posni ručak kojim pokazuje kakva je kuvarica i šta je naučila. Gosti dolaze pre podne donose mladenčiće i mlada pakuje njima da ponesu. I posle ostaju na ručku. Mladenci se služe svakom gostu ko naiđe u kuću a i nose se u goste. I poznato je u većini krajeva da se nezvani gost ne tera sa praga nego da se poslužuje i ispraća maldenčićima. Ima čak i običaja gde se mire zavađeni prijatelji, kumovi i familija. Ovim praznikom mladenci pokazuju da treba jedno drugom da budu verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
Uvreženo je mišljenje da kada se padne u „mrsne“ dane spremaju se mrsni mladenčići. To jednostavno nije tačno jer se pada u Veliki časni post i uvek se mese posni.
Puno lepih običaja… Na zdravlje vam bilo!
