Ime Valjeva prvi put se spominje 1393. Godine, a smatra se da su se Valjevci počeli baviti trgovinom, odmah nakon oslobođenja od Turaka 1815. godine. Najstariji zanat kojim su se meštani Valjeva bavili, bio je grnčarski.
Čuveni Valjevski Panađur-i (Vašari), bili su izuzetno važni za razvoj trgovine u ovom mestu i okolini. Tada su bila poznata dva panađura koja su trajala po tri dana o Miholjdnu 12. oktobra i Ilindanu 2. avgusta. Tada mlada Srpska država, shvata značaj panađura, jer se na njima okupljao veliki broj trgovaca i običnog naroda.
Na vašarima se odvijala ozbiljna prodaja i razmena proizvoda, tako da se 1839. godine donosi prva uredba o panađurima (vašarima). Panađuri su ovom uredbom bili podeljeni na dve grupe, prva grupa je označavala prodaju domaćih i marvenih proizvoda, a druga grupa prodaju stranih proizvoda. Ovom uredbom je čak bilo regulisano i kako se panađur mora organizovati, kao i šta se na njemu može prodavati.
Izuzetno važnu ulogu panađuri su imali u razvitku lokalne sredine i njenih meštana. Upravo kroz aktivnosti panađura se može odlično pratiti tadašnje druženje meštana, kao i svi oblici njihovog svakodnevnog života i načina zabave. Prateći dešavanja na organizovanim panađurima, mogao se istražiti čak i ekonomski status lokalne zajednice.
Valjevo je donešenom uredbom, bio među prvim gradovima u Srbiji, gde je panađur zvanično ustanovljen. Zanimljivo je da su sa oba vašara tadašnjem Ministarstvu narodne privrede, dostavljani i zvanični izveštaji. Na žalost ovakvi tipovi panađura više ne postoje, barem ne tako dobro i kvalitetno organizovani kao nekada.
Fotografije preuzete sa facebook valjevac
