E pa verujte meni je upravo ova kombinacija pala na pamet i to ne slučajno. Znate onaj momenat kada pravite popis šta kupiti. Pa krenete da vadite namirnice iz plakara. E tako sam ja krenula da vadim kese koje su imale po jednu do dve šolje namirnica. Od ovsenih preko ražanih pahuljica, integralnog pirinča i mnogo drugih namernica. I tako sam došla na ideju da bi lepo bilo spremiti nešto sa ovsenim pahuljicama koje sam imala samo jednu veliku šolju. Ostalo mi je 4 veća krompira i dve šolje kuvanog žita koje uvek imam u zamrzivaču zbog posne torte sa žitom. A u zamrzivaču uvek imam papriku smrznutu pa je i ovaj put dobrodošla. Prvo sam krompir isekla tanko na kolutove. Ustvari ja imam ono rende koje je idealno za musaku. I tako isečen krompir sam obarila u slanoj vodi. Jedan mali savet. Kada krompir barite u slanoj vodi on ostaje čvrst i ne raspada se tako da je idealan za mnoge salate. Ovsene pahuljice (celo zrno) potopite u malo vode. Samo koliko da ogrezne. Tako ostavite 15 minuta da se natope. Pomešajte žito i ovsene pahuljice, dodajte jedan čen belog luka sitno iseckan, biber i pola kašičice soli. Sve lepo sjedinite. U nauljen pleh poređajte polovinu obarenog krompira, pa dodajte fil od ovsenih pahuljica i žita. Odozgo poređajte dve paprike sveže ili možete pečene. Preko stavite preostali krompir. Prelijte mešavinom od vode, dve kašičice aleve paprike i kašičicom vegete. Po ukusu možete staviti majčinu dušicu koja se u ovom slučaju slaže idealno. Ako niste sigurni koliko vode treba najbolje je da vam slikovito objasnim jer ne treba preterivati. Ne treba baš skroz da ogrezne ali recimo do krompira. I onda stavite u rernu da se zapeče. Na 200 stepeni oko 15 do 20 minuta u zavisnosti od rerne. Da krompir uhvati zlatnu koricu. I to je to. Verujte toliko je ukusno da će se tražiti kašika više. Tu sada postoje varijacije na zadatu temu. Možete dodati ljutu papriku ili ljutu alevu papriku ako volite ljuto. Ova količina je za dve baš velike porcije ili tri onako srednje. I zaboravila sam da pojasnim oko kuvanog žita. Ako nemate već pripremljeno kuvate ga klasično kao za slavsko žito samo što ga ne meljete.
A pošto smo krenuli sa molitvama našeg svetog vladike Nikolaja Velimirovića evo drugog dela iz njegovih molitvi na jezeru.
Molitva treća
Ima li dana iza tvojih leđa, čoveče, koje bi želeo da ti se povrate? Svi su te privlačili kao svila, i ostajali iza tebe kao paučina. Kao med dočekivali su te, kao smrad ispraćao si ih. Svi su prepuni obmane i greha. Gle, sve bare pod mesečinom liče na ogledala. I svi dani, obasjani tvojim lakoumom, liče na ogledala. No kad si koračao s jednog dana na drugi, lažna ogledala su se razbijala kao tanak led, i ti si gacao po vlazi i blatu. Može li dan, kome su jutro i veče kapije, biti dan? Gospode svetlonosni, za jednim danom čezne moja duša, rastrzana obmanama: za danom bez kapija, iz koga je potonula u smenu seni. Za danom Tvojim, što nazivah danom svojim, kad bejah jedno s Tobom. Ima li sreće, čoveče, iza tvojih leđa, koju bi želeo da se povrati? Od dva zalogaja iste slasti drugi je otužniji. Od jučošnje sreće, iznete na današnju trpezu, ti okrećeš glavu s dosadom. Dati su ti samo trenuci sreće, da te ožaloste sećanjem na pravu sreću, u nedrima neizmenljivo Srećnoga, i vekovi nesreće, da te probude iz bunovne samsare obmana. Gospode, Gospode, jedina srećo moja, spremaš li konak za ugruvanog palomnika Tvoga? Gospode, mladosti moja nestariva, u Tebi će se okupati oči moje i zasjati sjajem nad sunčanim.Suze pravednika Ti brižljivo zbiraš, i njima svetove podmlađuješ.
Molitva četvrta
Učiše me stariji, dok bejah otrok, da se držim neba i zemlje, da ne posrnem. Dugo ostadoh dete, i dugo se naslanjah na poštapač što mi ga dadoše. No kad večnost prostruja kroza me i osetih se strancem u svetu, nebo i zemlja se prelomiše u rukama mojim kao slaba trska. Gospode, snago moja, kako su nemoćni nebo i zemlja! Izgledaju kao dvorovi od olova, a isparavaju kao voda na dlanu u Tvome prisustvu. Samo svojim rogušenjem kriju nemoć svoju, i plaše neuku decu. Uklonite mi se s očiju sunca i zvezde. Odbite se od zemlje. Ne mamite me, žene i prijatelji. Šta mi možete pomoći vi, što bespomoćno starite i ponirete u grob? Svi su vaši darovi jabuka sa crvom u srcu. Svi su vaši napitci prošli mnogo puta kroz nečiju utrobu. Odežde vaše su paučina, kojoj se ruga nagota moja. Osmejci vaši – naveštaj žalosti, u kojoj ćete vikati mene u pomoć, nemoćni nemoćnoga. Gospode, snago moja, kako su nemoćni nebo i zemlja! I sve zlo, što ljudi čine pod nebom, ispovest su nemoći i – nemoći. Samo moćan usuđuje se činiti dobro. Samo onaj, što se Tobom hrani i poji, snago moja, puni se snagom za dobro. Samo spavač na srcu Tvome oseća odmor. Samo onaj, što ore pred nogama Tvojim, sladiće se plodom truda svoga. Minulo je detinjstvo moje, hranjeno strahom i neznanjem, i iščezla je nada moja u nebo i zemlju. Sada samo u Tebe gledam i Tvog se pogleda držim, kolevko moja i vaskrsenje moje.
U predgovoru knjige #Molitve na jezeru“ Sveti Otac Justin Popović je između ostalog besedio: „On molitvom misli, molitvom filosofira. Oseća se da kroz njega govore svetlosne duše velikih podvižnika pravoslavnih, naročito čarobna duša Sv. Simeona Novog Bogoslova. On molitvom oseća Boga, molitvom oseća i svu tvar. On je u molitvenom odnošaju prema svemu. Tome vodi Pravoslavlje, i samo Pravoslavlje. Duša se sva sabira u molitvu, i kroz beskrajno komplikovano čudo, zvano svet, ide vođena molitvom, jer je molitva jedini okati putovođa uma, i srca i volje.“
Na zdravlje i spasenje Veliki post dragi moji da ga provedete u zdravlju i molitvi i da svi zajedno u sreći dočekamo Vaskrsenje Gospodnje.
