Jedna baka je potpuno zaboravila na svoje jabuke koje je kupila. Svima nama se dešava pa i našoj baki iz priče. I sasvim slučajno dok je nosila svoju kesu sa đubretom ispadne joj trula jabuka. Mrzelo je da se savija i tako je ostala jabuka. Posle izvesnog vremena nikao je mladi izdanak jabuke. Baka misleći da će da bude samo ukrasno drvo preseli ga u baštu sa cvećem. Međutim kako je drvo poraslo počelo je da daje plodove. Vrlo neobične i kisele jabuke. Odnela je u obližnji institut i tu su utvrdili da je to nova sorta. Pitali su baku koje jabuke je kupila. U pitanju su bile neke jabuke iz Tasmanije jer te uvek kupuje. Ustanovili su da je to jabuka koja je dobijena ukrštanjem domaće sa Tasmanije i evropske jabuke koja je bila u komšiluku kod bake. I tako su registrovali prvo stablo i jabuku nazvali „baka Smit“ po baki. Sada se pitate zašto sam vam ispričala ovo. Pa jabuke Greni Smit možemo da koristimo u našem receptu pa je red da spomenemo priču.
Kolege blogeri će se složiti da su oni kratki reklamni klipovi od nekoliko sekundi sa receptima vrlo iritirajući. Uopšte ne pokazuju recept nego samo neke deliće. Za nas iskusne, nije problem ali za neiskusne… Zbog toga pojedini recepti imaju negativnu priču. Krene od jednog neiskusnog blogera do drugog i stvori se potpuno iskrivljena slika. Još ako koristite gugl prevodilac to je tek priča. I onda je recept sa zmajevim ušima koje zamenite nekom dostupnom namernicom. Pa ga spremite i podelite komšinicama. I raširi se recept koji nema veze sa klipom a i nije nekog ukusa.
Tako je isto bilo sa ovim receptom. Od jednog klipa, više reklame za određen proizvod, stvorila se slika jako lošeg recepta. Preko stotinu komentara o bačenom materijalu. Bukvalno bačenom. Odgledala sam klip nekoliko puta i pročitala sve moguće komentare. Bukvano je bila priča o menjanju sastojaka jer su nedostupni a sve zahvaljujući gugl prevodiocu. U glavi sam sklopila recept kako bi recimo trebalo da bude. Napisala na papiru namernice koje ću koristiti.
Ovo je veoma bitno. Ako se vodimo „iz glave“, „zapamtiću“, od toga nema ništa. Uvek se nešto zaboravi. Zaboravila sam da napomenem proizvod iz reklame su oni okrugli i ovalni kalupi od belog lima različitih dimenzija za torte na sprat. Posle ću da objasnim zašto je to bitno. Elem, trešnje sam prvo očistila. Odvojila sam četiri tanke kore za pitu jer su ovo pojedinačni puževi ( ne znam kako drugačije slikovito da objasnim). Na klipu su kore umakali u neku vrstu testa retkog. Isprobala sam i nije uspelo. Odmah su se kore raspale a moraju da se rašire skroz. Jedino što mi je bilo logično je da premazujem obe strane kore. Tako sam i uradila.
Testo: Umutiti čvrsto jedno belance sa prstohvatom soli. Dodati pola čaše šećera i dalje mutiti. Smanjiti na najslabiju brzinu pa dodati malo više od pola čaše neutralne tečne pavlake (obavezno mlečna) i oko 30ml ulja koštica grožđa. Ja sam sipala malo manje od pola čaše pa recimo da je toliko. Ravna kašičica praška za pecivo i pola čaše pšeničnog griza. Sve dobro sjediniti. Tek na kraju se dodaje pola kesice burbon vanile ili pola šipke vanile. Testo je onako malo gušće nego za palačinke.
Zašto nisam spremila testo za sve kore odjedanput? Neke kore upijaju više i brže testo. Da ne bi ostajalo testa pravila sam jedno po jedno i bila mi je dovoljna dupla mera. Ali zato mojoj drugarici od 3 jajeta. Zato kažem da ne bi bacili. A i veličina jaja. Meni su bila velika. Prvo premažite jednu stranu kore (4 kašike testa), pa okrenite pažljivo da se kora ne pocepa pa premažite. Stavite na kraj po širini oko tri šake trešanja.
Prvo savite stranice malo da ne bi ispadale trešnje, pa uvite u rolat. Onda pažljivo (dosta je debeo rolat) savijte u puža.
Pazite da se ne pocepa. Čačkalicom spojite. Tako uradite sa svakom korom. Trešanja sam imala oko 400 grama. Mada sam sve merila šakama.U klipu su svakog puža posebno stavili u mali kalup. Ja nisam imala kalupe pa sam stavila u pleh od rerne. Odozgo se stavi još po dve kašike testa. Da je bilo u kalupu ne bi se spljoštilo, kao meni. Ali iskreno meni je ovako mnogo lep oblik. Totalno neplanirano onako umetnički.I mogu vam reći da je pita savršenstvo. Topi se u ustima. Trešnje daju blagu kiselost a samo testo mmmmm….mekano i penasto kao duša. Odozgo prah šećer samo i potpuno je dovoljno. Mislila sam se za belu čokoladu i listiće badema ali verujte bilo bi previše.
Probaću sa kajsijama, baš me zanima kako li će biti. Drugarica je probala sa jagodama nije bilo ništa naročito. Probaću ja i u kalupima da vidim kako je.
Dok sam pisala ovaj post napravila sam pitu u posebnim kalupima po porudžbini drugaricine sestre. I sada mogu sa vama da podelim svoje utiske potanko. Odlično je u posebnim kalupima ako imate pekaru ili sopstveni posao od kuće. Sa trešnjama je idealno i sa višnjama takođe. Naravno jabuke samo Greni Smit jer su dovoljno kisele. Ostalo voće je nekako obično ne izdvaja ga onaj vau faktor. Kajsije doduše tek kreću pa se možete pozabaviti kajsijama i nekim začinima. I samo malo da vas posavetujem. Začini koji se najbolje slažu uz višnje su cimet vanila i anis. Nećete pogrešiti ako stavite i sva tri. A uz trešnje ide vanila i eventualno rum. Sve ostalo potpuno neutrališe ionako blag ukus trešanja. Ako stavite kajsije tu je vanila neizbežna kao i korica limuna. Takođe je anis odličan. Jabuke ne moram ni da spominjem znate koji začin da stavite. Zamrzavanje ovakvih vrsti pita je moguće. Samo, ako ih zamrzavate moraju da budu sveže, nepečene. I kada ih pečete obavezno predhodno da se potpuno otope. Preporuka je sobna temperatura 60 do 90 minuta. Imate one plehove za jednokratnu upotrebu koji su odlični za zamrzavanje.Prijatno dragi moji i da ne budem dosadna pogledajte ponudu mojih prijatelja imaju divne ideje kuda otići na odmor.
