Iz Rusije s ljubavlju Opšte

Priroda Sibira

Klima, biljni i životinjski svet

Autohtoni stanovnici (starosedeoci) Rusije, ne bez razloga, veruju da je samo u nepreglednim prostranstvima Sibira, sačuvana divlja priroda. To je jedinstveno mesto gde se još uvek mogu naći površine na koje, u bukvalnom smislu reči, desetinama godina nije kročilo ljudsko stopalo, gde životinje i ptice slobodno žive. Ipak, po shvatanju većine zapadnjaka to su još uvek beskrajni snežni predeli, bez ikakve vegetacije i životinjskog sveta.Tako da je logično postaviti pitanje, šta u stvari predstavlja savremeni Sibir? Da li je zaista nemoguće u sibirskim prostranstvima prebrojiti životinjske vrste i sorte biljaka ili mnoge od njih već spadaju u primerke iz Crvene knjige (ugrožene i zaštićene vrste)?

Sibir je najveći prirodni region u Rusiji sa najvišom tačkom na planini Beluha od 4509 m, na Altaju. Smešten je na visokim i srednjim geografskim širinama naše hemisfere, u umerenom i hladnom klimatskom pojasu. Klima većine sibirskih teritorija je oštra kontinentalna, ponegde i surova.

Prema raznolikosti i karakteristikama prirode, Sibir možemo podeliti na četiri dela: istočni, zapadni, južni i srednji ili centralni.

Istočni Sibir je azijski deo Sibira, koji se proteže od reke Jenisej na zapadu do Tihog okeana na istoku. Najveći deo njegove teritorije pokriva tajga (četinarska šuma) na Srednjosibirskoj visoravni. Dalje, specifične prirodne karakteristike su formirane u planinskim predelima Zabajkalja, Jano-Kolimskog kraja i Sajana. Kroz ovu teritoriju protiče najveća sibirska reka Lena.

Istočni Sibir se nalazi u hladnim i umerenim zonama: prisutna je kontinentalna, umerenokontinentalna i oštra kontinentalna klima, a takođe i stepska i hladna stepska klima. Poput celog Sibira i njegov istočni deo se stalno navodnjava snegom i kišom, ali manje nego u zapadnoj Rusiji. Snežni pokrivač je nešto tanji nego u ostatku Sibira, a u predelima bližim severu je permafrost (večno mrzlo tlo).

Zime su ovde duge i karakterišu ih izuzetno niske temperature, koje se spuštaju do – 40 °Cili čak -50°C. Leta su topla, a na jugu čak i vrela.

Za ovakvu klimu je karakteristično prisustvo crnogoričnih šuma ( šuma koja zadržava lišće u toku cele godine). Istočni Sibir obiluje svetlim četinarskim šumama.Tamo gde snežni pokrivač nije naročito veliki, uglavnom raste gmelinski ariš, koji je listopadna biljka, bez obzira sto spada u četinare. Ovde su uobičajeni: sibirska smreka, bor i jela. U pravcu juga se povećava broj šuma sa brezama i topolama.

Što se ostalog rastinja tiče, uglavnom su prisutni: jova, patuljasti bor i breza. Šume istočnog Sibira su naročito bogate bobičastim plodovima brusnice i borovnice ( medvedi koji ovde žive vole ovu ukusnu hranu). Travnati pokrivač je takođe veoma raznolik. Celokupan biljni svet istočnog Sibira čini više od 2000 vrsta.
U Crvenu knjigu Rusije su ušle biljke poput bora ili ajanske smreke.

Životinjski svet u tajgi je raznolik, a naročito u ovom delu Sibira. Ovde srećemo životinje poput jelena, lisice, smeđeg medveda ili lasice. Što se kopitara tiče, ovde žive srne i divlje svinje. Od ptica su zastupljene bradata sova i crveni drozd. Mnogo su ređi plavi slavuj, japanski miš i šarenoglava patka. Njih srećemo istočno od Jeniseja. Vodeni svet se sastoji od preko 40 vrsta riba. Sisara ima ukupno više od 80 vrsta.

U ugrožene vrste spadaju zlatni ili suri orao, sivi soko, crna roda i crni ždral. Da bi se zaštitile takve vrste, postoje prirodni rezervati. Ovde ne samo da se štite ugrožene vrste, već se i povećava njihova populacija. Takođe se čuvaju jedinstveni pejzaži i prorodni sistemi u izvornom obliku.

Granice srednjeg ili centralnog Sibira čine: reka Jenisej na zapadu, Verhojanski greben na istoku, Karsko i Laptevsko more na severu i planine južnog Sibira na jugu. Njegova lokacija se poklapa sa sibirskom platformom, pa je centralni Sibir uglavnom smešten na Srednjosibirskoj visoravni.
Ovde preovladava oštra kontinentalna klima, a temperature mogu varirati između zimskog i letnjeg perioda u rasponu od 50 iličak 100 °C. Najveći deo centralnog dela Sibira pokriva mrzlo tlo, permafrost. Osnovu lokalne flore čine takozvani listopadni četinari. Specifičnom odlikom centralnog Sibira se smatra katkotrajno i toplo proleće, tokom koga sazrevaju neke vrste povrća i naročito lubenice.

Životinjski svet je veoma raznovrstan, a među tipično srednjosibirske životinje spadaju: mošusni jelen ili kabarga, snežna ovca, severna pika (mala životinja iz porodice zečeva). Od sisara su još važne: veverica i vidra. Među pticama se izdvajaju: poljska ševa, divlji ili istočni golub i velika čaplja. U prirodnom rezervatu su zaštičene vrste: medvedi, veverice, lasice.

Zapadni Sibir se prostire od reke Jenisej na istoku do Urala na zapadu. Njegov glavni deo pokriva Zapadnosibirska nizija, najveća ravnica na svetu.U pravcu jugoistoka ravnica se spaja sa podnožjem Altaja. Kroz ovaj deo Sibira teku reke Irtiš i Ob.
Za razliku od istočnog dela Sibira, kontinentalna klima ovde ima prednost, pa je u skladu sa tim manji pad temperature u toku zime, od -15 do – 40 °C, a u toku leta ona iznosi od +5 do – 20 °C, što zavisi od blizine severa. Ovde ima puno močvara, što čini temperaturu nešto višom, a istrživanje područja otežanim.

Biljni i životinjski svet zapadnog Sibira je znatno siromašniji u poređenju sa istočnim. Šumskomočvarno tlo zauzima više od 60% celokupne teritorije i zbog toga ovde preovlađuju mahovinaste vrste vegetacije. Od drveća preovlađuju kedar i ariš,a ima i breza i jasika.Četinara ima svuda, najviše smreke i bora. Ima i šumskih podvrsta poput brusnice, borovnice i nekih lekovitih biljaka. Od travnatih vrsta su zastupljeni pelin,perasto kovilje, san-trava, zatim močvarni ruzmarin i patuljasta breza.

Što se faune tiče u manjem broju su zastupljeni krupni sisari poput smeđeg medveda ili žderavca (porodica kuna). Uglavnom su prisutne sitnije vrste: veverica, jazavac i vidra.
U zaštićene vrste spadaju sisari: bradata foka, velika lasica i mala lasica; ptice: orao belorepan, zlatni orao i orao ribar; biljne vrste: jela, smreka, patuljasta breza,više vrsta vrbe.

Južni Sibir se prostire od od Zapadnosibirske do Zejsko-bureinske nizije i obuhvata nekoliko planinskih venaca: Altaj, Isočni i Zapadni Sajan i Kuznjecki Alatau. Ovde izviru najveće ruske reke: Ob, Jenisej, Amur i Lena; takođe, ovde se nalazi i najveće jezero na svetu, Bajkal.

Klima je pretežno kontinentalna; zime su hladne, u januaru od -17 do -20°C; leta su topla, u julu je temperatura do + 18°C. Samo na Altaju postoji oko 2000 vrsta biljaka. Najviše ima ariša, smreke, jele i kedra. U podnožju planina se nalaze stepske biljke: sibirska marelica i sibirski brest.

Što se životinskog sveta tiče, ovaj deo Sibira je specifičan. Verovatno nigde drugde u Sibiru ne možemo naći na istom mestu severnog jelena i jazavca, a takođe i samura (mali grabljivac iz roda kuna), koji se hrani jarebicama i glodarima.

Reklame

Reklame