Speare je do tada bio edukacioni direktor Večernjeg instituta hrišćanskog udruženja mladih muškaraca. Shvatio je da novo vreme donosi sve brži ritam života te nove izume, kojima treba ovladati. Tadašnji magazin je preporučivao muškarcima da ne izlaze iz kuće, pre nego što ponesu potreban alat i materijal (klješta, ključeve, izolir traku, žicu…), koji im mogu zatrebati u popravci auta.
U prvoj auto školi u Bostonu, bila su organizovana predavanja za muškarce, ali i žene. Međutim obuka u auto servisima, bila je predviđena samo za muškarce. U prvoj godini YMCA školi, upisano je više od 250 studenata. Auto škola je izuzetno dobro napredovala pa je čak proširila poslovanje na obuku budućih instruktora vožnji.
U Americi je do 1930. godine bilo više konja nego automobila, ali je nakon toga broj automobila koji se vozio, nadmašio broj konja. Do 1903. godine nijedna država nije zahtevala obuku vozača, pre nego što su oni seli u auto.
Ali zato države Misuri i Masačusets (Missouri and Massachusetts), postaju prve države koje uvode i obaveznu vozačku dozvolu. Rode Island (Rode Island) postaje prva država u Americi, koja je zahtevala ispit vozača, pre nego što sednu u automobil.
Prva auto škola na prostorima Evrope, pokrenuta je između 1909 i 1910. godine i to kao dobar biznis. Hug Stenli Roberts (Hugh Stanley Roberts) pokreće u južnom delu Londona, Britansku školu za motore (The British School of Motoring-BSM). Ova auto škola je budućim vozačima nudila kurseve i praktičnu obuku vozačkih veština. Stenli je otišao korak dalje pa je svojim klijentima nudio najam vozila budućim vozačima, koji su želeli imati praktičnu obuku pre ispita
