Prirodan šećer, u nekim slučajevima i dijabetičari mogu da jedu. Imaju širok dijapazon zdravstvenih vrednosti, zbog čega ih pojedini naučnici smatraju najzdravijim voćem na planeti. Urme su odlične za rad creva jer imaju prirodna vlakna. Smanjuju osećaj gladi pa ih često možete videti na spisku namernica za dijete. Prepune su najrazličitijih vitamina i koriste se za poboljšanje imuniteta i kod dece i kod odraslih.
A sada zanimljiva priča o nastanku ovog recepta.. Verovatno ste svi čuli već o ratu u Siriji. A da li znate da je Sirija nekada bila 100% hrišćanska i da je tek mnogo mnogo kasnije većinsko stanovništvo postalo muslimansko. Hrišćanska vera se održala do dana današnjeg posebno pravoslavna koja je najrasprostranjenija. Pa sam Sv. Apostol Pavle se krstio u Siriji i počeo da propoveda hrišćanstvo baš u Damasku. Tokom Omejadskog carstva dosta hrišćana je poprimilo islam. Ali to ne znači da je crkva pravoslavna bila ugašena. Naprotiv još tada su se izborili za svoja prava, pa su počele da niču crkve širom Sirije. Sirijska pravoslavna crkva se naziva Antiohijska pravoslavna crkva i po rangu je na trećem mestu iza Carigradske i Aleksandrijske. Hrišćanske crkve u Damasku su bile brojne. Službe u crkvama su se služile svake nedelje. Pravoslavne škole imale su pravo da ne rade subotom i nedeljom, dok sirijska država kao neradne dane priznaje petak i subotu. Sirijski pravoslavci su imali svoje sudove, koji su se bavili građanskim predmetima kao što su brak, razvod i neke građanske parnice. Alep je najveći grad u Siriji i najveći hrišćanski grad. Da li ste znali da se u Bibliji Sirija pominje 300 puta. Taj aramejski jezik kojim je govorio sam Isus Hristos nastao je baš u Siriji. Ono što je kuriozitet za Siriju je da se u pojedinim hrišćanskim crkvama nalaze delovi ili cele prostorije gde se mogu muslimani moliti( ne džihadisti). U nekim džamijama se nalaze i delovi moštiju hrišćanskih svetaca. U Alepu su sada zbog svega toga najveće borbe ali to sada nije tema. Monaštvo je početkom sukoba sklonilo dosta svetih mošti u Grčku i Aleksandriju da bi ih kasnije vratili. A Sirija je prepuna svetih moštiju. Između ostalih koji su došli u Grčku našao se jedan monah koji je bio i glavni kuvar jednog Sirijskog manastira. Sa sobom je poneo kolače posne koje sam ja danas spremila. Puni su energije i mogu da pomognu tokom dugog i napornog puta. Idealni su za post na vodi. A ja sam recept dobila od monahinje iz Grčke koja je bila u tom manastiru kada i taj monah.
Prvo da naglasim da od ove količine nastane 20 kolača i mislim da je sasvim lepa količina jer su poprilično kako bih rekla jaki. Sam kolač svojom teksturom podseća na medenjake, nije kao keks da se runi.
Sastojci:
-jedna banana
-100 gr šećera
-vršna kašika meda
-260 gr brašna
-pola kesice praška za pecivo
-vršna šaka seckanih urmi
Jednu bananu stavite u neku vatrostalnu činiju i ispasirajte viljuškom. Zašto u vatrostalnu? Pa zato što ćete posle na pari da malo kuvate. U ispasiranu bananu dodajte vršnu kašiku meda i 100 gr šećera.
Sve to sjedinite pa kuvajte na pari uz stalno mešanje dok se šećer i med lepo ne istope. Ostavite da se prohladi smesa ali ne previše, treba da bude onako topla da kad stavite prst ne izgorite se.
Sipajte smesu u vanglu pa dodajte polovinu od 260 gr prosejanog mekog brašna. Dodajte pola kesice praška za pecivo pa sve dobro sjedinite.
Dodajte šaku vršnu seckanih urmi. One koje nisu kandirane.
Postepeno dodajte preostalu količinu brašna. Pažljivo rukom premesite testo. Malo će da bude lepljivo. Ako treba dodajte malo brašna koliko da vam se ne lepi za ruke. Videćete testo je jako mekano. I ako se malo lepi za ruke ne mari, bolje je nego da je tvrdo.
Napravite kuglice veličine recimo kestena.
Poređajte na papir za pečenje i uzmite neku čašu sa ravnim dnom pa je pokvasite vodom. Posebno dno. I tom čašom malo spljeskajte svaku kuglicu. I svaki put pokvasite čašu.
Stavite malo šećera odozgo i pravac u rernu na 180 stepeni oko 20 do 25 minuta. Ne moram da podsećam da su hidroskopni.
Sve što duže stoje sve su mekši. Bar su mi tako rekli jer kod mene nisu uspeli da ostanu. I to je to.
A sama kuhinja u iz Sirije je izuzetno šarena i prepuna raznih začina. Kao kod libanske i drugih orijentalnih kuhinja i u sirijskoj kuhinji možemo prepoznati osnovni začin a to je nana, a pošto su područije idealno za sađenje povrća i voća i recepti su im jako bogati. Od leblebija preko, plavog patlidžana, do raznih turšija, pa kebaba od jagnjećeg mesa. Kolači su uglavnom bazirani na voću. Uz ovakve čajne kolače sa urmama najbolje se slažu čajevi koji imaju voćno kiselkastu notu kao što je recimo šipurak. Da malo napravi kontrast. Lepo ih je napraviti nekom na poklon posebno u vreme Božićnog posta.
A ako želite nešto slano pre ovih kolača topla preporuka je
MANASTIRSKA PAŠTETA SA ORASIMA
Sastojci
-400 gr krompira (oko 3 srednja)
-300 gr mlevenih oraha
-100 gr pečenog kikirikija slanog
-3 kašike senfa
-3 čena belog luka
Soli po ukusu u zavisnosti od toga koliko je slan kikiriki. I ko voli može dodati dve kašike ulja maslinovog. Obariti dobro krompir. Lakše vam je da barite isečen na kocke, brže se skuva. Viljuškom krompir ispasirajte, jer ćete posle mutiti mikserom. Dodajte mlevene orahe u vreo krompir. Inače se sve sipa odmah dok je krompir vreo. Kikiriki sameljite u mlinu za kafu ili u nekom blenderu da postane kao puter i dodajte u smesu. Dodajte i senf, beli luk, i maslinovo ulje po želji.
Sve dobro sjedinite, probajte ako treba da se doda soli i dobro umutite mikserom. Najjača brzina 3 minuta. Ostavite u frižideru jedno 5 sati da se svi sastojci dobro sjedine. Servirate na nekom posnom krekeru ili domaćem pita hlebu kao u Siriji. Pa prijatno vam bilo!
