Sreća zavisi isključivo od nas samih. Celog života, dobro ne baš celog ali većinu svojih godina protraćili smo udovoljavajući drugima. Nikada nismo imali vremena za sebe. Uvek smo se trudili da budemo dobri đaci, dobri studenti da bi zadovoljili roditelje. Kasnije kada smo se osamostalili trudili smo se da zadovoljimo društvo u kome živimo, partnera sa kojim živimo, decu ako ih imamo. A za nas nemamo ni minut vremena. I onda shvatite da ste potrošili previše vremena na druge i da je sada sve kasno. A ustvari nije kasno. Kada malo bolje razmislite videćete da u životu ništa nije kasno i da ako usvojimo nekoliko saveta sve će nam krenuti na bolje. Kada sam krenula da pišem ovaj post spremala sam ručak za druge. U stvari u glavi mi je bilo šta drugi vole. Nisam ni razmišljala šta je to što ja volim, što bi mogla da sebi spremim. Osećala sam se dosta prazno. Nemojte pogrešno da me razumete, ja uživam u spremanju za druge ali jednostavno dođe momenat kada shvatite da sebi niste ništa udovoljili. Da ste spremili dezert koji u suštini i ne volite. Ne verujem mnogo u horoskope, ali ono što znam je da sam Bik koji voli da ugađa drugima, ali bi trebalo da ugađa i sebi. E a gde se tu nešto poremetilo. Pa kada shvatite da ništa ne morate biće vam jasnije. Drugarica je moja jednom rekla: “ Znaš, čovek mora da se rodi go i da umre. Sve između je može a ne mora.“. I meni se to jako dopalo i naravno probala sam da usvojim. Doduše još uvek usvajam kod nekih postupaka. Posebno u kulinarstvu. I onda dođemo do nekoliko saveta koji su meni promenili život. Xaxaxa zvučim kao jedan od onih lajfkoučeva ali verujte meni su promenili pogled na život pa i na kulinarstvo. Prvi savet sam vam već rekla. Ništa se ne MORA. Vaša je dobra volja da li želite da nešto spremite što drugi vole. Da li volite da ugađate drugima. Da li vas ispuni torta koju napravite voljenoj osobi. Sve je to vaša dobra volja. Takođe je i vaša dobra volja da sebi ugodite. Da napravite kolač koji samo vi volite. Da ga smažete celog u slast. Da prigrlite lonac pun sarmi koje toliko obožavate, a niko od ukućana ih ne voli. Nije teško reći JA NE MORAM ja to radim zato što HOĆU i zato što me to ISPUNJAVA. Nikom nije lako, posebno majkama koje imaju više dece pa moraju svakom da udovolje. Evo ga ono MORA. Majke ne moraju, one vole da svakom udovolje. Probajte, zamenite MORATI nekim drugim glagolom recimo VOLETI. Videćete razliku. Ne obazirite se na tuđe mišljenje. Ako ste vi zadovoljni sobom i onim što ste postigli tuđe mišljenje vam nije potrebno. Ispričaću vam jednu kratku priču. Takmičenje i sajam u kulinarstvu pre nekoliko godina na kom sam i ja učestvovala. Žiri eminentan. Kuva se jelo na licu mesta. Ja sam spremila jelo ali sam i pored toga unapred kod kuće spremila dezert štrudlu od suvih šljiva. Htela sam da je serviram pored jela. Kada sam probala gotovo jelo bila sam prezadovoljna. Verovala sam u sebe. Kako sam krenula sa dekoracijom i serviranjem tako su mi prilazili drugi takmičari sa pričom kako mi je štrudla nepotrebna, kako i ne izgleda nešto posebno, kako bi trebala da dodam malo ovoga – malo onoga. I ja sam počela da gubim samopouzdanje. Počela sam da gubim veru u sebe, više mi se moje divno jelo nije dopadalo, štrudlu sam sklonila. Kada su došli do mene i probali moje jelo bilo je očigledno da ću pobediti. I ja izvadim ispod štanda i onu štrudlu da ih poslužim. Te hvalospeve koje sam tada dobila nikada neću zaboraviti. Onda sam shvatila da ne treba da se obazirem šta drugi misle nego da guram napred i teram po svome. Pa ako pogrešim JA sam pogrešila. Pa tako i vi. Ne obazirite se na to šta vam drugi kažu jer vi ste divni i najbolji na svetu i nemojte da vas ubede u suprotno. Počnite da cenite sebe, da cenite svoje vreme. Kada počnete da cenite sebe shvatićete da je život samo jedan i da ga treba na najlepši način iskoristiti. Recimo spremanjem baš štrudle sa suvim šljivama. Zašto da ne…
Sastojci:
•1 kašika šećera
•1/2 kocke kvasca
•100 ml tople vode
•100 ml jogurta
•1 žumanac
•1 prstohvat soli
•1/2 kašičice praška za pecivo
•300-400 g mekog brašna tip 400
•50 ml ulja koštica grožđa
•70 g suvih šljiva
•4 kašike džema od šljiva
•1 kašičica ravna rendanog đumbira
•1/4 kašičice cimeta
•1 kašika majoneza
U toplu vodu stavite kvasac i šećer. Samo da se rastopi kvasac. Kod dosta recepata kvasac se samo rastopi. To je zato što neka testa na primer sa jogurtom imaju i druge namernice koje dodatno potpomaću vrenje pa bi testo bukvalno prekislo. I onda imate onaj miris na kvasac kada se testo ispeče. Dodajte sve tečne sastojke i dobro sjedinite. Dodajte prašak za pecivo i prstohvat soli. Lagano kašiku po kašiku dodajte brašno. Ovde je jako bitno da brašno prosejete i da posle svake kašike brašna sjedinite sve. Kada dodate 300grama onda dodajte još malo. Ja to radim od oka da mi bude testo mekano i pufnasto a da se ne lepi. Bukvalno ivica između lepljivog i nelepljivog. Zato sam stavila još 100gr jer nisam sigurna u gram koliko je. Testo prekrijte krpom i ostavite da narasta da se duplira. Tu vodite računa da testo ne „iskoči“ iz vangle. Onda je previše naraslo. Za to vreme napravite fil. Štapnim mikserom grubo ispasirajte suve šljive sa đumbirom i cimetom. Da ostanu malo parčići suvih šljiva. Razvijte testo što tanje. Oko četvrtina prsta recimo. Premažite celo testo i pažljivo u rolajte što tanje. Stavite u podmazan pleh za štrudlu. Premažite preko kašikom majoneza. Peče se na 180 stepeni dok ne porumeni. Kad izvadite uvijte je na 20 minuta. Pospite prah šećerom i to je to. Uopšte nije komplikovano ali je zato prste da poližeš. Još uz kaficu…mmmm.
