Stepska prošlost mađarskog naroda, kao i nomadski način života koji je podrazumevao gajenje stoke, ogleda se i danas u značaju mesa koje se u velikim količinama koristi u pripremi skoro svakog tradicionalnog mađarskog jela.
Mađarska tradicionlna jela uvek se baziraju na mesu, svežem sezonskom povrću, siru, mlečnim proizvodima, svežem hlebu i voću. Ova nadaleko poznata kuhinja, smatra se kontinentalnom srednje evropskom uz neke elemente koji se koriste u istočnoj Evropi.
Ako niste čuli šta je „Sveto Trojstvo Mađarske kuhinje“, odmah ćemo reći da ga uvek čine: paprika, mast i luk. Ovo su sastojci bez kojih Mađari ne pomišljaju započeti pripremu svojih tradicionalnih jela. Mađarska hrana je izuzetno bogata, jako začinjena uz različite ekstravagantne i božanstvene ukuse. Mađarska kuhinja je sigurno veliko i pre svega ukusno iznenađenje za veliki broj stranih turista koji posećuju ovu izuzetno interesantnu zemlju.
Sveto Trojstvo Mađarske kuhinje uvek čine: 1) Paprika 2) Mast 3) Luk
Tradicionalna Mađarska jela stvarana vekovima, danas su ponos velikog kulturnog nasleđa ove zemlje. Najpoznatija Mađarska jela sasvim sigurno su Gulaš (Gulyás), Perkelt gulaš (Pörkölt gulyás) i jako začinjena Riblja čorba (Halászlé).
Reč Gulaš potiče od mađarske reči „Gulyás“ (izgovara se Gujaš) i u prevodu ta reč znači Stočar. Jelo je nekada imalo naziv „Gulyáshús“ (Stočno meso), dok se danas kao što smo napomenuli zove „Gulyás“ i ta reč se odnosi na oba pojma. Gulaš se priprema na svinjskoj masti u kojoj se prvo prodinsta luk, a kada luk omekša onda se tiganj skida sa šporeta i u tom trenutku se dodaje crvena sitna ljuta paprika.
Riblja čorba se na mađarskom kaže „Halpaprikás halászosan“ (u prevodu: „kuva se u sopstvenoj čorbi“) i nadaleko je poznata po svom kvalitetu. Mađarski kuvari tvrde da se prava mađarska riblja čorba u osnovi priprema samo od Šarana, a da se kao dodaci za poboljšanje ukusa mogu malo dodati i neke druge rečne ribe. Smatra se da je sramota ako tokom kuvanja mađarske riblje čorbe u kotlić stavite smuđa ili štuku ribu koja ima belo meso, jer se njihovo meso tokom kuvanja raspada. I još da dodamo kako se morska riba uopšte ne uklapa u mađarsku kuhinju.
„Kuvanje riblje čorbe je završeno kada se palac i kažiprst sjedine u pari čorbe“
I da ne zaboravimo da su svi ovi saveti u vezi kuvanja prave mađarske riblje čorbe, preuzeti iz recepta koji je izdat još pre 19. veka. Davne 1871. godine u Segedinu je objavljen recept tetka Rezi u kome je precizno napisano šta je od sastojaka potrebno za kuvanje riblje čorbe, kao i način pripreme. Za odličnu riblju čorbu po tom receptu, najbolje je sve sastojke staviti odmah u kotlić i kuvati zajedno. Osim poznatih začina i obaveznog Šarana u tom receptu piše, kako su nezamenljivi sastojci za kuvanje kvalitetne riblje čorbe, Turska paprika (Törökbors) i luk. Zanimljiv je kraj recepta u kome piše sledeće: „Kuvanje riblje čorbe je završeno kada se palac i kažiprst sjedine u pari čorbe“.
Mađari tokom pripreme jela obavezno koriste papriku i biber, a oba ova začina se koriste u velikom broju mađarskih jela. Mađarska kuhinja je pomalo slična kuhinjama, Češke, Slovačke i Poljske. Meso svinjetine, govedine i piletine, često se koristiti u pripremi jela, a na mađarskoj trpezi se često mogu naći i meso patki i ćurki, jagnjetina, divljač i rečna riba. Hleb se jede uz skoro svako jelo i to kao prilog glavnom jelu, a smatra se možda i najvažnijim delom Mađarske ishrane.
Mađari tokom pripreme jela obavezno koriste papriku i biber!
Građani Mađarske su do 1990. godine pripremali i konzumirali njihova poznata jela na ustaljeni tradicionalan način. Zato su u novijem vremenu, kuvari uneli brojne promene u pripremi tradicionalnih jela pa su primenom novih kuvarskih stilova i dodavanjem novih sastojaka, uneli potpuno novu i kreativnu umetničku formu. Ove promene u pripremi jela odgovaraju inostranim turistima, ali isto tako drugačiji ukusi mogu poprilično iznenaditi Mađare koji su navikli na standardnu pripremu i začine, tokom pripreme jela na koja su navikli dugi niz godina.
Mađarska kuhinja je poznata po kombinaciji slano-slatkih ukusa na koji su navikli narodi iz okolnih zemalja. Međutim ova kombinacija može da izazove poprilično iznenađenje za one koji nisu navikli da recimo uz pečenje kao prilog konzumiraju vreli sos od višnja, a umesto standardne salate, bilo koji kompot od voća.
U pojedinim receptima možete pročitati kako se kajsija ili šljiva, kuva zajedno sa mesom. Ova kombinacija voća se može čak koristiti i u pripremi pikantnih umaka, kojima možete preliti meso divljači pa čak i rezance. Mađarska kuhinja kao prilog bilo kom pečenju, skoro uvek koristi krompir, knedle, razne vrste rezanaca pa i pirinač. Možemo još napomenuti da se kao prilog često koristi pečeni ili pohovani sir, koji odlično ide uz bilo koje jelo. Zanimljivo je da su poznata zimska salama kao i kobasice, sastavni delovi Mađarske kuhinje.
Mađarska kuhinja je poznata po kombinaciji slano-slatkih ukusa!!!
I ako krenemo nabrajati poznata Mađarska jela, spisak je poprilično dugačak i onda su to sigurno gulaš, paprikaš, sataraš, a tu su još i pogača, langoš, palačinke, rezanci sa makom… Ali da krenemo redom i navedemo još neka jela koja do sada u ovom tekstu nismo spomenuli.
Sataraš je kod Mađara poznato jelo koje se priprema od povrća, najčešće od paradajza, paprike i luka. Poreklo reči je Mađarsko (Szataras), a ima još naziva poput Bećarac ili Bećar-paprikaš. Tokom pripreme jela osim paradajza, paprike i luka, može se još dodati šargarepa, plavi patlidžan i tikvice. Što se začina tiče može se koristiti so, origano, biber pa čak i malo šećera, a jelo je najbolje pripremati u širokom tiganju ili većoj šerpi, kako bi povrće zadržalo svoju čvrstoću i da bi tečnost što brže isparila.
U nekim regijama u Sataraš se još može dodati beli luk i jaje. Može se dodavati kao prilog bilo kom mesu, a najbolji je kada se dobro zaljuti. Međutim smatramo da je leti kada je izuzetno toplo, najbolje koristiti samo jelo bez mesa, jer je lagano za želudac i izuzetno osvežava. Možemo napomenuti da se Sataraš može jesti vruć, ali ništa manje ne prija ako ga jedete i hladnog.
Mađari kažu da ih pokreće hrana!!!
Tradicionalno jelo je i „Töltött káposzta“ (Punjeni kupus) i za ovo jelo potrebno je pripremiti veće listove kupusa, mleveno meso, pirinač i pavlaku. Sigurno ćete reći, ali to je Sarma. Moguće je da je slično sarmi, ali zbog specifičnog načina pripreme, moramo reći da se po ukusu razlikuje od standardne sarme na koju smo mi navikli.
Ovaj tekst bi bio poduži kada bi baš detaljno pisali opširno o svakom jelu, ali evo da napomenemo kako ako odete u Mađarsku obavezno morate jesti „Lángos“ (naziv kod nas mekike). Ali opet moramo reći da je Langos sasvim drugačiji u Mađarskoj i da će vas sigurno osvojiti miris koji se širi ulicama naročito turističkih gradova, jer se peku na svakom ćošku. Kod nas se mekike jedu uglavnom posoljene, ali ako odete na poznatu pijacu u blizini Kalvin trga u Budimpešti, videćete ogromne mekike koje sadrže obilne količine raznih dodataka u sredini (pekmezi, razne vrste šlaga, lešnik krema, tečne čokolade…) i garantujemo da ćete po završetku „uništavanja“ iste, tražiti duži predah. Mađarske palačinke su jedne od najboljih na svetu, a kada ih budete probali, biće vam jasno i zašto je to tako, a tu je i neizbežna Doboš torta…
Smatramo kako ne bi bilo loše da ovde završimo pisanje teksta o Mađarskoj hrani, jer verujemo da ste već na polovini ovog teksta sigurno ogladneli. Šalu na stranu, ali čim budete imali priliku pravac u Mađarsku kod naših suseda i uživajte u hrani vrhunskog kvaliteta i moćnih ukusa!!!
