I to bez preterivanja. Pa ne morate da putujete po svetu, dovoljno je da pogledate filmove sa „zapada“ pa da vidite kako oni jedu boraniju. Samo gomilica u tanjiru na koju se obavezno mršte deca i njihov komentar kako deca ne vole povrće.
Kod nas se boranija sprema na hiljadu načina. Možete kao salatu, možete kao čorbastu, zapečenu samo sa jajima, može i kao musaka sa mesom. Ma sa boranijom ideja nikad dosta. A to je verovatno zato što ima i dosta popularnih sorti koje se kod nas gaje. Puterka ona široka žuta, pa olovka zelena i žuta, pa šarena boranija ona ljubičasto zelena. I svako ima nekog svog favorita. Elem, ja boraniju spremam vrlo često jer mi je ta navika ostala od moje bake, mamine mame. Ona nije bila neka kuvarica, prosto nije imala talenta, ali je volela boraniju mnoooogo i spremala je dosta dobro. Bila je profesor biologije tako da je kuhinja bila na desetom mestu. Ovaj recept je dosta poznat, ali stekla sam utisak da se slabo pravi. Zato ga sada rado delim sa vama.
Biće vam potrebno 12 režnjeva suve slanine, 1kg boranije, 1 veća glavica crnog luka, kisela pavlaka 400gr, 3 struka mladog belog luka, 5 komada jaja, soli i bibera po ukusu, 1 kašika soli za barenje boranije, ulje. U veći lonac stavite vodu da provri sa kašikom soli. Dodajte boraniju i kuvajte je dok ne bude polu kuvana a to je otprilike 20 minuta.
Crni luk sitno iseckajte.
Propržite na ulju i sve zajedno dodajte u neku veću činiju.
Naseckajte i beli luk pa dodajte onako svež u činiju. Dodajte proceđenu boraniju, soli i bibera, pa je izmešajte sa lukom i uljem.
Posebno umutite pavlaku i cela jaja pa dodajte i promešajte.
Nauljite malo pleh pa stavite pola boranije. Stavite preko listove slanine, pa drugu polovinu, pa slaninu.
Pecite na 180 stepeni oko pola sata, tj dok se slanina ne ispeče i dok jaja i pavlaka ne budu gotovi. I to je to. Odlično jelo, brzo gotovo i nema mnogo muke. A boraniju možete koju god sortu hoćete. Sve su odlične.
A ako želite da ostavite boraniju za zimu postoji više načina. Za zamrzivač boranija se ostavlja tako što se blanšira u kipućoj vodi sa malo belog luka. Prethodno se naravno iseku krajevi i iseče na komade. Takođe postoji i recept gde se boranija stavlja u tegle pa u dunst. Postoji i salata od boranije koja se stavlja u specijalni presolac pa se pune tegle. Takva boranija se stavlja sveža. E sad kako kod boranije utvrditi da je mlada i sveža. Postoje nekoliko pouzdanih načina. Prvo kada kupujete na pijaci ili u marketu uzmite jednu pa između dva prsta je prelomite po sredini. Ako bukvalno pukne i krta je onda je sveža. U 90% slučajeva mlada boranija nema onaj dosadni konac. I starija boranija ima veće zrno bez obzira na sortu. To se misli na obranu kasnije. Ustajala boranija je nešto drugo ona je dosta žilava i nije baš ukusna. Boraniju možete podgrevati samo u slučaju da pored sebe u jelu nema krompira. Jer kao što znate krompir se ne podgreva. Boranija je odlična u vreme posta pa je tako čuveno jelo Hilandarska boranija veoma rasprostranjena leti jer se sastoji samo od tri sastojka. Boranije, paradajza i belog luka. U nekim našim krajevima se boranijom pune paprike.
A za dezert starinska pita uvijača sa svežim šljivama
Fenomenalna pita uvijača sa šljivama. Recept koji datira s’ kraja 19.veka i iz Šumadije je. Tačnije iz jednog dela Gruže. Vrlo jednostavna za pravljenje i mogu vam reći jako izdašna. Drugarica mi „pusti buvu“ za ovu pitu i ja počnem da kopam po receptima i u porodičnim starim receptima pronađem i ovu pitu. Jako sam se obradovala. I kako se sve uklopi, dođu mi rođaci potpuno nenajavljeno, a ja samo što sam izvadila pitu da se hladi. Cela kuća je zamirisala na opšte oduševljenje svih. Kod nas u Srbiji je neko nepisano pravilo da se slatke pite prave od jabuka i višanja. A u stvari mi imamo mnogo više recepata sa pitom od šljiva bilo svežih ili suvih. U nekim manastirskim knjigama pominju se posne pite od suvih šljiva kao svojevrsna poslastica. Na jednom od kulinarskih takmičenja Srbiju je predstavljala žena koja je spremala baš ovu pitu kao uvijaču sa domaćim razvijenim korama. To je bila senzacija. Kod ove pite obratite pažnju samo na debljinu kora. Što tanje kore to bolje. Ako su vam deblje smanjite slojeve kora. Potrebno je pakovanje tankih kora od 500gr, oko 700 gr šljiva, 18 kašika šećera, 12 kašika oraha, 6 kašika putera ili ulja i još malo ulja za podmazivanje pleha. Uzmite jednu koru pa je raširite na pravougaonik. Poprskajte je uljem ili rastopljenim puterom. Preko stavite još jednu koru pa opet poprskajte uljem ili puterom. Ne stavljate šećer kao kod pite sa jabukama. Tako poređajte četiri kore. Na četvrtu ne ide masnoća nego pri dnu stavite kašiku šećera pa poređajte otprilike dve šake seckanih šljiva, preko posolite 2 kašike šećera i dve kašike oraha.
Pošto su kore jako tanke otprilike ćete imati 25. Tako da ćete imati 6 uvijača po 4 kore. Prvo sa strane sklopite veličine jednog prsta, pa onda uvite ali malo čvršće.
Ko voli može umesto mlevenih da stavi i lomljene orahe. Ili čak pomešano.
Uzmite jednu kašiku ulja i namažite pleh. Poređajte uvijače jednu do druge. Rastopite puter pa vrelim puterom premažite svaku nepečenu uvijaču. Jedna kašika jedna uvijača.
Stavite da vam se peče na 180 stepeni oko 20 do 25 minuta. Dok ne porumeni. Kad izvadite prekrijte krpom malo poprskajte vodom i ostavite 15 minuta da odstoji. Isecite i pospite prah šećerom. Pita može odmah da se degustira za one koji ne mogu da dočekaju kao vaša raspevana kuvarica.
I nešto da vam kažem. Odlična je za nošenje u goste. Nećete se obrukati. Ovo je takođe jedna od onih pita koju možete nositi na putovanja. Odlična je i za slatki sto. Pa prijatno vam bilo!!!
