Kulinarstvo Opšte Raspevana kuvarica

Posni kukuruzni štapići

Kada pomislimo na post i grickalice obično svratimo do onih bio špajzova ili prodavnica "na meru".

Tamo ima raznoraznih đakonija koje se kupuju na grame. E sad, da bi one duže ostale sveže pojedini proizvođači pribegavaju nepopoularnim merama, dodajući razne aditive. I kao što znamo ti aditivi su jako štetni posebno u kombinaciji sa belim brašnom. Ja sam u svojim musavim ceduljama imala raznorazne recepte za grickalice ali kao zainat svi su mrsni. Dok jednog dana nisam pronašla recept moje gazdarice kod koje sam živela za vreme studija. Posne zavrzlame. Tako dobri krekeri sa susamom. Iskrena da budem na njih sam potpuno zaboravila. To je onaj momenat kada nešto stalno spremate pa vam dosadi. E tako je meni ovaj recept dosadio jer sam ga besomučno spremala bukvalno za svaku priliku. Nosila ga na žurke, svuda redom, na putovanja. Moglo je da odstoji po nekoliko dana bez problema. Kada sam ga pronašla i počela da čitam palo mi je na pamet da izmenim neke stvari i da od zavrzlama napravim štapiće. U osnovi recept je bio posan i nije mi predstavljalo problem samo da nešto dodam, a nešto oduzmem. Naravno posno. Prvo promešati sve praškaste sastojke. Mala šoljica od kafe je mera. 1,5 šoljica mekog brašna tip 400, 1,5 šoljica projnog brašna (belo kukuruzno), kašičica soli, kesica praška za pecivo. Dodati 1,5 šoljice piva, 2 kašike ulja i sve zajedno dobro umesiti.

Rastanjiti oklagijom pa iseći na štapiće. Tako ostaviti na radnoj površini 15 minuta da “odmori”.

Štapiće prebacite u pleh, dobro ih premažite posnim majonezom i pospite raznim semenkama. Tako u plehu ostavite još 5 minuta.

Peče se na 180 stepeni dok ne porumene. Mogu da se jedu vrući a mogu i hladni. Sveži su i po nekoliko dana tako da su idealni i za putovanje. Ovo je manja mera za jedan pleh a vi možete slobodno duplirati jer se pojedu dok si rek’o keks. Za post stvarno idealno. A ako ne postite sa jogurtom se fenomenalno slažu. Naravno po ukusu možete dodati bibera i belog luka. Moja drugarica ih je spremila sa sremušem i pravo da vam kažem prste da poližeš.

U toku posta navikli ste od mene da vam napišem po koji odlomak iz knjige Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića “Molitve na jezeru”. Jer što bi sveti otac rekao: “Šta je post bez molitve i šta je molitva bez posta. Jedno bez drugog ne idu.”

Molitva peta
Još malo, malo i put će se moj končiti. Još malo, malo pridrži me, Pobedniče smrti, na strmenom putu k’ Tebi. Jer što se više k’ Tebi penjem, sve više me ljudi zatežu naniže, u svoj bezdan. Što je bezdan puniji to je deblja i njihova nada, da će Tebe savladati. Zaista, što je puniji bezdan Ti si dalje od bezdana. Kako su glupe sluge drveta poznanja! Svoju moć ne mere Tobom no svojim brojem. Zakon pravde ne osveštavaju Tvojim imenom no svojim brojem. Put većine za njih je put istine i pravde. Drvo poznanja postalo je drvo zločina, i gluposti, i ledenog mraka. Vaistinu, znalci ovoga sveta znaju sve osim da su sluge Satane. Kad svane poslednji dan, Satana će se zaradovati broju svoje žetve. Sve šturo klasje! No po gluposti svojoj i Satana računa sa brojem a ne sa punoćom. Jedan Tvoj klas vrediće za svu žetvu Sataninu. Jer Ti na punoću hleba životnog računaš, Pobedniče smrti, a ne na broj. Uzalud govorim bezbožnim: uputite se Drvetu Života i znaćete više nego što želite znati. Od drveta poznanja Satana vam pravi skalu za podzemni svet. Rugaju mi se bezbožni: ti hoćeš kroz Drvo Života da nas obratiš tvome Bogu, koga mi ne vidimo. Zaista, nećete Ga nikada ni videti. Svetlost, što zasenjuje oči i serafimima, sagoreće vaše zenice za navek. Od svega što raste u gnilini zemljinoj najređi su oni što u Boga veruju. O jezero i planine, pomozite mi da se veselim, što i ja putujem sa ovim najređim, najnečujnijim, najprezrenijim. Još malo, malo, braćo, i put će se naš končiti. Još malo, malo pridrži nas, Pobedniče smrti.

Molitva šesta
Na kolena, plemena i narodi, pred veličanstvom Božjim. Padate hitro na kolena pred svojim harambašama, a oklevate pasti pred noge Svemogućega! Velite: zar će nas ovako malene kazniti Gospod? Da nas je stvorio većim i snažnijim, pa da nas i kažnjava! A ovako, gle, jedva smo nešto viši od trnovog žbunja ukraj druma prema hučnoj vasioni oko nas, a ti nam pretiš kaznom nesrazmerno Većeg od nas? Bezumnici! Kad vas vaše harambaše pozivaju na zlo, od koga se i vasiona zatrese, onda ne govorite, da ste suviše maleni. Samo se za svetla dela izgovarate malenkošću i slabošću. Mada ste maleni na oči, pod velikim ste imenom zapisani u knjizi sudbe. Praotac vaš imađaše arhangelsku veličinu i blistaše arhangelskim likom. Zato je i vama određena arhangelska nagrada ili arhangelska kazna. Kad se nečujno uvuče u srce praoca vašeg želja, da pozna stvari van Tvorca, njegov lik arhangelski potamni kao zemlja, i njegova veličina razbi se u sitnice, – u vas, seme njegovo. Jer poželi, da pozna sitnice, pa se razbi u sitnice, da bi mogao ući u sitnice, i okusiti ih, i ispitati ih. Sve sitnice, svi sitni presitni, moraju se združiti i okrenuti licem od zemlje ka Tvorcu. Da bi se vaš arhangelski praotac ponovo vaspostavio, i da bi lice njegovo ponovo zasjalo sjajem ogledala okrenutog ka suncu. Gospode moj i Tvorče moj, vaspostavi čoveka, kakvoga Ti prvo stvori. Ovakav kakav je čovek nije delo Tvoje. Ovakav kakav je čovek je tvorac samoga sebe. Ime mu je bolest, – od kud bi bila bolest u rukama Tvojim? Ime mu je strah – od kud bi strah mogao doći od Neustrašivog? Ime mu je zloba, – od kud bi zloba mogla doći od Nezlobivog? Ispuni me Sobom, zdravlje moje; ispuni me Svojom večnom jutarnjom svetlošću, i ispariće iz mene bolest, strah i zloba. Kao što pred suncem močvar isparava, i pretvara se u njivu plodovitu!

Dragi moji na zdravlje i spasenje Vaskršnji post! Vama i vašoj porodici puno zdravlja!

Autor: Jovanka Jevtić
Carstvo raspevane kuvarice

Reklame