U našem gradu je od 1834.godine, kada je u Knjažesko-srbskoj knjigopečatnji pod uredništvom Dimitrija Davidovića odštampan prvi broj „Novina srbskih“ u Srbiji, publikovano preko 300 različitih novina i časopisa i veliki broj knjiga na srpskom i bugarskom jeziku.
Samo četiri godine kasnije, tačnije 12. jula 1838. godine, takođe u našem gradu, udareni su temelji današnje Narodne biblioteke Srbije, kada je srpski knez Miloš Veliki zvanično odobrio molbu ministra prosvete Stefana Stefanovića Tenke da se knjižnica Tipografije prisajedini biblioteci Ministartva prosvete koja je, tim činim, zvanično počela da radi.
Kragujevac je kroz vekove svog razvoja bio žiža okupljanja i realizovanja slobodoumnih ideja, grad od velikog značaja za istoriju moderne Srbije. To se posebno ogledalo u štamparstvu i izdavaštvu, jer se održavao kontinuitet u radu brojnih štamparskih preduzeća: Kragujevačka društvena štamparija, Štamparija Radivoja Jovanovića, Savića, Narodna štamparija, Nova štamparija „Šumadija“, Štamparija Stefanovića i Jovanovića, u vreme Velikog rata Štamparija Vrhovne komande, „Jugoslavija“ braće Jovanović, „Šumadija“ A. Jovanovića, Studentska štamparija i „Novo doba“ Nikole Nikolića, „Svetlost“ Vukašina Jakovljevića, Narodna štamparija Spasoja Vuletića, Štamparija Miodraga Mihajlovića, „Novo doba“ Sofije Nikolić, „Rad“ Nikole Crljakovića, Štamparija IP „Svetlost“, Štamparsko preduzeće „Napredak“ i Grafičko preduzeće „Nikola Nikolić“ (jedna od najvećih štamparija južno od Beograda).
Pored toga, naš grad je i univerzitetski centar u kome se školuje buduća intelektualna elita čiji će zadatak biti da daje impulse razvoju našeg društva. Od kvaliteta njihovog obrazovanja zavisiće i naša budućnost. Smatramo da su to dovoljni razlozi da Kragujevac organizuje Sajam knjiga i grafike, sa željom da on iz godine u godinu raste i postane najveći sajamska manifestacija ove vrste u centralnoj Srbiji.
