Kulinarstvo Opšte Raspevana kuvarica

Čoko višnja

Posni kolač koji svi obožavaju.

Majčica Ksenija kako od milošte nazivaju veliku Rusku svetiteljku Kseniju Petrogradsku je svetica kojoj se mole ne samo pravoslavni narodi širom sveta nego i narodi drugih veroispovesti. Poznata je po tome da pomaže u pronalaženju posla, stana i braka svima koji joj se u molitvi obrate. Neretko se mogu videti u crkvi na Smolenskom groblju u Sankt Peterburgu, muslimani i katolici koji dolaze izmoliti pomoć svetice.

Sveta Ksenija Petrogradska jurodiva Hrista radi počiva na Smolenskm groblju u Sankt Peterburgu – Rusija. Ona je brzopomoćnica. Šta to znači? Pa postoje svetitelji koji se svrstavaju u brzopomoćnike jer njihova molitva jako brzo deluje. Takav je slučaj sa našom matronuškom Ksenijom čija je molitva pred Bogom toliko jaka da deluje brzo. Često imam prilike da čujem kako je svetica samo posle nedelju dana pomogla u pronalaženju posla. Ili kako se zahvaljujući molitvi našoj Mati Kseniji rešilo stambeno pitanje.

Ali molitva svetoj Kseniji nije samo kratka usluga. Sada smo se našli u nevolji sada se molimo pa posle je zaboravimo. Svi koji se molimo Sv. Kseniji slažemo se u jednom. Kada nam putem molitve Mati uđe u život tu ostaje da nas štiti i da bude deo nas. Kao najmiliji član porodice. Prisutna tu kad god treba da nas usmeri na pravi put.

Jednom sam slušala mudre reči duhovnika koji je rekao: “Kada doživite svetitelja kao da vam je neko najmiliji tada znate da će on uvek biti uz vas i u dobru i u zlu.” Tako sam ja doživela Kseniju Petrogradsku. I znam da je Mati uvek uz mene.

Iz žitija Sv. Kseniji možemo saznati da je ona imala posve neobičan život. Ksenija Grigorjevna, rođena je 1731. godine u Petrogradu, u uglednoj i dobrostojećoj porodici, koja joj je omogućila najbolje obrazovanje. Udala sa za pukovnika koji je bio pevač u crkvenom horu carskog dvora. Njih dvoje su bili srodne duše i to u tolikoj meri da nisu mogli da žive jedno bez drugog. Nakon samo četiri godine braka Andrej Fjodorovič se naprasno razbole i umre. Ksenija je odlučila da uzme podvig jurodivosti, da sebe živu sahrani i uzme muževljev identitet.

Odlučila je da svo imanje do poslednje stvari razdeli siromašnima. Uzela je samo staru i oskudnu muževljevu odeću i tako živela na ulicama Sankt Peterburga. Kad bi je neko pozvao Ksenija samo bi rekla Ksenija je umrla ja sam Andrej Fjodorovič. Molite se za pokoj duše rabe Božije Ksenije. Iako najčešće bosa i slabo odevena imala je čelično zdravlje i doživela je duboku starost.

Sveta Ksenija

Svedočenja o njenim delima još za njenog života zapisali su mnogi. Kome god je Mati u kuću ušla tu bi nastalo blagostanje pa su se utrkivali ko će je pozvati na čaj ili večeru. Svu garderobu i obuću koju je dobijala delila bi siromašnima. Kočijači koji bi je tog dana povezli ili čije bi konje pomazila tog dana su imali velike pazare. Poznate su bile njene isceliteljske moći kod bolesnih i nemoćnih.Evo jednog primera iz žitija Svetoj Kseniji. U jednoj plemićkoj porodici devojčica se rodila zdrava, ali je jako nazebla kada je imala tri godine. Imala je bolove u glavi i temperaturu nešto više od trideset sedam stepeni. Roditelji su joj dali lek i položili je u krevet misleći da će do jutra sve biti u redu. Međutim, devojčica cele noći nije spavala kako treba, a bol u glavi je bio prisutan i tokom sledećeg dana. Pozvali su doktora. Doktor je stetoskopom pregledao, opipao puls, pogledao jezik, izmerio temperaturu i rekao da nema opasnosti, da je u pitanju laka prehlada. Prepisao je lek i otišao.

Nakon dva dana, temperatura se povisila na trideset i devet stepeni i devojčica je počela da se žali na probadanje u desnom uvetu. Opet su pozvali doktora. Konstatovao je pogoršanje nazeba i bojazan od čira u desnom uvu… Ponovo je prepisao lekove i obećao da će svratiti sutradan.

Te noći devojčica više nije mogla da spava; imala je temperaturu od četrdeset stepeni, a bol u uvu je postao nepodnošljiv. Roditelji su iste noći pozvali doktora, da je stvar postala ozbiljna i da pozovu specijalistu… Pozvali su četvoricu lekara, koji su započeli ispitivanje stanja devojčice, koja je vikala i stenjala od bola. Izjavili su da devojčica ima čir iza bubne opne i da je neophodno dati vreme tom čiru da sazri, što će trajati tri do četiri dana, a zatim će bubna opna morati da se probuši i izvuče gnoj. Ako operacija uspe, devojčica će ostati živa, samo će ogluveti na desno uvo…

Ako se, pak, ne bi uradilo probijanje bubne opne, došlo bi do trovanja krvi, i tada bi umrla. Dva dana su doktori posećivali pacijentkinju nekoliko puta na dan, umirujući njene bližnje tvrdnjama da se bolest normalno razvija. Trećeg dana ujutru, saopštili su da bi mogli da izvrše operaciju. U međuvremenu, patnje male pacijentkinje, a zajedno sa njom i njenih roditelja, dostigle su, krajnje granice. Ali, baš tada je milostivi Gospod pokazao svoje veliku milost. U sobu, gde su sedeli roditelji i njena baka, ušla je dadilja i rekla: “Gospodaru dozvolite mi da odem na Smolensko groblje, blaženoj Kseniji.“

“Draga dadiljo“, odgovorio je otac, “idi kuda hoćeš, moli koga znaš, samo nam pomozi, Hrista radi!“. Dadilja je otišla. Baka i roditelji su sedeli u sobi, a koliko su tako sedeli, ne sećaju se. Samo su primetili da stenjanje postaje sve tiše i tiše, a na posletku je i sasvim nestalo. “Umrla je, jadnica“, proletelo je njihovim glavama i sve troje su otrčali u dečiju sobu… Ugledali su dadilju i bolničarku pored devojčicinog kreveta, i nju, kako leži na boku i spava tihim i mirnim snom.

“Slava Bogu“, prošaputala je dadilja, “bila sam na Smolenskom groblju kod blažene Ksenije, tamo se pomolila, donela malo zemlje sa njenog groba i ulja iz kandila… Sada će joj biti lakše.“Ujutru su došli lekari ali je devojčica i dalje spavala. Da ne bi mučili dete pred tako složenom i opasnom operacijom, nisu želeli da je bude. Čekali su jedan sat, zatim drugi… U početku su doktori mirno sedeli, ali su postepeno postajali sve nestrpljiviji i naposletku, zamolili da devojčicu probude. Majka je, uz bolničarkinu pomoć, pokušala da je probudi, ali joj to nije polazilo za rukom. Zatim su pokušali da je probude otac, baka, doktori, svi po redu. Na kraju je majka uzela devojčicu na grudi…

Najedanput, svi su ugledali da su ceo jastuk, desno uvo, obraz, vrat, pidžamica i posteljina-pokriveni gnojem; čir je pukao, a zdrava devojčica je na majčinim rukama nastavila mirno da spava. Operacija nije bila potrebna. Posle odlaska lekara, roditelji su upitali dadilju kako se sve ovo dogodilo. Rekla im je da je otišla na Smolensko groblje kod mati Ksenije, da joj naruči parastos. Kupivši dve sveće, jednu je postavila na svećnjak, drugu je uzela u ruku i sa suzama se bacila pred sam Ksenijin grob. Sveštenik je počeo parastos, a dadilja je sve vreme ponavljala:“Gospode, spasi, Ksenjuška pomozi!“. Posle parastosa, dadilja je, sa njegovim blagoslovom uzela malo zemlje sa groba i ulja iz kandila, vratila se i, sačekavši da bolničarka izađe, pomerila sa uveta povez i sipala joj ulje iz bočice direktno u uvo. Zemlju je zavezala u krpicu i stavila je detetu pod jastuk.

“Ali, otkuda si saznala za Kseniju? Ko ti je pričao o njoj?“, pitali su dadilju. “Svi je znaju, razboli li se neko, ili ga neka muka stigne, svi idu na njen grob, tamo se pomole, odsluže parastos, i za tren, sve lakše postane…“.

A pošto nam se bliži post ja sam spremila ove divne posne kolače koji svojim izgledom i ukusom mogu da se nađu na svim slavskim posnim trpezama. Ovo je posna čoko višnja. Prvo napravite fil koji ćete staviti u frižider. 150gr čokolade za kuvanje izlomite u nekoj vangli. Tu čokoladu prelijte sa 250ml posne slatke pavlake koju ste zagrejali da ne provri samo da prostruji (ali da bude vrela). Ostavite 5 minuta pa sjedinite spatulom dobro. Ohladite u zamrzivaču na 5 do 7 minuta. Umutite penasto kao šlag. Ostavite u frižideru.

250gr margarina penasto umutite sa 150gr prah šećera i kesicom burbon vanile. Dodati 100gr mlevenih oraha, 650gr brašna i sok od jednog limuna. Ako je potrebno dodajte malo mlake vode koliko je potrebno da se napravi glatko testo kao kod vanilica recimo. Testo zavijte u foliju pa u frižider na pola sata da ”odmori”.

Testo rastanjite oklagijom na debljinu tupe strane noža. Vadite okrugle oblike kao vanilice. Pecite na 180 stepeni oko 7 minuta u zavisnosti od rerne. Ne smeju da porumene.

Vrele premažite sa unutrašnje strane višnjevačom. Treba oko 4 kašike. Tako ostavite da se potpuno ohlade.

Izvadite fil iz frižidera pa spajajte dve polovine filom. Strana sa višnjevačom da bude unutra. Odozgo takođe stavite fil. Ukrasite kandiranom višnjom ili višnjom iz slatka koju ste iseckali. Od ove mase baš dosta ispadne. Mogu bez problema da se zamrznu. Prijatno!

Autor: Jovanka Jevtić
Carstvo raspevane kuvarice

Reklame

Reklame

Bilbordi