Iz Rusije s ljubavlju Opšte

Lada niva(4×4)

"Niva“ je sovjetsko i rusko terensko vozilo - terenac male klase sa monokokiranom karoserijom i stalnim pogonom na sva četiri točka.

VAZ-2121 „Niva“ se serijski proizvodi od 1977. godine. Ime automobila nema nikakve veze sa zasejanim poljima, kako se ponekad interpretira. Ime „Niva“ je nastalo dodavanjem prvih slova imena dece dvojice glavnih konstruktora: jedan je imao ćerke Nataliju i Irinu, drugi sinove Vadima i Andreja. Automobil je imao više imena. Od 1977. do 2006. godine, na domaćem tržištu se prodaje pod nazivom VAZ-2121 „Niva“, a na izvoznim tržištima kao „Lada niva“. Od 2006. do 2021. se prodaje pod imenom „Lada 4×4“, od 2021. godine, kao „Lada niva legend“.

Prošlo je više od četiri decenije otkako je „Niva“, remek delo ruske automobilske industrije sišla sa montažne trake. Bila je to briljantna dizajnerska odluka za to vreme. Nijedan automobil na svetu, sa pogonom na sva četiri točka, nije posedovao takve kvalitete. U današnje vreme, svaki savremeni SUV automobil (terenski automobil) koristi iste principe, koji su postavljeni kod modela „Niva“, 1977. godine: stalni pogon na sva četiri točka, monokokirano telo, opružno vešanje, veliki klirens i kratak međuosovinski razmak. Automobil je postao tražen ne samo u Sovjetskom Savezu, već i širom sveta. Kao rezultat toga, porasla je potražnja za raznim modifikacijama za svaku zemlju. Sa porastom popularnosti porasla je i potreba za individualnošću. Svi su želeli da voze drugačiju Nivu. Zbog toga su bila potrebna poboljšanja, ne samo u odnosu na motor i unutrašnje elemente, već i na telu, koje je više puta podvrgavano izmenama.

Krajem šezdestih godina prošlog veka u Sovjetskom Savezu se pojavila potreba za dizajniranjem terenskog vozila, pre svega za potrebe običnog stanovništva. Tih godina su se u zemlji već proizvodili automobili sa pogonom na sva četiri točka, ali ih nije bilo dovoljno ni za potrebe vojske, tako da je većina stanovnika o njima mogla samo da sanja. Zato su 1970. godine tri sovjetska auto-giganta, „AZLK“( Moskva), „AvtoVAZ“(Toljati) i „Ižmaš“(Iževsk), dobili zadatak da dizajniraju „automobil za selo“.AvtoVAZ se bolje snašao od svojih konkurenata.U početku su dizajneri mislili da uzmu za osnovu već poznati „Žiguli“ automobil, da povećaju razmak od tla i opreme ga pogonom na sve točkove. Zatim su ipak odlučili da naprave temeljno novi automobil, počevši od nule. Od ideje o stvaranju kompaktnog automobila, stiglo se do razvoja pravog terenskog vozila. Rezultat je prvi SUV automobil male klase na svetu.Zanimljivo je da su inostrani džipovi imali preklopni pogon na prednje točkove, zavisno vešanje, ramnu konstrukciju i vrlo skromnu unutrašnjost. Ruski konstruktori su napravili sve suprotno od toga: stalni pogon na sva četiri točka, nezavisno vešanje, samonoseću konstrukciju, udobnu i lepu unutrašnjost. Pogon na sva četiri točka je napravljen ne samo zbog veće stabilnosti na putu, već i zato što se ispostavilo da je jeftiniji. I suprotno uvreženom uverenju, nisu Audi dizajneri prvi savladali proizvodnju automobila sa ovakvim pogonom,već upravo ruski programeri.

Prvi prototipovi „Nive“ su se pojavili 1972. godine. Testirani su na Uralu i u Srednjoj Aziji, upoređivani su sa britanskim automobilima, Land Rover i Range Rover ili sa domaćim, UAZ – 469. Programi ispitivanja su bili različiti, obuhvatali su vožnju po putevima i po terenima van puteva. U poređenju sa konkurentima „Niva“ je lošije prolazila na dugačkim i teško prohodnim deonicama. S druge strane, ona je kratke, neravne deonice savladavala sa takvom dinamičnošću, da su ispitivači smislili poseban termin za takvu vožnju -„prelet“. Testiranje se odvijalo u tajnosti, prototipovi su imali ambleme nepostojeće marke „Formika“. Za znatiželjne je pripremjlena priča da se testira novi rumunski „Fijat“ sa pogonom na sva četiri točka. Pošto se automobil pokazao veoma uspešnim, njegova serijska proizvodnjanije nije odlagana na neodređeno vreme, naprotiv… 5. aprila 1977. „Niva“ svečano napušta kapije fabrike.

Prvi automobili „Niva“ sa troje vrata su proizvedeni samo u jednoj, zlatno-oker boji. Opremani su karburatorskim motorom zapremine 1,6 l , jačine 80 konjskih snaga i četvorostepenim menjačem. „Niva“ je tada koštala 9000 rubalja. Najpre je fabrika proizvodila 25 000 automobila godišnje, zatim 50 000, pa kasnije 80 000. Gotovo odmah, automobil je počeo da se izvozi, i to do 80% ukupnog broja svih proizvedenih modela. I upravo iz tog razloga, Niva nije odmah ušla u masovnu upotrebu u Sovjetskom Savezu – većina modela je završila u inostranstvu, pa je na domaćem tržištu, u toku prvih godina proizvodnje, auto bio deficitaran. Osim kod kuće, Nivu su sastavljali u još šest zemalja: Brazilu, Ekvadoru, Panami i Čileu, zatim u Grčkoj, pa čak i u Kanadi.

„Lada niva“ se izvozila u više od 100 zemalja sveta. Bila je jedini sovjetski automobil, koji se aktivno prodavao u Japanu. Visoko je cenjena u zemljama Beneluksa ( Belgija, Holandija i Luksemburg). U Velikoj Britaniji i Francuskoj su postojali i klubovi ljubitelja Nive i štampani su časopisi u njenu čast. U Nemačkoj su se kupci za kupovinu „Lade nive“ upisivali i čekali na red, kao u slučaju Mercedesa. U Austriji je 90 % terenskih vozila pokrivao upravo ovaj auto. Cena izvozne varijante bila je prilično velika, što inače nije bilo karakteristično za ostale sovjetske automobile. Oprema za izvozne modele je uvek bila za jednu klasu bolja od opreme za domaće tržište. Obuhvatala je: panoramska ogledala, produžene diskove, specijalne gume, zadnje brisače, krovne prozore, neobične rešetke hladnjaka, vitla, zaštitu farova, štitnike karoserije, viseće stepenice, svetla za maglu i druge detalje u dizajnu.

Faktički, Lada niva je postala predak nove, preko potrebne klase automobila. Ovaj automobil je obeležio čitavu eru automobilske industrije. Iza njega stoje i mnogi podvizi. 1984. godine Lada niva je učestvovala na afričkom reliju „Atlas“ i pobedila, u konkurenciji 120 automobila, od kojih je samo trećina stigla do cilja. 1990. godine, auto su dobili ruski polarni istraživači na Antarktiku. Tokom 15 godina vožnje na Antarktiku, automobil je prešao preko 12 000 km, i to u uslovima stalnog leda i snega.1998. godine Niva se popela na Everest do nadmorske visine od 5200 m, dok je sledeće godine na Himalajima nadmašila ovaj rekord za pola kilometra.


 

Mnogi stručnjaci smatraju da je Niva najbolji, najuspešniji i najdugovečniji proizvod AvtoVAZ-a. Proizvedeno je oko dva i po miliona primeraka ovog legendarnog terenskog automobila, čiji je dizajn uspešno odolevao vremenu. Tokom proizvodnog procesa Niva je modernizovana i poslužila je kao baza za brojne automobile. I danas se proizvodi pod nazivom „Lada niva Legend“


apartmani Zlatar

Reklame

Reklame