Naime, upravo se lađa nalazila na amblemima ovih automobila od 1970. godine. Prema drugoj verziji prosto je izabrano slovensko žensko ime „Lada“. Koren ove reči je u staroruskom jeziku sa značenjem – suprug, a kasnije dobija i značenja: supruga, mila, mili. Takođe, u slovenskoj mitologiji, Lada je boginja ljubavi i lepote i zaštitnica porodice.
U početku je to bilo samo izvozno ime automobila. Ali pošto je postalo opštepopularno, u budućnosti će svi automobili fabrike „AvtoVAZ“ nositi ime „Lada“.
Fabrika automobila u Toljatiju je izgrađena u saradnji sa Italijanima, pa su i amblemi prvih automobila napravljeni u Italiji. Ispod lađe na amblemu je trebalo ispisati ime grada – Toljati, na ruskom jeziku: „Тольятти“. Umesto ćiriličnog ruskog „Я“ (ja), Italijani su stavili latinično „R“, jer slova očigledno „liče“. Greška je brzo ispravljena, ali je ostalo 30 amblema sa ovim retkim natpisom.
Lada se odavno izvozi u Finsku. Kada se 2004. godine pojavila „Kalina“, u tri varijante: VAZ-1117 (karavan), VAZ-1118 (sedan), VAZ-1119 (hečbek), Finci su bili zainteresovani za novi model, ali je problem nastao oko imena ovog automobila. „Kalina“ u prevodu sa finskog znači „buka“ ili „tutnjava“, što nije baš prigodan naziv za automobil. Otuda je za finsko tržište izbačen naziv „Kalina“ i zadržan samo indeks modela.
Šampion formule jedan, Finac Kimi Rejkenen je rekao da je njegov prvi automobil bila Lada, koju je dobio na poklon od porodičnog prijatelja. „Bio je to dobar automobil, koji se nikada nije kvario… Osim što smo otac i ja promenili motor. I kočnice nisu bile najbolje, iako ovo nije presudno za prvi automobil. Dugo sam vozio automobil, a zatim sam ga prodao prijatelju“. Kimi nije precizirao o kom modelu je reč, ali fanovi su sigurni da je to VAZ-2108.
„Osmicа“ je automobil na kome je svoju trkačku karijeru započeo i Kolumbijac Pablo Montoja. On se takmičio na Kolumbija reli kupu sa automobilom Lada samara 2108 VFTS. Auto je sastavljen u Fabrici automobila u Vilnjusu, pod rukovodstvom čuvenog sovjetskog vozača trkačkih automobila, Statisa Brundze. Kasnije je na bazi ovog automobila nastala „Lada eva“ od 300 konjskih snaga. Treba naglasiti da su trkačku „Osmicu“, sastavljenu u Litvaniji uvažavali mnogi moto-sportisti širom sveta.
„Lada gorbi“ je zanimljiv koncept čuvenog nemačkog dizajnera Luiđija Kolanija iz 1987. godine. „Gorbi“ je inače nadimak poslednjeg sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova, koji je dobio na zapadu. Znači, ovaj koncept Lade je po Gorbačovu dobio ime. Koncept nije bio zanimljiv samo zbog svog futurističkog dizajna… Imao je motor od 200 KS, pogon na sva četiri točka i šasiju sa upravljačem na svim točkovima (kod „Gorbija“ su se okretali svi točkovi, pružajući odličan manevar).
Popularna „Lada niva“ je pored svojih brojnih modifikacija dobila još jednu zanimljivu varijantu, nazvanu „Crni princ“. Ovaj originalni kamionet je napravljen u firmi „Mega-Lada“, 1994. godine. Na Moskovskom salonu automobila je postao jedan od glavnih reklamnih projekata, 1995. godine. Privukao je ogromnu pažnju, njegovi autori su dobili veliki broj porudžbina, ali u proizvodnju nije ušao. Model je preživeo do danas i reklamira jedan od restorana u Toljatiju.
„Lada niva“ kao terenski automobil je učestvovala u mnogim podvizima. Tako se ovaj automobil uspeo na Tibetansku visoravan do visine od 5726 metara nadmorske visine.To je bilo 1999. godine. Iste godine, kao i godinu dana kasnije vozilo napravljeno za sneg i močvarno tle „Niva marš“ je dva puta osvojilo Severni pol.
„VAZ-2108“ i „Porše 924“ imaju iste ručke na vratima. I to nije slučajno – one su zaista iste. Činjenica je da je firma „Porše“ pomogla u projektu „Gama“ pri finalizaciji automobila sa pogonom na prednje točkove, koji je dobio indeks 2108. Automobil je dobio niz dizajnerskih rešenja od Poršea, a posebno ručke kao kod modela 924. Inače te ručke je dizajnirao Anatolij Lapin, tih godina glavni dizajner Poršea. On je rođen u Letoniji, od majke Ruskinje i oca Nemca.
Klasična porodica Lade, koja je u Rusiji nosila naziv „Žiguli“ je, kao što je poznato, bila snažno inspirisana Fijatovim automobilima. Ono što je manje poznato je da je jedan automobil iz porodice klasične Lade, 2107 automobil, takođe inspirisan i automobilom Mercedes-Benc. Težeći da VAZ-2107 postane najkvalitetniji automobil iz serije „Žiguli“ i kako bi pred celom porodicom naglasili vrhunski kvalitet ovog modela, dizajneri su neke karakteristike preneli sa modela Mercedes-Benc S klase sa karoserijom W116. Dakle, pravougaoni farovi i velika pravougaona hromirana rešetka, uz još neke sitnije detalje su preuzeti od Mercedes-Benca.
Prvi model klasične porodice automobila „Žiguli“ je, kao što je poznato, VAZ-2101, u narodu prozvan „Kopejka“. Pre zvaničnog naziva, bilo je u narodu mnogo predloga kako da se nazove ovaj automobil: Argamak, Katjuša, Avangard, Direktivec, Novorožec. Ipak je izabran naziv „Žiguli“, po planinskom lancu, nasuprot kome se nalazi grad Toljati. Ime pogodno za rusko uvo, nije najbolje zvučalo u drugim jezicima. Takođe, ruska reč „Žiguli“ u nekim evropskim jezicima je zvučala slično kao „žigolo“(muškarac koji pleše za novac). Tako je „Kopejka“ za inostrano tržište dobila naziv „Lada 1200“. Prva inostrana verzija VAZ-2101 je otišla u Jugoslaviju, Belgiju, Holandiju i Finsku.
Jedan od prvih vlasnika modela VAZ-2101 ili „Kopejke“ je bio čuveni ruski glumac, pesnik i izvođač pesama, Vladimir Visocki. Svoju sivu „Ladu“ on nije dugo vozio, jer je već u julu 1971. godine imao udes, u kome je auto havarisan.
„Lada vesta“ je automobil, koji je dokazao da je Rusima automobil sa karoserijom karavana neophodan. Prethodno su gotovo svi uvozni brendovi uklonili ovu vrstu modela iz asortimana modela. Objašnjenje je bilo jednostavno: od momenta kada su krosoveri ušli u modu, niko više nije želeo putnički karavan sa standardnim klirensom. Ispostavilo se da je, ipak, reč o ceni. Naime, karavani uvezeni iz inostranstva, nisu mogli da izdrže konkurenciju u ceni, u odnosu na većinu domaćih krosovera. Firma AvtoVAZ je iskoristila ovu cinjenicu.
2017. godine na ruskom tržištu se pojavljuje domaći karavan Vesta SW, po veoma privlačnoj ceni. On praktično nema konkurenciju i odmah postaje popularan. Na prodaju ovih automobila otpada 40% potražnje svih Vesta modela. To, naravno, u potpunosti opovrgava tvrdnju da Rusi „ne vole“ karavan.
Piše: Nađa Milanić
