A da li znate možda odakle nama kupus? Kupus ima veoma zanimljivu istoriju. Nisu ga na brodu preneli Vasko de Gama i njegova posada nego je zamislite nastao u Evropi. Doduše niko sa sigurnošću ne može tačno da kaže gde ali se smatra da je kupus verovatno nastao još pre nove ere ukrštanjem divljih kupusnjača. Kupusnjače su rod biljaka koje imaju debeo i trvrd list sa ili bez glavice. Pa tako smo imali kupusnjače u Engleskoj u doba pre Hrista. Po nekima su te biljke jele divlje životinje i sirotinja a brale su se na stenama i gde je velika vlaga. Kupus je najverovatnije bio pripitomljen kasnije. Kupus bez glavice (sastoji se samo od listova) i kelj su verovatno prvi bili pripitomljeni još pre 1000 godina pre Hrista, od strane Kelta bar se tako misli. U nekim spisima se pominje sadnja kelja za ishranu životinja i ljudi. Stari Egipćani nisu uopšte negovali kupus, jer nije bio poreklom iz doline Nila i u ishrani je u upotrebi mnogo kasnije. Grci su bili uvereni kako su kupus i vinova loza neprijatelji i da nije dobro saditi kupus blizu vinove loze jer će imati miris grožđa. I to važi i danas. Ako imate baštu pored vinograda ne sadite kupus. Grci i Rimljani su tvrdili kako vrste kupusa koji oni gaje, imaju lekovita svojstva i da pomažu kod glavobolje i simptoma trovanja od otrovnih pečurki. Takođe su brzo shvatili lekovitost lista kupusa kod rana i modrica. Postoje tvrdnje da su kupus jeli tokom pijančenja jer su smatrali da leči od mamurluka. Danas je to svojstvo dato rasolu. Čak se u Antičkoj medicini u prvom veku posle Hrista, kupus spominje kao lek. Sok od svežeg kupusa je korišćen za lečenje želudačnih problema, čireva i kiseline. I danas se koristi baš za čir na želucu. Mnogo kasnije širenjem Otomanskog carstva se kupus proširio na Bliski Istok prvo. Tamo se dosta dugo spremao samo skuvan sa ovčetinom. Kada su prvo muftije otkrile kupus kao lek počeo je da se upotrebljava u svežem stanju. A jela koja poznajemo danas su se „odomaćila“ mnogo kasnije. Nekada se u srednjem veku kupus jeo sa ovčetinom ili divljači. Uopšte se nije jeo sa svinjetinom. Tek kasnije. Najveću popularnost kupus je stekao u Engleskoj u srednjem veku. Tada dvorski lekar insistira da se sadi kupus kao lek i da se od njega pravi supa „cabbage broth“. Kasnije se raširila po svim delovima sveta i kao namernica sa jako malo kalorija. U Japan stiže tek u 18.veku i to zahvaljujući misionarima.
Svako ima neki svoj recept ili svoj način kuvanja. Verovali ili ne, sladak kupus spremam u nekoliko varijanti. Jedna od njih je i ovaj recept. Vrlo je lak za kuvare početnike. U nekom od narednih postova spremiću onaj u zemljanom loncu sa mešanim mesom. Ovde, slobodno, ko ne jede svinjsko meso može staviti juneći but. Ja ću vam dati mere za glavicu kupusa od oko 2 kilograma, a vi se ravnajte prema vašoj glavici kupusa jer tako je najbolje. Znači ovako, potrebna vam je glavica kupusa od oko 2 kilograma, oko pola kilograma svinjske plećke, 3 srednja paradajza, parče suvih rebara oko 300gr, soli, bibera, aleve paprike, 2 kašike masti svinjske i vode.
Kupus isečemo na kocke. Onaj tzv. „čokanj“ iz sredine kupusa odstranimo.
Ovde sam stavila svinjsku plećku jer je ona prošarana slaninom i idealna je za kupus. Meso isečemo na kocke kao za gulaš.
Otopimo kašiku masti pa stavimo red kupusa, malo mesa i malo nasečenog paradajza. Stavimo još jednu kašiku masti pa stavimo soli i bibera malo. Opet naređamo kupusa, mesa i paradajza i tako dok ne utrošimo sve. Na kraju je kupus. Soli i bibera po ukusu.
Preko stavimo komad suvih rebara, nalijemo vodom do pola šerpe. To je oko 2l. Da znate da će vam i kupus otpustiti vode.
Kuvajte u poklopljenom sudu prvo na najjačoj vatri dok ne provri pa smanjiti na srednju. Ništa ne mešati. Samo povremeno proveriti ako treba vode da se doda. Kupus je gotov za oko pola sata ili 40 minuta zavisi prvenstveno od mesa. Pred kraj ga promešati.
Zapržiti ga alevom paprikom. Dovoljno je jedna ravna kašika. Kuvati još pet minuta i to je to. Ova mera vam je otprilike za 6 porcija. Ovakav kupus se služi obično sa nekim sirom na tanjiru. Može mlad, Sjenički ili feta svejedno je. Ako nemate paradajz slobodno možete dodati 6 do 7 kašika mediteranskog preliva.
Luk onaj ljubičasti pola kilograma, maslinovo ulje 1dl, paradajz očišćen i samleven 3kg (znači oko 4kg paradajza u komadu), soli jedna kašika, šećera 3 kašike, peršun jedna veza, list celera jedna veza, origano i bosiljak po ukusu, beli luk 15 čena, biber 10 zrna. Staviti 1dl maslinovog ulja u veću šerpu i staviti na ringlu da se blago zagreje. Staviti iseckan luk. Luk dinstati samo na ulju. Ringla da vam bude na srednjoj temperaturi. Dinstajte luk 10 minuta uz konstantno mešanje dok ne dobije onu staklastu boju. Nalijte sa 3kg očišćenog i samlevenog paradajza (ja imam onu ručnu vodenicu što odvaja i semenke), dodajte šećer i so i kuvajte 40 minuta na srednjoj vatri uz povremeno mešanje. Naseckajte vezu celera, vezu peršuna, bosiljak i origano. Stavite u šerpu i kuvajte 20 minuta. 15 čena belog luka sitno iseckajte pa dodajte. Dodajte desetak zrna bibera i kuvajte sve dok se ne zgusne, ustvari to je otprilike dve trećine da vam ispari tečnosti. Sipajte vrelo u vrele tegle, stavite celofan pa preko poklopac. Tegle pasterizujte oko 20 minuta. Tako samo dobro uvijte i ostavite da se potpuno ohladi.Da znate od ove količine ne ispadne puno dve one tegle od 750gr i jedna mala od 300gr. Na početku mi je delovalo da će biti dosta ali kada je isparilo videla sam u stvari da je trebalo da dupliram turu. Preliv se koristi kao podloga za picu, za špagete, za ribu, bruskete i krompir, ma za svašta. Odličan je. Pa prijatno vam bilo!!!
