Kulinarstvo Opšte Raspevana kuvarica

Baklava kolač sa kokosom preliven sirupom

Da li znate kako je nastao prvi čaj? Vrlo zanimljiva priča. Naime, kineski car Nong imao je jednu opsesiju.

Kad god bi negde putovao morala je voda da mu se prokuva. Ustvari negde pre jedno 5000 godina car Nong je imao specijalnog čoveka koji bi mu prokuvao vodu pre nego što bi ovaj popio. Smatrao je da takva voda ne šteti organizmu i da je treba piti vrelu. I jednom prilikom car Nong je krenuo na sasvim suprotni kraj Kine. U toku puta kuvali su mu vodu na licu mesta. Seli bi da se odmore i onda bi “specijalni kuvač” vode skuvao šolju vode. Jednom prilikom u sred bela dana kada je caru skuvana voda ostavili su je dok se car ne vrati iz privremenog toaleta. U šolju je vetar naneo nekoliko suvih listova kamelije. Caru se miris toliko dopao da je odmah popio “čudnu” tečnost. Nije krio oduševljenje pa su sluge morale da oberu listove kamelije za usput. Onda je dovitljivi sluga koji je kuvao vodu, predložio da probaju i neke druge jestive biljke. Tako je nastao prvi čaj koji je doduše bila privilegija samo bogatih Kineza. Tek kasnije se raširio svuda po svetu. Danas imamo osim običnih čajeva i vrlo lekovite čajeve. Imamo i ritual ispijanja čajeva. Kod nas je nekako navika da vezujemo čaj za period kada smo prehlađeni. I tada obično koristimo lekovito bilje poznato u narodu kao jako delotvorno na sve tegobe koje nas muče. Uz ritual ispijanja čaja uglavnom se služe neki kolači. Ili čak i parče torte. Zna se uz koji čaj ide koji kolač jer je jako bitno da se ukusi slože. Po tome su Turci najpoznatiji. Znaju fantastično da uklope čaj uz dezert. I tako u moru slakiša koji serviraju uz čaj se našao i ovaj predivni kolač. Samo…

Jedna stvar mi neće biti nikako jasna. Zašto sve kolače koji se prelivaju agdom, tj. sirupom nazivamo baklava? Uopšte to i nije baklava, čak i neki kolači nemaju ukus ali eto mi ih nazivamo baklava kolačom. Sve osim urmašica. Svi znamo za urmašice pa kao jedini nije baklava kolač. Ovo je jedan od takvih kolača “baklavastih” samo po ukusu.
Prosto se sprema, a ima mnogo lep ukus. Tekstura mu je kao kod koha. Samo što ovde nema mleka. Ali zato se preliva sirupom. I da vam kažem zgodna je veličina. Ja sam pekla u manjem đuveču i obzirom da je jak i sladak, retko ko može da pojede više parčeta, tako da mislim da je ovo dovoljno.

SASTOJCI: 3 veća jaja, 1 šolja od kafe (2dl) brašna, 1 šolja šećera, 1 šolja griza, 1/2 šolje kokosovog brašna, 1/2 šolje skroz otopljenog putera, 1 kesica praška za pecivo, pola šipke vanile, za sirup: 2 šolje šećera, 2 šolje vode i 3 kašike limunovog soka. Jaja mutite zajedno sa šećerom i vanilom. Najjača brzina oko 5 minuta dok jaja ne posvetle i masa postane gusta. Smanjite na najslabije mikser pa dodajte puter.

Kada se sjedini sa jajima dodajte sve ostale sastojke odjedanput. Peče se na 180 stepeni oko 20 do 25 minuta u zavisnosti od rerne.Isecite tek ispečen kolač na parčiće direktno u plehu. Hladan kolač prelijte vrelim sirupom.

Sirup se kuva klasično kao i svaki. Šećer, limun i voda u šerpu pa na ringlu. Od momenta kada provri kuvajte 4 minuta. Prelijte kolač i ostavite da upije. Videćete da će kolač jako brzo da upije. Da vas ne zavara, sačekajte da se potpuno ohladi jer treba ne samo da se ohladi nego i da lepo nabubri griz. Kolač se obično servira uz kuglu sladoleda ili recimo neko voće. I naravno čaj.

A ispričaću vam jednu jako lepu ljubavnu priču vezanu za ispijanje čaja i dezerte. Početkom dvadesetog veka englezi su pošto poto hteli da upadnu na dvor turskog sultana. Pokušavali su da ubace neke špijune ali nisu uspeli nikako da se približe. Sve dok jednog dana nije se setio činovnik policije da probaju da ubace ženu u harem. Nisu znali kako. A kao prvo nisu imali žensku osobu koja bi odgovarala zadatoj ulozi. Jednog dana na prijemu kod viđenijeg lorda pojavila se devojka, ćerka uglednog biznismena i bankara. Tu su je zapazili visoki funkcioneri policije. I malo po malo reše da je ubace u harem. Spremali su je za ulogu tako što je morala da nauči sve običaje pa i čuveno spremanje i ispijanje čaja. Takođe su je učili kako se spremaju delikatesi turske kuhinje koji se služe uz čaj. Pošto je bila razmažena ćerka bogataša sve joj se ovo činilo kao jedna jako zanimljiva igra. Dok nije ušla u harem. A u harem je ušla zahvaljujući takođe “ubačenim” engleskim špijunom koji je bio sluga u palati. U tom trenutku kada je ona došla, došle su i žene iz Persije i žene iz Bugarske. Sultanova rođaka sve ih je rasporedila da ih vidi sultanov sin. I kako to naravno biva zapadne mu za oko engleskinja. Međutim postojalo je jedno nepisano pravilo. Sve devojke nove koje bi došle prolazile bi kroz neku vrstu obuke koja je trajala 3 meseca pa bi bile raspoređivane po raznoraznim palatama. I između ostalog tu se učilo osim ponašanja na dvoru i kako spremiti čaj i neke dezerte da bi ugodili sultanu. Tako se naša junakinja priče snašla odlično i zadobila je veliko poverenje sultanovog sina. Malo po malo počela je da isporučuje važnu prepisku koja je bila bitna englezima. Svoju ulogu je shvatila ozbiljno. Pošto je imala dara za poslastičarstvo odmah su je stavili da sprema dezerte za jednu od palata. Tu je bilo svakojakih đakonija kao i predivnih čajeva. I kad god bi dolazio sultanov sin u posetu palati,postavljali su se njeni dezerti i njen čaj. Malo po malo pridobijala je pažnju sultanovog sina. Jednom prilikom spremala je sličan ovom kolaču i služila ga je sa kuglom kajmaka. Uz to se pio čaj od hibiskusa. Sultanovom sinu se to toliko dopalo da je naredio da se devojka prebaci u glavnu palatu kao umetnik za kolače. I posle dve godine mlada engleskinja je uspela da se vrati kući. Pitate se kako. Pa zahvaljujući jednoj ženi iz Srbije koja joj je pomogla da se dokopa teritorije današnje Bugarske pa Srbije. Za njom je pošao i špijun koji je imao ulogu sluge. Oni su dosta doprineli razvoju situacije pred Galipolje. U međuvremenu rasplamsala se ljubav između engleskinje i špijuna i oni su se po povratku u Englesku venčali. A kolači su ostali i recepture pa je ona otvorila lokal sa orijentalnim poslasticama koji je bio jako cenjen.

Pa prijatno dragi moji.

Autor: Jovanka Jevtić
Carstvo raspevane kuvarice

Reklame

Reklame