Još su stari narodi Asteka uživali u kakaovcu (od koga se pravi kakao, pa čokolada). Shvatili su koliko utiče pozitivno na razmišljanje i koliko recimo utiče na opuštanje mišića. A sve je to ustvari skopčano sa radom mozga. Danas znamo da čokolada daje energiju, bolje se pamti. Studenti često pojedu parče čokolade pred ispit. A parče divne čokoladne torte je nešto sasvim drugo. U parčetu torte se uživa. Uživa se u svakom njenom zalogaju. Ona je svedok mnogih predivnih ljubavi, mnogih rođenja, mnogih rođendana, mnogih radosti. Psihololozi koji su istraživali uticaj hrane na čovekov način života posebno su se osvrnuli na SERATONIN.
Šta je seratonin? Seratonin je narodski rečeno hormon sreće. To je hormon koji naše telo proizvodi kada smo srećni i zadovoljni. On ustvari je glavni „krivac’“ što se vi osećate tako dobro, pa čak imate i leptiriće u stomaku. Mi u mozgu inače imamo jednu vrstu neravnoteže. I kada to bude baš pojačano onda dolazi do depresije ili do anksioznosti. Na scenu tada stupa naš mali prijatelj seratonin koji to negativno osećanje pretvara u pozitivno. Neke studije su pokazale da ako imate jako nizak nivo seratonina u organizmu, veća je verovatnoća da ćete biti stalno napeti. Smanjen seratonin prouzrokuje i visok nivo stresa. Osobe sa niskim seratoninom su razdražljive, svadljive, sklone izlivima besa, čak imaju i problema sa pažnjom. U jednoj studiji za potrebe psiholoških ispitivanja deci koja su imala poremećaj pažnje davali su u određenim razmacima slatkiše. Prvo bi dobili bombonu, pa parče čokolade i na kraju parče čokoladne torte. Kod 30% ispitanika torta je delovala zapanjujuće dobro. Poremećaj pažnje je sveden na minimum, što je bio znak da se krene dalje u istraživanje seratonina. E onda su došli i do zaključka da je prekomerno lučenje seratonina štetno po organizam jer izaziva pre svega pospanost. Verovatno ste se našli u situaciji da kada pojedete više parčeta torte vama se spava. To je zato što je naš organizam izlučio više seratonina nego što je optimalna vrednost koju naš mozak prihvata. I onda dolazimo do zaključka da je umerenost u hrani jako bitna. Mi smo skloni da kad imamo neke probleme utehu nalazimo u hrani. Posebno u slatkišima. Znate one scene iz filmova gde se cela torta sa tanjira jede u krevetu uz more prolivenih suza. I onda se samo zaspi. Zato su se slatkiši po nekad davali kao terapija protiv nesanice. Koje namernice pomažu najviše pri lučenju hormona seratonina? Pa pre svega crna čokolada. I to sa minimumom 50% kakaa. Voda je takođe jako bitna u lučenju seratonina i to obična, negazirana. Svako povrće ima udela u stvaranju seratonina, ali najviše ga stvara paradajz, kupus i tikva. Bela tikva Stambolka ona što je pečemo. Bademi, lešnici i sirove semenke suncokreta su takođe bitni u stvaranju seratonina. Od voća banane i kajsije. Naravno sve mora da bude umereno pa i unošenje slatkiša i stvaranje seratonina.
Danas ćemo spremati jednu predivnu tortu koja je jako zgodna za sva slavlja a posebno rođendane. I ima sastojke koji su kvalitetni. Ono što je kod ove torte zgodno je mera. Ja sam pravila manju tortu a vi prema broju gostiju možete povećati. Naravno iz sastojaka se vidi da je prepuna namirnica koje stvaraju seratonin. Jedno parče torte je sasvim dovoljno da vaš organizam proizvede seratonin hormon sreće. A i dovoljna sreća je pojesti parče ove torte verujte mi. Topi se u ustima, ima neodoljiv čokoladno kremasti šmek. Mami svojim ukusom i mirisom i kao da vas zove pojedi me celu. Ali kao što smo rekli umerenost dragi moji.
KORICA: 2 jajeta, 60 g šećera, 2 kašike brašna, 1/2 kesice praška za pecivo, 1dl hladnog mleka, 50 g bele čokolade, 2 jajeta, 60 g šećera, 2 kašike brašna, 1/2 kesice praška za pecivo, 1dl hladnog mleka, 50 g bele čokolade i tako puta dva jer idu dve korice.
VANILA FIL: 4 žumanceta, 4 kašike šećera, 1/2 šipke vanile, 4 kašike ravnije brašna, 500 ml mleka, 200 ml slatke pavlake, 70 g putera,50 g bele čokolade
ČOKOLADNI FIL: 100 g čokolade za kuvanje, 200 ml neutralne mlečne pavlake za kuvanje
Prvo napravite korice jer će one morati da odstoje 100 minuta. Umutite 2 belanca sa prstohvatom soli i šećerom. Dodajte dve pa recimo solidno vršne kašike brašna i pola kesice praška za pecivo. Sve lagano spatulom izmešajte. I tako dve korice.
U okrugli kalup prečnika 24cm staviti pek papir pa po dnu posuti 50gr rendane bele čokolade. Isipati smesu od belanaca.
Korice se peku na 180 stepeni 25 minuta. Izvadite odmah koricu izbuškajte je čačkalicom i prelijte decilitrom hladnog mleka iz frižidera. Ja ga nanosom četkicom dok ne utrošim mleko. Tako ostavite korice 100 minuta da se ohlade i upiju mleko.
Umutite žumanca sa šećerom i brašnom i dodajte 2dl mleka. Preostalo mleko skuvajte sa vanilom. Kad provri dodajte žumanca pa na tihoj vatri skuvajte kašu kao puding. A možete i da sve hladno odmah sjedinite pa da na pari kuvate dok se ne zgusne krem. To sve zavisi od navika. U vreo krem stavite puter i belu čokoladu i dobro sjedinite.
Umutite pavlaku u čvrst šlag pa dodajte kašiku po kašiku krema uz mešanje. I to je vanila krem za tortu.
Filujte korica pa fil, pa korica pa fil. Odozgo ide krem od čokolade. Stavite na paru pavlaku i lomljenu čokoladu za kuvanje. Kuvajte dok se ne istopi čokolada i zgusne fil. Nafilujte preko cele torte.
Ostavite u frižideru da odstoji oko 5 sati ili da prenoći.
Torta inače nema orašaste plodove (primetili ste) ako je neko alergičan. Ja sam stavila u kalup od 24cm, a posle u prsten za filovanje od 22 cm. Mera je odlična pa možete da je povećavate. Videćete kako će korice da se stope sa filom pa će torta da bude sva kremasta. Sam fil od čokolade je čvrst, ali nije krckav, ili drugačije da formulišem mekan a ne curi. Torta je inače francuska i vrlo je popularna u ekskluzivnim primorskim hotelima. Vredi je napraviti samo ako koristite kvalitetne sastojke. Pa prijatno srećni ljudi!
